Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Tatjana Luković, diplomirani fotograf i grafički dizajner, u poslovne vode uplovila je već sa 15 godina fotografišući događaje. Po završetku akademije, radila je kao fotoreporter i bavila se izradom mozaika. Međutim, sve vreme u njoj je tinjala želja da se bavi dizajniranjem i ručnim pravljenjem cipela za dame. Tako je 2015. godine u Kragujevcu nastala radionica Talook, a Tatjana je uspela da u jednom proizvodu spoji dve svoje ljubavi, umetnost i cipele.

MF: Kako to da je tvoj izbor pao baš na proizvodnju cipela?

Tatjana: Dok sam studirala, moji roditelji su imali svoju proizvodnju obuće. U pitanju je bila ortačka firma koja je, na žalost, trajala samo nekoliko godina. Ipak, to je bilo dovoljno da uvidim koliko je taj posao lep i da se “zarazim” ljubavlju prema pravljenju cipela. Dugo sam razmišljala o tome kako da krenem. Želela sam da to uradim na neki drugačiji, svoj način i stalno sam crtala i osmišljavala modele cipela. Zapravo, sve dok nisam odlučila da definitivno krenem, čak ni roditeljima nisam sopštila svoja razmišljanja da novac koji sam zaradila baveći se fotografijom i izradom mozaika uložim u pravljenje cipela.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Kako si krenula u realizaciju svoje ideje?

Tatjana: Imala sam sreće da je moj otac bio u ovom poslu i znao kako sve funkcioniše. Naivno sam mislila da ću moći da pronađem dobavljače, stavim na papir sve, napravim kalkulaciju i vidim mogu li ja, u narednih godinu dana, da uđem u to sve ili ne. Naravno, dogodilo se sve sasvim suprotno. Sa ocem sam otišla u jednu radnju gde i danas nabavljam kožu, samo kako bih osmotrila stvari i videla cene. Slučaj je hteo da odmah pronađem savršenu kožu za cipele. Ispalo je da je ima u prodaji samo u tom trenutku i verovatno više ne. Dakle, situacija se namestila sad ili nikad. Na očev nagovor, odlučila sam da uzmem tu kožu i to je bilo to. Povratka nije bilo J

Iz ove perspektive, mislim da bih se uplašila da sam znala kako sve tačno funkcioniše i šta me sve čeka. Ovako, pošto sam ušla u sve, probleme sam rešavala kako su dolazili.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Kako se stvari dalje razvijaju?

Tatjana: Znala sam od starta da ću praviti “salonku”, tako sam zamislila svoju prvu cipelu. 99% žena ima ovakvu obuću i nosi je tokom cele godine. S druge strane da sam krenula sa baletankom, obzirom da nisam znala kada će se sve kockice sklopiti i u kom trenutku će gotova cipela biti spremna za tržište, bila bih u velikom riziku. Šta ako se to dogodi u oktobru? To nije sezona za baletanke i morala bih da čekam do marta. Ovako salonka se nosi tokom cele godine i bila je najbolji izbor.

Nadalje sam počela da tražim kalupe i štikle koje sam želela da međusobno prilagodim kako bi cipela bila što udobnija i nosivija. Pošto i sama nosim ove cipele, znam koliko mučno može biti za ženu ukoliko štikla nije prilagođena kalupu i zato insistiram na udobnosti. Da bih to postigla morala sam pronaći odgovarajuće branzule – ja ih zovem kostur cipele jer one daju potporu. Ako one nisu odgovarajuće, sve ostalo je uzalud, a trebalo je pronaći i lubove i sam đon.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

Branzuli i đonovi se prave po kalupu u Srbiji, ali koža za đonove stiže iz Italije i dosta stvari nabavljam preko različitih firmi koje su posrednici. Problem je što te ljude, u većini slučajeva, nećete naći na internetu. Zato sam u potrazi za materijalima, za 6 meseci, prešla 10.000 kilometara. Kucala sam od vrata do vrata, raspitivala se, nailazila na različite ljude i na kraju uspela.

Nakon što sam ovaj težak proces završila, bilo je potrebno da pronađem dobrog modelara koji će po mojim crtežima izvlačiti šablone za krojenje modela, ali i majstora koji će sve sklopiti.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Šta te dalje čekalo?

Tatjana: Prvo je trebalo razraditi modele, a za to su mi bili potrebni pravi stručnjaci za pravljenje obuće. Tu sam imala puno sreće sa lokalnim majstorima do kojih sam, kako mi se čini, nekako slučajno dolazila. Verovatno kada nešto puno želite, stalno pričate o tome i svi znaju za vaše planove, spletom okolnosti dolazite i do pravih ljudi.

Ipak postojao je preloman trenutak zbog kog umalo nisam odustala od svega. Naime, imala sam problem sa lubovima koje je trebalo uklopiti sa kalupom. Uz pomoć modelara napravljen je model luba koji bi odgovarao kalupu, a po tom modelu su napravljeni lubovi u Italiji. Tu je postojala čitava procedura oko uvoza-izvoza… ali je na kraju sve stiglo ovde. E, onda je nastao novi veliki problem – nema odgovarajućih ljudi sa kojima mogu da radim.

Činilo mi se da je nemoguća misija pronaći takve ljude. U trenutku kada više nisam znala gde da tražim i koga više da pitam, iznenada se pojavilo rešenje. Shvatila sam da je pokretanje sopstvene proizvodnje veoma krupan zalogaj, te sam odlučila da pronađem firmu koja će mi uslužno proizvoditi cipele. Tako sam pronašla majstore u Vranju. Na tome mogu da zahvalim samo jednom očevom prijatelju koji je nazvao, ostavio broj telefona i rekao da se javim tim ljudima. Bez toga ne znam kako bi se sve završilo.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Sa kakvim nedaćama si još imala susreta na početku?

Tatjana: S jedne strane morala sam da naučim sve o tehnologiji izrade cipela u svakoj etapi. To sam učila od majstora sa kojima sam se sretala i sarađivala sa njima. Imala sam brojne uspone i padove, raznih poteškoća, ali sve mi je bila lekcija koja je činila da budem još upornija i istrajnija u svojoj zamisli.

MF: Kada je prvi par cipela bio napravljen?

Tatjana: Prva četiri para su izašla u septembru 2016. godine, a mesec dana kasnije završena je cela serija od 120 pari cipela u različitim bojama. To su bila tri modela, a danas ih imam 8 koje radim na različitim kalupima tako da, pored salonki, pravim i recimo sandale, baletanke…

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Kako je izgledao trenutak kada si po prvi put videla gotov par cipela koje si ti dizajnirala?

Tatjana: Imala sam ogromnu tremu. Fotografisala sam ih i poslala slike prijateljima. Ipak, iako su svi bili oduševljeni, bojala sam se kako će samo tržište reagovati nakon što na društvenim mrežama objavim te fotografije. Međutim, u trenutku kada sam objavila, odjednom su planule. Bila sam oduševljena s jedne strane, a s druge nisam mogla ni da shvatim šta mi se dešava. U tom trenutku čekam sertifikate iz Jugoinspekta koji su mi potrebni kako bih mogla da prodajem cipele, a s druge ljudi na društvenim mrežama se intenzivno raspituju gde mogu da ih nađu u Beogradu, Novom Sadu…

Nakon mesec dana sertifikat je stigao i tada sam se posvetila pronalaženju saradnika preko kojih ću moći da cipele i plasiram na tržište koje je bilo zainteresovano za ono što nudim.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Tu su krenule nove muke?

Tatjana: Zapravo ne. Razgovarala sam sa nekim buticima, ali nismo uspeli da se dogovorimo zbog različitih stvari. Onda je moja drugarica predložila da napravimo promociju u njenoj školi fotografije. Ispostavilo se da je polaznica njenog kursa, inače dizajner odeće, bila na promociji. Predložila mi je ostvarim saradnju sa butikom Dizajner store na Terazijama. Najavila me je i ja sam ih posetila. Direktorka me saslušala, na kratko zaćutala, iako je to meni izgledalo kao večnost, i rekla “Tatjana pa vi ovde pripadate”.

Tako sam ušla u prvi butik kojim sam bila oduševljena, a nadalje se priča sama širila. Želela sam da se moje cipele nađu i u Knez Mihajlovoj i tako je i bilo. Naime, šefica butika sa Terazija me je nazvala i rekla da sarađuju sa butikom Lip u Knezu koji je zainteresovan za saradnju i Deva ars u Ulici gospodara Jovana, a kasnije sam ostvarila saradnju i sa Fashinon cornerom u Novom Sadu.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Sa koliko različitih firmi danas sarađuješ?

Tatjana: Sa njih 14. Tu su modelari, ljudi kod kojih nabavljam rajsfešluse, kožu, štikle… firma u kojoj se prave cipele, vlasnici radnji u kojima se prodaju moji modeli. Razmišljam da proširim saradnju i sa nekim buticima ovde u Kragujevcu, ali o tom, potom.

MF: Pored društvenih mreža, kako još reklamiraš svoje cipele?

Tatjana: I tu sam imala puno sreće. Stilistkinja Nataše Pavlović koja vodi emisiju “Praktična žena” u butiku na Terazijama je videla moje cipele i pitala da li može da ih koristi u emisiji. Takođe me je kontaktirala i voditeljka sa emisije Grand i u emisiji ponela moje modele, a zatim su me mnogi novinari kontaktirali. S druge strane, nikada nisam poklanjala cipele niti plaćala reklame. Uglavnom su devojke koje su kupovale cipele preporučivale svojim prijateljicama i same se vraćale po nove modele.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Pored cipela, dizajniraš i ženske tašne. Kako je došlo do toga?

Tatjana: Čim sam počela sa plasmanom cipela na tržište, pojavila su se pitanja da li ima i tašni. Ta pitanja su postajala sve učestalija sa svih strana. Na kraju je jedna devojka kupila cipele od mene i zatražila tašnu. Prvo sam je upućivala na različite butike, ali je to odbijala i počela da me zove po nekoliko puta nedeljno pitajući da joj kreiram i tašnu. Rekla mi je da će to raditi sve dok joj tašnu i ne napravim. Tada sam rekla ok, moram početi da se bavim i tašnama.

Prvo sam morala da pronađem majstora i to mi je brzo pošlo za rukom. Onda su krenule da se stvaraju ideje za kreiranje novih stvari i na tom polju tako da ni tašne ne budu obične. Odlučila sam da svoje znanje i ljubav prema mozaiku, primenim na dizajn ženskih tašni i tako upotpunim ponudu i udovoljim potražnji klijenata.

Atelje Talook

Atelje Talook, Stefan Đaković

MF: Kakvi su ti planovi za dalje?

Tatjana: Razmišljam o cipelama za bebe koje su mi veoma interesantne, ali to je ipak u nekoj perspektivi. Sada planiram da se fokusiram na ženske tašne i njihov razvoj. Takođe, volela bih i da se oprobam na inostranom tržištu i otvorena sam za saradnju. Mlada sam u svetu privatnog biznisa i polako i uporno rastem.

Posetite: Atelje Talook

Poslednja izmena dana 3. marta 2018. u 03:34


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Ivan Radojičić

Diplomirani filozof, novinar, community administrator, copywriter i instruktor na obuci za poslovnu upotrebu društvenih mreža. Svoju veštinu pisane komunikacije izbrusio je u novinarstvu, prateći unutrašnje i spoljno političke teme. Radio je u više domaćih i stranih štampanih i online medija……. Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…