Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

BojkovčankaStrpljenje rađa kvalitet

28. avgusta 2017.

Sva je verovatnoća da ste za brend oko koga danas razvijamo priču već čuli – reč je o rakiji čija je svaka boca stara barem 10 godina, a sam brend čak 32. Ona je za ove tri decenije uspela da obiđe svet, a kako kažu njeni stvaraoci, i da napusti Zemljinu atmosferu pošto se našla i na međunarodnoj svemirskoj stanici „Mir“. Od 2009. godine na čelu jedne od najstarijih srpske šljivovice nalazi se Miroslav Kuburić, zaslužan za rebrendiranje i ponovno rađanje Bojkovčanke, modernizaciju proizvodnje uz zadržavanje tradicionalnih vrednosti, ali i stvaranje prvog muzeja posvećenog rakiji.

Miroslav: Brend koji je danas pod mojom nadležnošću je zapravo jedan od najstarijih u Srbiji, kada se radi o rakiji. Sve je počelo 1985. godine u Valjevskoj Mionici, od kada se Bojkovčanka razvijala i prolazila kroz raznorazne etape. Na tom putu nije sve uvek teklo glatko – bilo je i ozbiljnih finansijskih kriza, menjala su se vremena, prilike i oprema, ali ni u jednom trenutku kvalitet nije trpeo.

Bojkovčanka

Bojkovčanka, Stefan Đaković

Verujem da je to razlog što je tako dugo opstala i što je, ako mogu da tvrdim, jedina rakija koja je isporučena na svih šest kontinenata. Naša prva i najpoznatija rakija je srpska šljivovica, koju decenijama proizvodimo od autohtone crvene ranke. „Decenija“ je ovde ključna reč, jer je upravo deset godina ležanja u drvenom buretu najvažnija odlika sazrevanja naše Premijum šljivovice.

Ovo odležavnje se odvija u strogo kontrolisanim uslovima, što zahteva posebnu ljubav, pažnju, strpljenje, znanje i osećaj. Ovo dosledno insistiranje na vhunskom kvalitetu i posvećena proizvodnja, bez žurbe, dovela nas je dotle da smo bili u situaciji da uvezemo najbolju opremu za destilaciju iz zapadne Evrope. Kombinacija moderne tehnologije, domaćeg voća sa naših terena i mnogo ljubavi i znanja dovelo nas je do kompleksne i prepoznatljive rakije intenzivne boje i ukusa. Tu je i dunjevača, koja takođe godinama stari u drvenim buradima, koja ima izražen voćni ukus i boju ćilibara.

Za sve ove godine bili smo na sajmovima i takmičenjima koje je teško izbrojati. Možda je dovoljno spomenuti nezvanični svetski „šampionat“ jakih alkoholnih pića u Ljubljani 2007. godine, na kome smo među 624 učesnika odneli prvo mesto sa najvećim brojem bodova.

Bojkovčanka

Bojkovčanka, Stefan Đaković

MF: Osim za sam kvalitet pića, dobili ste i nagrade vezane za samo brendiranje i dizajn?

Miroslav: Krajem 2009. godine Bojkovčanka ulazi pod okrilje moje porodice. To će biti godina kada je tehnologija modernizovana i kada je pogon preseljen ovde gde smo sad, na obroncima Avale, osam kilometara od samog tornja. U isto vreme smo se posvetili potpunom rebrendingu, okupili smo tim dizajnera i profesionalaca koji su radili punom parom dok nismo bili potpuno zadovoljni.

Posebno zanimljiva je bila sama boca, svaka pojednačno unikat, budući da je pravljena ručno, tehnikom duvanja stakla. Iako je ovo pakovanje nailazilo na odševljenje imali smo dosta problema sa standardizacijom – ručno pravljena ambalaža nikada ne može da garantuje zapreminu u mililitar, a ovakva odstupanja su nedopustiva kada je u pitanju izvoz na inostrano tržište. Tako smo se posle nekog vremena vratili interesantnoj, ali industrijskoj boci. Želeli smo da sačuvamo srpski identitet rakije, što ćete lako uočiti na samoj etiketi, a da je ipak učinimo modernom i razumljivom svim kupcima. Za rebrending i inovaciju smo dobili priznanje na sajmu u Briselu.

Bojkovčanka

Bojkovčanka, Stefan Đaković

MF: Vaš pogon na Avali je više od destilerije. Možete li da nas upoznate sa ovim konceptom?

Miroslav: Prostor koji je danas sedište Bojkovčanke se polako razvijao. Želeli smo da nam ovde, gde radimo i gde rakija zri godinama, bude lepo i autentično. Pre svega nama samima, onda i našim prijateljima, pa i poslovnim partnerima. Kako se ideja širila, shvatili smo da naša kolekcija može da preraste u svojevrsan muzej. Danas je on otvoren za sve posetioce, potrebno je samo da se najave unapred. Ovde će naići na dobrodošlicu, upoznaće se sa nama, sa procesom nastanka rakije, njenom istorijom, degustacijom i redovnom izložbom koja sadrži godine i decenije sakupljanja raznih predmeta.

Između ostalog, tu je nekolicina ogromnih boca, od kojih svaka ima svoju priču. Jedna je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, visoka 198cm i zapremine 29 litara, druga, metar visoka je otišla u ruke tadašnjeg predsednika Rusije, Borisa Jeljcina, pola metra visoka flaša poklonjena je Bilu Gejtsu. Ali ovde imamo i zanimljivijih stvari od zvučnih imena, što nam dokazuje svaki novi osmeh na licu posetilaca, kojih je do sad bilo nekoliko hiljada, raznih nacionalnosti i pozadina.

Bojkovčanka

Bojkovčanka, Stefan Đaković

Od znalaca i interesenata za proizvodnju alkoholnih pića do potpunih laika, od Beograđana do Tajlanđana. Nedavno smo imali jednu gošću iz Kalifornije, koja se i sama bavi proizvodnjom. Ona je bila toliko oduševljena da je zamolila da ostane i posle sa nama, kada ostatak grupe završi sa turom.

Sprijateljili smo se, razmenjivali iskustva i idalje smo na vezi putem mejla. Ko god je zainterosovan da nas upozna i sazna više o srpskoj šljivovici može da odabere datum i vreme posete putem našeg sajta, a za one koji su nam predaleko, tu je i virtuelna tura po muzeju. Za posebne i veoma posvećene goste, tu su i specijalni sandućići u kojima možete držati svoje rakije, čaše i šta vam je još volja, pri čemu dobijate ključ i garanciju da vas vaša lična „kolekcija“ za uživanje i degustiranje čeka kad god nas posetite.

Bojkovčanka

Bojkovčanka, Stefan Đaković

MF: Gde je sve moguće nabaviti Bojkovčanku? 

Miroslav: Najpre široko sarađujemo sa HORECA-om – hotelima, kafićima i restoranima – te ukoliko želite da je probate, nemojte se ustručavati da pitate za Bojkovčanku u svom omiljenom restoranu. Na prostoru Srbije i van njenih granica, u ponudi smo na više od sto različitih mesta. Počelo je sa zemljama regiona, odnosno bivše Jugoslavije, a onda smo počeli da izvozimo i van našeg govornog područja.

Osim toga, uvek možete doći kod nas i doiti svoju bocu iz prve ruke, a tu je i onlajn prodavnica u sklopu našeg sajta.

Bojkovčanka

Bojkovčanka, Stefan Đaković

MF: Kakvi su planovi Bojkovčanke za budućnost?

Miroslav: Želimo da nastavimo da uživamo u proizvodnji i zadržimo titulu koju smo toliko puta odbranili. Uvek se trudimo da obnavljamo i osavremenjujemo tehnologiju sa kojom radimo, dok je najveća pažnja i dalje na održavanju rakije u tom „periodu hibernacije“ koji je tako bogatu i mirisnu donese do čaše i stola.

Uveliko smo počeli sa proizvodnjom „Zlatne šljive“, pet godina stare rakije koju karakteriše tek nekoliko procenata manji udeo alkohola, 41%, po čemu je jedinstvena na tržištu; a pripremi su nam i nove vrste voćnih rakija sa kojima će se poštovaoci našeg rada i brenda sresti uskoro.

Posetite: Bojkovčanka

    Ivan Minić

    Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

    Stefan Đaković

    Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

    Vanja Mlađenović

    Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.

    PRIJAVI GREŠKU POSTAVI PITANJE

      Prijavite grešku

      OSTALI INTERVJUI

      30. aprila 2018.

      Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

      Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

      23. aprila 2018.

      Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

      Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

      16. aprila 2018.

      Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

      Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

      9. aprila 2018.

      Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

      Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…