Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Kada nešto posvećeno tražiš, pre ili kasnije shvatićeš da ista stvar traži tebe. U životu Bojane Brkić to je bio smisao na različitim nivoima, koji se najjednostavnije oslikava željom da posao bude zadovoljstvo, nešto u šta će verovati i rado mu pokloniti svoje vreme i potencijale. Stara ljubav prema porcelanu vraća se u punom sjaju u vreme kada joj u životu pojavljuje nova ljubav. Kockice se sklapaju, stara ljubav postaje posao, a nova porodica.

MF: Čime si se bavila pre Boya Porcelain-a i šta te je dovelo do njega?

Bojana: Posle završenih sudija kineskog jezika i književnosti, otputovala sam u Kinu, živela tamo neko vreme, da bi se vratila u Beograd i od tada bavila najraznijim poslovima – od prodavačice u Maksiju do profesorke engleskog jezika u Berlitz-u, gde sam se zadržala nekoliko godina. Godine 2012. sam upoznala Radeta koji mi je danas suprug, što je verovatno podstaklo niz promena i odluku da napravim neku vrstu preseka – bilo je vreme da počnem da se bavim nečim smislenim, nečime čemu ću zaista želeti da posvećujem svoje vreme.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

Kako sam tada već imala ozbiljno razvijen posao sa predavanjem engleskog pri čemu sam sarađivala sa nekoliko velikih firmi, okruženje i racionalno razmišljanje su pokušali da prevagnu na stranu na kojoj ću otvoriti sopstvenu školu jezika. Ubrzo sam počela da na ovome radim samostalno, ali me je porcelan i dalje vukao na svoju stranu. Tako sam provela četiri godine balansirajući između ova dva posla, dok nismo pronašli prostor u kome se danas nalazimo. Tada smo seli i dogovorili se da definitivno ulazimo u ovaj posao zajedno, sa svim vremenom i sredstvima koje imamo.

Izgleda da smo to odradili kako treba jer se za nas velo brzo pročulo – imali smo veliku medijsku propraćenost, što na tradicionalnim medijima, što na društvenim mrežama, priča se raširila i prodaja je naglo skočila. Maltene preko noći, studio je postao naše jedino radno mesto i izvor prihoda, zbog čega sam i danas vrlo srećna i zahvalna.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

MF: Zašto si odabrala baš porcelan i gde si naučila zanat?

Bojana: Priča počinje jednog leta kada sam, kao dvadesetogodišnjakinja, odlazila na more, gde sam uveče otvarala tezgu na šetalištu i prodavala ogrlice koje sam pravila sa malim komadima porcelana. Na kraju leta sam se vraćala kući sa finim džeparcem – sve bi se rasprodalo.

Jedna od žena koje su razgledale štand mi je prišla i pitala me zašto ne pokušam da se ozbiljnije tome posvetim i pređem na prave porcelanske predmete. Nisam znala gde bih to mogla da naučim, pa me je gospođa uputila na radionice koje su se održavale u Manakovoj kući. Odmah sam zvala i rezervisala sebi mesto na kursu. On je trajao 3-4 meseca i pružio mi osnovna znanja i alate, koje sam posle nadograđivala vežbajući i grešeći hiljadu puta dok mi se porcelan nije „uvukao u ruke“.

Zatim otvaram Re:art, mini umetničku platformu. Moja ideja je bila da u okviru nje proizvodim unikate, zidne instalacije i slagalice od porcelana izrađene od jedne ploče, a zatim nasumično sečene tako da ih možete složiti na više načina i tako postići svoju interpretaciju. Vremenom sam sve više radila i na upotrebnoj keramici, što je kulminiralo kada smo Rade i ja počeli da živimo zajedno pa je i potreba za finim kućnim predmetima porasla a onda potpuno preovladala.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

MF: Zašto si se odlučila baš za keramiku?

Bojana: Od mene se uvek očekuje neki pametan ili zanimljiv odgovor na ovo pitanje. Zapravo je krajnje jednostavan: volim porcelan jer je lep i beo! Za razliku od svih drugih glina, on ima memoriju što znači da ne dozvoljava nikakve improvizacije i da se i najmenja greška vidi. To znači da mi je predstavljao veliki izazov i da mi je, shodno tome, bilo beskrajno zanimljivo da radim na njemu. Porcelan te uči strpljenju, istrajnosti, komadi umeju da puknu u neočekivanim trenucima i to te svojski trenira da ostaneš pribran i uporan. Osim toga – na njemu se lepo vide sve ove divne boje. Ne postoji finiji materijal od porcelana.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

MF: U rad Boya Porcelain-a spadaju i radionice u vašem studiju. Kako to izgleda?

Bojana: Nisam imala planove da se bavim podučavanjem drugih, sve do prošlog novembra kada nas je posetila devojka koja vodi grupu koja okuplja žene različitih nacionalnosti koje žive i rade u Beogradu. Ideja je bila njena, i na njen nagovor sam i osmislila prvu radionicu koja je prošla izvanredno. Devojke su bile oduševljene, a i ja, na spostveno iznenađenje. Imam iskustva u radu sa ljudima, znam kako treba da komuniciram i napravim atmosferu koja će svima odgovarati, a da pritom zaista nešto i napravimo.

Pijemo vino, slušamo muziku, razgovaramo i radimo sa glinom, isprva pravimo tanjire a zatim i šolje. Zatim sam osmislila i nešto drugačiju radionicu, prilagođenu deci i roditeljima i sve ovo nam je do juna već dovelo više od 500 ljudi. Pritom nam znači i to što ovim putem ljudi stiču uvid u to koliko je vremena i truda potrebno posvetiti proizvodnji predmeta od porcelana, zbog čega će bolje razumeti njegovu estetiku, njegovu vrednost i cenu.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

MF: Ko su tvoji kupci?

Bojana: Pre svega, žene koje vole lepo, a zatim i muškaci koji vole svoje žene. Ljudi najčešće kupuju poklone, za rođendane, veridbe, venčanja, rođenja, useljenja…ali i za sebe. To je ono što smo hteli da postignemo i kažemo posvećenim, ručnim radom – uživajte, poklonite sebi male rituale, pijte kafu u tišini, iz omiljene šolje. Neka bude lepo.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

MF: Kako se oglašavate? Koliko ste se bavili marketingom? 

Rade: Najbolji marketing koji uvek radi bez greške jeste „od usta do usta“. Imamo jezgro mušterija koje se širi preporukama, i ovi kupci nam se iznova vraćaju. Imali smo sreće da smo bili zanimljivi raznim medijima, koji su se sami javljali što je za nas bila sjajna reklama. Vodimo svoje društvene mreže, a često sarađujemo sa prijateljima koji su “influenseri”, što donosi dobre rezultate i nama i njima. Oni koji su sa nama od početka i sa kojima smo se odmah razumeli su Mali Iv, Ana Đurđević “Prstohvat soli” i Jelena Karakaš. Stilizacije koje zajedno rade Ana i Bojana su postale zaštitni zank.

Kako u početku nismo imali sredstava da se predstavimo na većim sajmovima, internet je postao naše carstvo – kontektirao sam blogere, prigodne prodavnice i galerije. Mnogo sam naučio usput, a pre svega da je svima potrebna lična komunikacija – mejlom koji ćete kopirati i slati na pedeset različitih adresa nećete ništa postići. Tako smo došli i do praga stranog tržišta.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

S obzirom da uživam u kuvanju, pratim jednog poslastičara iz Njujorka koji taman balansira između ukusa i estetike i nekako se slaže sa našom pričom i konceptom. Kontaktirao sam ga preko Instagrama, dopali smo mu se a srećom i njegovoj ženi koja, kako se ispostavilo, otvara online prodavnicu pa tako i saradnju sa nama.

O onlajn prodaji nisam znao ništa a o internet marketingu jedva nešto. Sve sam sam učio iz besplatnih kurseva i na forumima. Kako su sa mnom delili znanje tako ga ja sada delim sa drugima, uglvanom kreativnim zanatlijama.

U međuvremenu sam postao aktivan i po raznoraznim grupama i zajednicama koje vole ili se bave porcelanom, pa smo zahvaljujući tome nedavno imali i prvu isporuke. Opremili smo mali restoran u Dubaiju, otvarnaje u decembru. Nama najposvećenije tržište je, međutim, hrvatsko. Njihovi mediji su takođe bili oduševljeni nama, što nam je sakupilo veliki broj mušterija – iako Zagreb ima duplo manje stanovnika od Beograda, imamo jednak broj kupaca u obe prestonice.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

MF: Kako i zašto je Re:art postao Boya Porcelain?

Bojana: Ideja se rodila još kada smo otvarali studio, što i jeste bilo odgovarajući momenat za rebrending. Međutim, u tom trenutku nije bilo ni sredstava ni vremena tako da je Boya morala da sačeka oktobar ove godine. Ideja je bila da uradim ono od čega sam dugo zazirala – da izađem licem, imenom i rukama ispred svog brenda. Ispostavilo se da je to mnogo lakše nego što sam mislila jer je ovo zaista naš život, nešto što smo stvorili porodično i oko čega se naši dani vrte.

Boya Porcelain

Boya Porcelain, Stefan Đaković

Ljudi nisu znali da li ja pravim ove komade ili ih samo oslikavam, ili ih pak samo preprodajem. Kada se otvorila i mogućnost za izlazak na strano tržište znali smo da nam je potrebna veća priča. Na sreću, nismo morali ni da je smišljamo, jer je priča već postojala.

Povezani smo sa svojim mušterijama, koje neretko imaju osećaj da nas poznaju čak i kada prvi put ušetaju u radnju. Sa druge strane, i ja volim da upoznajem ljude i pružim im pravi uvid šta se to dešava u Zetskoj 4.

Lepo je znati da iza nečega što ti se dopada stoji nasmejana osoba, kojoj je ono što stvara zaista važno, a da svaki predmet nastaje sa mnogo ljubavi, strpljenja i uživanja.

Posetite: Boya Porcelain

Poslednja izmena dana 16. novembra 2017. u 10:06


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…