Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Nemanja Ugrešić je diplomirani ekonomista. Kada u 4 popodne završi sa poslom, kancelariju menja za garažu a računar za elegantan dvotočkaš iz sedamdesetih. Takozvani cafe raceri su između 60-tih i 80-tih godina prošlog veka bili među zaštitnim znakovima britanske buntovne rokabili i rokenrol kulture, dok se danas retko sreću i oslikavaju duh vremena koje se borilo za individualnost i slobodu. Mi smo, međutim, naišli na njih na samoj ivici Lipovačke šume.

MF: Kako je počelo tvoje zanimanje za motore?

Nemanja: Osećaj slobode na motoru sam prvi put doživeo kao tinejdžer, kako to obično i biva. Vetar u kosi, adrenalin u krvi… teško je ostati imun na taj osećaj. I od tog trenutka moje interesovanje za motore raste. Ubrzo zatim sam počeo da učim kako izgleda raditi na jednom motoru – od popravke, preko čitave „izgradnje“ do restauracije, tako što sam pomagao drugu da sredi motor koji je kupio. Prvi motor koji sam ja lično prepravljao bila je karirana Honda CX500, koja me je zaintrigirala i povukla dalje.

Godine su prolazile, ja sam diplomirao ekonomiju, zaposlio se u ozbiljnoj  kompaniji gde radim od 8 ujutru do 4 popodne, da bih pravo sa svog regularnog posla otišao na drugi – onaj od koga se verovatno nikada neću obogatiti, ali u koji ulažem svu svoju strast – u garažu.

Cafe raceri su tokom godina postali moja velika ljubav. Iako volim svoj redovni posao, drugi deo dana je taj koji me ispunjava i kome želim da posvetim svo svoje vreme.

Clutch&Brake

Clutch&Brake, foto Stefan Đaković

MF: Možeš li bliže da objasniš šta se danas podrazumeva pod cafe racer kulturom?

Nemanja: Mnogo je neupućenih ljudi koji misle da se radi o trkačima koji sede i ispijaju kafe. Ova priča, naravno, nema veze sa kafićima, posao je daleko prljaviji i zanimljiviji. Radi se o motorima proizvedenim 60-tih, 70-tih i prve polovine 80-tih godina kojima se udahnjuje novi život idejama, maštom i tehnologijom novog vremena – odnosno svega onoga što u vreme njihovog nastanka nije bilo razvijeno.

Iako ovakvih primeraka danas više nema na tržištu, kultura cafe racera se proširila dovoljno da pojedini proizvođači, kao što je bio slučaj sa Suzukijem, povremeno izbace ograničenu seriju ovakvih modela. S obzirom da su oni teže dostupni, a i da je custom izrada daleko uzbudljivija, ja se u svojoj garaži trudim da lepoti retro motora dodam sve što njihovo vreme nije moglo da im da – u smislu mašte, otvorenosti i tehnologije koja je od onda mnogo uznapredovala.

Clutch&Brake

Clutch&Brake, foto Stefan Đaković

MF: Prepravka cafe racera zahteva mnogo znanja i veštine. Kako si postigao i naučio sve što danas znaš, uz svoj stalni posao i obaveze?

Nemanja: Čini mi se da je usled manjka novca ili neispunjenih želja i strahova situacija u Srbiji takva da se znanje nerado prenosi. Ljudi su često nepoverljivi i zaziru od konkurencije, kao da stalno misle da su vaše namere loše. Mislim da je neka vrsta mentora najbolje što može da vam se dogodi kada učite ovakav zanat. Ja to nisam imao i mnogo mi je falilo. Učio sam posao usput, na tuđim iskustvima i svojim greškama. A onda naučio i da je upravo najvažnije da se ne bojite grešaka. Na kraju krajeva, to je samo gvožđe i koža, koji se daju popraviti i prepraviti. Zasigurno oko mene postoji mnogo boljih varioca i mehaničara i hiljadu puta boljih dizajnera i to je dobro.

Ja od njih učim i trudim se da ovladam svim tim veštinama i zaokružim priču. Postoje, naravno i stvari koje mi jednostavno ne idu ili ih ne volim, kao što je recimo farbanje i obrada kože i njeno postavljanje za koje angažujem svoje kolege i prijatelje. Kada vidim sa koliko živaca, a za koliko manje vremena i truda oni savršeno odrade svoj posao, smatram da je suvišno da iznova pokušavam. Isto važi i ukoliko naiđem na neki problem koji ne umem da rešim – pozovem nekog od kolega koji su specijalizovani u toj konkretnoj oblasti i posavetujem se i osuguram da je posao stvarno obavljen kako treba.

Clutch&Brake

Clutch&Brake, foto Stefan Đaković

MF: Osim što tvoja garaža služi za fiziči deo posla, mnogi ti traže i druge usluge. Da li stigneš da svima izađeš u susret?

Nemanja: Naravno. Znam koliko je meni falio savet i svojski se trudim da to drugima nadoknadim. Svakodnevno mi stižu pitanja kako na mejl, tako i na Facebook, Instagram i sajt, od ljudi kojima treba sugestija, mišljenje ili savet i mislim da se do danas nije desilo da neko ne dobije odgovor. Nije mi teško da okrenem par telefona i zatražim odgovor ako ga ja ne znam. Čak i u sučaju da nikako ne mogu da nađem pravu informaciju, odgovorim sa nekom sugestijom ili uputim zainteresovane na stranu ili osobu koja će možda moći da im pomogne.

U Srbiji nažalost još uvek ne postoji cafe racer zajednica gde ljudi mogu da razmenjuju iskustva tako da je svaka pomoć dobrodošla. Koliko sam ja uspeo da saznam, kod nas postoje još dva momka koji imaju sjajne projekte i sa kojima sam u kontaktu u pokušaju da se ova kultura podigne na najviši nivo.

Clutch&Brake

Clutch&Brake, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda gradnja jednog motora?

Nemanja: Drugačije od onoga što možemo da vidimo u emisijama i serijama. Ako niste upućeni, to može da izgleda kao odšrafljivanje i zašrafljivanje, dok rad zahteva mnogo, mnogo posvećenosti, vremena i strpljenja. Događa mi se da zaređam nekoliko neprospavanih noći tražeći u svojoj glavi pravo rešenje ili način na koji nešto mogu da sredim. Ali svo to odricanje je za mene samo dokaz da radim pravu stvar. Mlad sam, volim život i uživam u njemu, ali se trudim da garaža nikada ne trpi.

Moj prvi projekat – Honda CX500 je nastajao celih godinu dana. Kada je završen, počeo sam da radim na sledećem – ponovo Hondi, ali ovog puta CB650. Dok sam radio na tom motoru dobio sam upit od jednog momka koji sam rado prihvatio – da mu zajedno pronađemo i izgradimo novi motor. Pronašli smo BMW R50/5.

Clutch&Brake

Clutch&Brake, foto Đorđe Bošković

MF: Koji su tvoji planovi za budućnost? Da li planiraš da proširiš garažu?

Nemanja: Kada se radi o bliskoj budućnosti, dakle pet godina ispred nas, nameravam da nastavim da radim sam. Mislim da je to neophodno kako bih stvarno ovladao svim segmentima kroz koji jedna kustomizacija motora prolazi. A širenje se onda događa prirodno i spontano, sa obimom posla. Planiram da učim i uživam kako sam i do sada radio, jer mi ogromni skokovi u obimu posla ili prihodima svakako ne bi prijali. A onda, malo po malo, planiram da garažu dovedem do tog nivoa da od rada u njoj mogu da živim i izdržavam porodicu. Moj san se širi i dalje, do toga da dovedem kulturu cafe racera u Srbiji na zavidan nivo i da svaki motor koji izađe iz Clutch & Brake garaže doprinosi rušenju predrasude o etiketi „made in Serbia“.

Clutch&Brake

Clutch&Brake, foto Stefan Đaković

MF: Od nedavno, u garaži, radiš na još jednom motoru, o čemu je reč?

Naišao sam na poluzavršen projekat i odlučio da ga kupim i privedem kraju. Ideja mi ga, kada bude gotov, prodamo na javnoj licitaciji i da novac doniramo deci oboleloj od raka. Akciju smo pokrenuli pre nekoliko nedelja, a reakcije ljudi i medija su zaista veoma pozitivne. Kako je priča privukla zaista veliku pažnju, ostaje mi da završim motor i sprovedem licitaciju. Najvažnije je da pomognemo onima kojima je to najpotrebnije.

Posetite: Clutch & Brake



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…