Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Talenat i kreativnost, udruženi sa upornošću i željom da napravite nešto u šta iskreno verujete, uvek vode ka velikim stvarima. Damjan Stanković, mladi dizajner iz Beograda, spojio je svoj kreativni talenat sa interesovanjem za mehaniku, i tako je nastao Rhei, jedinstveni sat u kojem vreme i bukvalno teče.

MF: Pre nego što saznamo šta je Rhei, moramo da otkrijemo ko je Damjan Stanković?

Damjan: Rođen sam 1984. i od malih nogu sam pokazivao interesovanje za mehaniku. Kada sam prvi put dobio komplet iz LEGO Technic serije, to je za mene bilo pravo otkrovenje. Pored uređaja koje sam sklapao prema priloženoj šemi pravio sam i svoje kombinacije, i to je išlo u nedogled – moja majka tvrdi da sam mogao da sedim i igram se sa tim kockicama po ceo dan, i da ne progovorim nijednu reč. U osnovnoj školi sam otkrio da volim i da crtam, pa sam krenuo u školu slikanja, ali uvek je u pozadini stajala želja za pronalaženjem veze između umetnosti i tehnologije.

Tako sam počeo da se bavim računarima i grafičkim dizajnom, prvo amaterski a zatim i profesionalno, i sve svoje radove sam postavljao na Internet. Vrlo brzo su me zapazili iskusni profesionalci i počeo sam da dobijam prve poslove, iako sam tada išao tek u osmi razred osnovne škole. Po završetku srednje škole upisao sam grafički dizajn na Akademiji lepih umetnosti i specijalizovao se za specifične oblasti, kao što je dizajn interfejsa, segment proizvoda usmeren direktno ka korisnicima.

Rhei, Damjan Stanković

Damjan Stanković – Rhei sat, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda put kojim se stiže do jednog ovako neobičnog projekta?

Damjan: Iako sam imao brojne zadovoljne klijente, nisam nailazio na dovoljno izazova u svakodnevnom dizajnerskom poslu. Da bih pronašao svoje buduće zanimanje pogledao sam u prošlost, setio se svojih LEGO kockica, i tada sam shvatio da želim da se bavim projektima koji će spojiti dizajn sa tehnikom. Veoma me je privlačio industrijski dizajn, ali za njega nažalost nema dovoljno prostora na domaćem tržištu. Brzo sam shvatio da moram da imam neki cilj, da ne smem da radim „u prazno“, i tako sam došao do Red Dot nagrada, najjačeg svetskog konkursa za koncepte. Razradio sam neke ideje koje su mi se godinama motale po glavi, poslao desetak radova i veoma se iznenadio kada su mi javili da sam osvojio čak četiri nagrade i da treba da dođem na svečanu dodelu u Singapur.

Shvatio sam da, iako imam dobar posao i primanja koja mi omogućavaju da kupim šta god poželim, zapravo nisam srećan i da imam toliko ideja koje želim da realizujem, a ne stižem zbog redovnog posla.

Nakon toga sam nastavio sa dizajnerskim poslom na projektima za nekoliko veoma zanimljivih međunarodnih startapa, ali me je i dalje nešto mučilo. Pored toga, stalno sam sretao ljude koji odlažu svoje snove, jer im svakodnevne obaveze ne dozvoljavaju da im se posvete onoliko koliko je potrebno da se ti snovi ostvare. I shvatio sam da, iako imam dobar posao i primanja koja mi omogućavaju da kupim šta god poželim, zapravo nisam srećan i da imam toliko ideja koje želim da realizujem, a ne stižem zbog redovnog posla. Shvatio sam da želim da lansiram liniju sopstvenih proizvoda, koji bi bili spoj zanatskog ručnog rada, kvalitetnog industrijskog dizajna i jedinstvene umetničke instalacije. I tako se, pre oko godinu dana, iskristalisala ideja za kreiranje ovog sata.

Rhei, Damjan Stanković

Damjan Stanković – Rhei sat, foto Stefan Đaković

Nepoznavanje tehnologije nije prepreka

MF: Zašto baš sat u kojem brojevi „teku“?

Damjan: Ideja o satu, kao konkretnom uređaju, je došla kao posledica mog interesovanja za ferofluid, tu zanimljivu tečnost sa magnetnim svojstvima koju sam pronašao na Internetu. Pre oko četiri godine naručio sam prvu količinu i počeo da ispitujem njene mogućnosti, jer mi je bila fascinantna ta sposobnost da se kreće i menja oblik pod uticajem magnetnih sila. Razmišljao sam o tome kako na najbolji način upotrebiti te osobine i shvatio sam da je najlakše formirati brojeve, a sat je svakako odličan i praktičan način da se ti brojevi upotrebe. Skicirao sam šemu elektromagneta koji bi pokretali tečnost i formirali brojeve, naručio sam sve što mi je bilo potrebno i došao do prvih rezultata, ali nisam bio zadovoljan kako je sve to izgledalo. Mehanizam je trošio previše energije, pregrevao se, i to definitivno nije bilo proizvod kakav sam želeo da napravim.

Bilo je jasno da se bolji efekat može postići upotrebom komplikovane mehaničke strukture, ali je za to bilo potrebno inženjersko znanje koje nisam imao, pa sam se vratio svom osnovnom dizajnerskom poslu. Nakon što sam završio jedan veliki dvogodišnji dizajnerski projekat, odlučio sam da pokušam da prevaziđem sve prepreke na koje sam naišao u razvoju ovog sata. Želeo sam da pronađem ljude koji će moći da mi pomognu da napravim sve što je potrebno, ali je sve to išlo veoma sporo i ubrzo sam shvatio da moram ja lično da se tome posvetim u potpunosti i naučim sve što je potrebno.

MF: Šta su bile najveći izazovi tokom razvoja uređaja kakav do sada nije postojao?

Damjan: Bilo je potrebno isprobati mnogo različitih varijanti, sa različitim tehnološkim rešenjima. Pokušao sam sa solenoidima, i oni su funkcionisali ali nisu nudili mogućnost animacije kretanja ferofluida na kojoj sam insistirao. Nakon toga sam pokušao sa servo motorima, ali su oni bili previše bučni. Pored svega toga, naručivanje probnih uređaja iz inostranstva je predstavljalo poseban problem, jer isporuka traje više od mesec dana i ako naručite više od dva komada imate veliki problem sa carinom – u finalnom dizajnu Rhei ima čak 28 steper motora, pa je svaka konstrukcijska izmena podrazumevala i višenedeljno čekanje i ubeđivanje sa carinom da je u pitanju roba za ličnu upotrebu.

Rhei, Damjan Stanković

Damjan Stanković – Rhei sat, foto Stefan Đaković

Zato sam počeo da koristim postojeće uređaje kako bih isprobao koncepte koje sam smislio, pa sam tek nakon toga naručivao delove koji su se pokazali kao neophodni. Tako sam jedan od probnih steper motora izvukao iz starog CD-ROM uređaja, ali on nije bio dovoljno jak da bi pokretao magnete koji utiču na ferofluid tako da on formira željene oblike. Iz rasklopljenih uređaja sam koristio i neke druge komponente, dok su neki od delova došli kao neočekivano otkriće, poput hirurških igala koje sam koristio za sipanje ferofluida, za koje sam slučajno shvatio da bi bile idealne za vođice segmenata na kojima se nalaze magneti.

Morao sam da naučim gomilu novih stvari i tehnika kako bi finalni dizajn što je moguće više odgovarao mojim zamislima.

U početku sam za skelet sata koristio klirit, ali se on pokazao kao materijal koji se ne može obrađivati dovoljno precizno za ovakve namene. Alternativa je bila aluminijum, ali da biste poslali projekat na obradu na CNC mašinama potrebno je da ga prvo nacrtate, što je za mene koji nemam iskustva u mašinskim crtežima bio poseban izazov. No, to sam nekako savladao i dobio oblike koji su mi bili potrebni. Napravio sam prvi sklop koji ispisuje jedan broj, i on je radio tačno onako kako sam ja zamislio. Sledeći izazov je bio napraviti još tri takva sklopa i formirati ceo sistem, zajedno sa pratećom elektronikom.

Uzalud sam tražio ljude koji mi mogu pomoći u segmentima koje nisam mogao sam da savladam, iako sam do kontakata dolazio putem direktnih, ličnih preporuka. Kod samo par njih sa video tu strast za pravljenjem nečeg novog i zato sam samo sa njima i radio, jer su rezultati koji su dolazili od ostalih uglavnom bili katastrofalni. Zato sam i ja lično morao da naučim gomilu novih stvari i tehnika, kako bi finalni dizajn što je moguće više odgovarao mojim zamislima. Ipak, pronašao sam mnogo vrednih ljudi koji su mi puno pomogli, a izdvojio bih Marka Pavlovića, koji je uradio sve što je vezano za elektroniku Rhei sata.

Rhei, Damjan Stanković

Damjan Stanković – Rhei sat, foto Stefan Đaković

MF: Kako neko ko je profesionalni dizajner uspe da nauči sve o mehanici, elektronici, magnetima, kretanju ferofluida, i na kraju odabere prave uređaje koji to sve pokreću?

Damjan: Ceo proces je zahtevao puno učenja o stvarima o kojima sam do tada znao vrlo malo ili ništa. Srećom, tu Internet može neverovatno mnogo da pomogne, pa sam danima čitao gomile dokumentacije o steper motorima, kako oni rade, koje su specifičnosti, gledao sam YouTube tutorijale, razmatrao alternative, učio i o njima… Praktično sve komponente je moguće naručiti putem Interneta, iz Kine, veće pitanje je bilo šta tačno naručiti i zašto baš taj konkretan uređaj. Naravno, puno sam pričao i sa bliskim prijateljima, i neki od njih su mi puno pomogli savetima i specifičnim znanjima. Jer tek kada imate dovoljno znanja možete da sagledate stvari iz druge perspektive, pa tako sada, kada sam završio prvi primerak sata, shvatam da sam možda mogao jednostavnije i brže da ga napravim. No, sada to nije previše važno.

Nema boljeg osećaja od onog kad na kraju prvi put uključiš nešto što si napravio svojim rukama i to radi, i to onako kako si želeo.

Ono što mi je najviše prijalo kod ovog projekta je što sam radio nešto sa svojih 10 prstiju, što sam pravio nešto novo i što nisam provodio vreme gledajući u ekran računara. Nema boljeg osećaja od onog kad sakupiš sve što ti treba i kreneš da sklapaš. Nema veze, ne mora da radi iz prve, probaš ponovo, ali je bitno da se nešto pravi, da se nešto stvara, i da se uči nešto novo. I da na kraju doživiš ono uzbuđenje kad prvi put uključiš nešto što si napravio svojim rukama i to radi, i to onako kako si želeo. Ništa ne može da zameni taj osećaj.

Rhei, Damjan Stanković

Damjan Stanković – Rhei sat, foto Stefan Đaković

Kroz pokušaje do savršenstva

MF: Finalni izgled sata se delimično razlikuje od početnog dizajna. Koje su to razlike i zašto su nastale?

Damjan: Razlika nije suštinska, ali ima puno razlika u detaljima. Na primer, ja sam želeo da svaki broj bude odvojen u svojoj komori i da ferofluid bude lako dostupan, da možete da ga vidite i skoro opipate, jer to doprinosi magiji celog uređaja. Nažalost, to nije bilo moguće izvesti sa mnogim materijalima, pa je nakon brojnih pokušaja i improvizacija sa plastičnim masama izbor pao na staklo, kao logičan ali nimalo jednostavan izbor. Pored teže obrade, kod stakla postoji i problem sa dva dugmeta u sredini koja služe za podešavanje sata. Naime, oni prolaze kroz komoru u kojoj se nalazi tečnost, i sam proces bušenja stakla na tom mestu je pravi mali pakao.

Ferofluid se dobro ponašao u staklenom okruženju, ali i dalje to nije bilo ono što sam ja želeo – njegovo kretanje nije bilo dovoljno glatko, pa sam dalje eksperimentisao sa njegovom gustinom, sve dok nisam došao do forme koja je mogla da napravi animaciju prilikom svake promene stanja i formiranja broja koji prikazuje tačno vreme. Bilo mi je važno da se svi elementi uklapaju na pravi način, i funkcionalno i vizualno, i zato sam sve kombinacije isprobao po nekoliko puta, dok nisam došao do konačnog izgleda celog uređaja. Tako sam i došao do toga da su dugmići za podešavanja sata od eloksiranog aluminijuma, a kućište od drveta.

Rhei, Damjan Stanković

Damjan Stanković – Rhei sat, foto Stefan Đaković

MF: Prvi finalni primerak Rhei sata je sada tu. Šta je sledeći korak?

Damjan: Iako sam uložio dosta vremena i truda i uspeo da napravim primerak koji funkcioniše tačno onako kako sam želeo, nisam siguran šta bih napravio kao sledeći korak. Voleo bih da ovaj prvi i za sada jedini primerak nađe svoje mesto u nekom muzeju moderne umetnosti, kao uređaj koji je ostvario upravo ono što sam želeo – da spoji umetnost i tehnologiju u jedno. I ja ću biti zadovoljan ako neko dođe da ga vidi i taj moj sat mu izmami osmeh. Možda bi bilo dobro da se on proizvodi, pa da taj osmeh dođe na lica mnogo više ljudi, ali u ovom trenutku nisam siguran kako bi se to realizovalo, jer osim čisto poslovnih tu još uvek postoje nerešene tehničke osobine koje bi komplikovale proizvodnju i koje bi prethodno morale da se usavrše. A ja već volim ovaj moj sat takvog kakav jeste, i mislim da je savršen.

Posetite: Hello Rhei

Poslednja izmena dana 3. oktobra 2015. u 23:02


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…