Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Nakon što je godinama kreirao i pravio cipele za druge, Dušan Dokić je odlučio da svoju ljubav ka jedinstvenim, ručno pravljenim cipelama pretvori u posao koji mu donosi zadovoljstvo, ali i solidna primanja.

MF: Kako si došao do tačke u kojoj otvaraš sopstveni biznis za ručno pravljene cipele?

Dušan Dokić: Ja sam završio višu modelarsku školu u Beogradu i prva iskustva sam stekao kao modelar po različitim fabrikama obuće. Kroz posao sam ostvario kontakt sa italijanskom firmom Falk, koja se bavi proizvodnjom obuće i ima svoje modele, ali radi i proizvodnju za druge poznate brendove. Zahvaljujući njima sam otišao u Italiju na stručno usavršavanje, gde sam godinu dana radio u njihovom projektnom centru za modelare i tehničku pripremu, a po povratku sam radio oko tri godine u njihovoj fabrici u Knjaževcu, gde sam bio šef modelarnice i tehničke službe.

Ipak, nedostajao mi je Beograd i želeo sam da napravim nešto svoje i originalno, pa sam odlučio da se vratim i započnem sopstveni posao. Počeo je kao hobi iz strasti prema cipelama, ali se vrlo brzo pretvorio u ozbiljan i redovan posao. Trudim se i dalje da taj posao više liči na hobi i da ga radim iz ljubavi, jer je to jedini način da održim i kvalitet i originalnost mojih proizvoda. Zato ne pravim više od 7 do 10 pari mesečno, pa se ponekad desi da se redovna lista čekanja produži, ali dajem sve od sebe da se rok isporuke ne produži previše.

Dusan Dokic

Dusan Dokic Handmade Shoes, foto Stefan Đaković

MF: Koliko je vremena potrebno da se napravi jedan par ručno napravljenih cipela?

Dušan: Iako se rok isporuke od mesec ili dva možda čini predugim za nekoga ko kupuje cipele, treba imati u vidu da je ovo potpuno ručna proizvodnja, i da se sve DD Handmade cipele prave prema poznatom kupcu i merama njegovog stopala. Zato je vreme isporuke duže jer nema nikakve prečice, bilo kakvog industrijskog pristupa, a samim time cipele su mnogo kvalitetnije i dugotrajnije. Sve materijale nabavljam iz Italije i insistiram na najvišem kvalitetu, pre svega na koži koja je štavljena potpuno prirodnim putem i ne sadrži nikakve štetne materije koje može sadržati koža obrađena klasičnim industrijskim procesom. Ovu kožu je teško naći na tržištu, između ostalog zato što proces njene proizvodnje može trajati i po šest meseci, i veliki brendovi ne mogu da je priušte jer je jednostavno nemoguće nabaviti je u dovoljnim količinama za iole veću proizvodnju.

Ideje ne nastaju same

MF: Koliko je stručno usavršavanje u Italiji uticalo na tebe kao majstora?

Dušan: Svakako sam tamo nadogradio svoje znanje i naučio neke finese, koje nažalost kod nas i pored brojne stručne radne snage nedostaju. Najčešće nedostaje neki finalni dodir na završnoj obradi cipela, koji stvara pravu čaroliju. Za razliku od konfekcijskih cipela, koje su uglavnom „mrtvih“ boja, nemaju finiš, nemaju sjaj, ručno pravljene cipele se izdvajaju detaljima koji ih čine posebnim. Na cipelama koje su kompletno izrađene u Italiji, a ne koje su izrađene u Kini a samo dorađene u Italiji pa zato nose „Made in Italy“ oznaku, uvek možete uočiti tu razliku u finišu i znati kakav kvalitet dobijate.

Dusan Dokic

Dusan Dokic Handmade Shoes, foto Stefan Đaković

Takođe, naučio sam da je prodaja luksuznih, ručno pravljenih cipela biznis koji se mora potpuno odvojiti od posla popravke cipela, što nije čest slučaj kod nas. Prodavnice ručno izrađenih cipela u Italiji su skoro uvek u skladu sa luksuzom koji takav predmet nosi, dok su kod nas često pomešane sa radionicama u kojima se popravlja svakakva obuća, a time se svakako ne šalje dobra poruka kupcima. I naravno, u Italiji možete videti uživo sve najnovije trendove, i zbog toga ja četiri puta godišnje putujem na sajmove na kojima se prikazuju novi materijali, aktuelne boje i nijanse. Tek kada vidite sve to u vašoj glavi se stvaraju nove ideje, od kojih i vi možete napraviti nešto novo i dobro. Smatram da je neophodno za svakog ko se bavi proizvodnjom obuće da barem dva puta godišnje posećuje sajmove u Italiji ili salone u Francuskoj, kako bi mogao da prati kretanja u ovom biznisu i zna šta je aktuelno.

MF: Koja je suštinska razlika između cipele napravljene ručno i one u masovnoj proizvodnji?

Dušan: Pre svega, ručno izrađene cipele se rade po meri, nema konfekcijskih brojeva u koje morate da se uklopite već se cipela kroji tačno prema vašem stopalu. Samim time ta cipela je unikat, personalizovana za vas, i ja se trudim da obraćam pažnju na bukvalno svaki detalj. Na primer, kada krenem u razvoj novih modela, ja prvo radim sa modelarima u Italiji na dizajnu kalupa koji praktično određuju oblik cipele. Kada jednom dođemo do oblika koji mi se sviđa, ja nakon toga po povratku u Beograd bukvalno danima posmatram taj novi kalup i razmišljam da li bih i kako mogao da ga unapredim, i kakve modele cipela mogu da napravim na osnovu tog novog kalupa. Na osnovu njega se kasnije prave šabloni, kroji se koža i šije, i pravi se probni par na kojem mogu da vidim kako ta cipela zaista izgleda i da li sam uspeo da ostvarim svoju viziju.

Dusan Dokic

Dusan Dokic Handmade Shoes, foto Stefan Đaković

To je jako dug proces koji masovna proizvodnja jednostavno ne može sebi da priušti, kao ni mogućnost da se toliko posvete detaljima kao ja. Dok sam radio u industrijskoj, masovnoj proizvodnji, izbacivao sam i po četiri modela dnevno. Sada, kada radim za sebe, desi se da na jednom modelu radim i po mesec-dva, nekad čak i tri, zavisno od inspiracije i raspoloživog vremena. Do sada sam razvio oko 20 modela, ne znam im tačan broj zato što mnogi od njih imaju svoje pod-varijante sa malim izmenama, a trudim se i da svake sezone izbacim barem 3-4 nova modela.

Nema prečice do kvaliteta

MF: Kako tačno izgleda proces naručivanja i izrade cipela?

Dušan: Kada mušterija dođe da naruči svoj par, prvo tražimo koji mu se model i kalup najviše sviđa. Nakon što napravi konačni izbor, uzmem mu mere oba stopala i krećem sa izradom probnog para. U slučaju da već postoji neki sličan probni par u adekvatnoj veličini i sličnog kalupa, njega koristimo da mušterija proba cipele koje je odabrao i uveri se da je to upravo to što traži, kao i da li mu oblik kalupa odgovara, pre svega da li ga negde žulja. Kad sve to prođe urade se određene izmene ako je potrebno, i kreće se u izradu finalnog proizvoda. Koža se kroji, nosi se na šivenje, i po povratku se radi montaža, pravi se đon, dodaje se peta, cipela se prošiva i dobija konačni oblik.

Dusan Dokic

Dusan Dokic Handmade Shoes, foto Stefan Đaković

Svi materijali koje koristim su prvoklasni i dolaze iz Italije u natur boji, a ja ih onda ovde farbam prirodnim bojama na bazi pčelinjeg voska i tako uvek dobijam istu nijansu, tako da i za nekoliko godina mogu da napravim potpuno iste cipele, ako kupac to poželi. Moguće je napraviti cipele i od nešto egzotičnijih materijala, kao što je krokodilska koža, ali se do njih teže dolazi i za nabavku je ponekad potrebno i po šest meseci, ali i to nije mnogo ako uzmete u obzir da ćete imati jedinstvene cipele koje će vas dugo služiti.

MF: Kako najčešće dolazite do klijenata i da li postoji prostor za proširenje posla?

Dušan: Dobar deo klijenata su moje stalne mušterije koje već godinama dolaze i kupuju moje cipele. Naravno, ima i novih koji ih često kupuju za posebne prilike kao što su venčanja, ali se vrlo lako uoči kada je u pitanju klijent koji inače ne nosi cipele, već ih kupuje za neki važan događaj. Za proteklih šest godina koliko se bavim poslom ručne izrade cipela sam izradio skoro 500 pari, i stekao sasvim solidan broj vernih mušterija. Treba imati u vidu da se ja ovim bavim posle svog redovnog posla, i da je samim time kapacitet za proizvodnju i širenje poslovanja ograničen. Ali pošto mi je želja da održim kvalitet i reputaciju koju sam stekao, verovatno i neću širiti priču dalje.

Dusan Dokic

Dusan Dokic Handmade Shoes, foto Stefan Đaković

Možda će ta moja odluka dovesti do toga da se lista čekanja produži, možda čak i na nekoliko meseci, ali za ljude koji vole cipele i znaju da cene sve prednosti kvalitetnih ručno izrađenih cipela ni to neće biti prepreka, tako da verujem da ću se ovim poslom baviti još dugo, i to sa velikim zadovoljstvom. Voleo bih i da se ovaj zanat očuva i da se više mladih interesuje za jedan ovako kreativni zanat koji ima svoju čar. Jeste da mora mnogo da se uči i da ne može da se savlada preko noći, ali kada se jednom savlada i usavrši od njega može sasvim dobro da se živi.

Posetite: DD Handmade Shoes

Poslednja izmena dana 26. novembra 2015. u 14:37


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…