Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Kada na jednom mestu okupite obrazovane ljude pune ideja, velike su šanse da će iz toga nastati nešto dobro. Grupa mladih elektro-inženjera je tako 2007. osnovala Bitgear Wireless Design Services, kompaniju koja je šest godina kasnije među 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi.

MF: U kom trenutku ste se odlučili da započnete sopstveni posao?

Dejan Dramićanin, CEO: Smatrao sam da ne mogu dovoljno da se iskažem u okviru strane firme u kojoj sam se zaposlio ubrzo nakon diplomiranja na ETF-u, i tragao sam za rešenjem koje će mi to omogućiti. Otvaranje sopstvene firme je bio svakako jedan od načina da to postignem. Dve godine sam radio kao samostalni konsultant, a onda sam 2007. otvorio Bitgear. Ubrzo mi se pridružilo nekoliko drugara sa kojima sam već radio i koji su bili spremni da sa mnom podele ozbiljan posao.

Mi smo bili među prvim firmama koje su ušle u Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta u Beogradu, i iako smo već imali neke od važnih resursa, kao što su advokat i računovođa, bilo nam je interesantno da budemo u društvu sličnih, tehnoloških firmi. Cena poslovnog prostora je bila povoljna, mogli ste da upoznate nove, zanimljive ljude, i učili smo od drugih o poslovnim procesima i ostalim važnim stvarima koje čine jednu firmu uspešnom.

Bitgear

Bitgear, foto Stefan Đaković

MF: Kada se pomene visoka tehnologija, prva asocijacija većine je razvoj softvera. Ipak, Bitgear se bavi drugim stvarima.

Dejan: Naši prvi poslovi su bili usluge projektovanja i razvoja elektronskih sistema, i time se bavimo i danas, a pokrivamo oblasti elektronike, digitalne obrade signala, digitalnih telekomunikacija, i senzorske tehnologije za analizu pokreta i precizno pozicioniranje. Počeli smo tako što smo pronalazili klijente kojima je nedostajao neki deo ekspertize za razvoj kompletnih proizvoda. Nije bilo lako, jer nismo bili poznati u toj oblasti i nismo imali dovoljno referenci, ali išli smo korak po korak, dobijali sve više poslova, sticali sve više iskustva i zarađivali. Vremenom smo počeli da se ističemo kvalitetom, što nam je omogućilo da klijenti počnu da nas prepoznaju kao firmu koja ima vrhunsku ekspertizu i praktična znanja, kao i da akumuliramo kapital za ulaganje u sopstvene ideje. Danas su nam klijenti među najvećim svetskim kompanijama, među kojima su internacionalne korporacije sa Fortune 500 liste, kao i poznati tehnološki startapi.

Inicijalni uspeh nam je omogućilo da počnemo da razmišljamo i u drugom smeru, a to je razvoj sopstvenih proizvoda i tehnologija, čime bismo prevazišli limite linearnog biznis modela razvoja firme koji je nužno vezan za usluge. Ako imate dobar tim i organizovanu strukturu, vi možete da rastete linearno dokle god postoji potreba na tržištu za tim uslugama, ali ako dođe do bilo kakvog poremećaja ili pada, vaš biznis će imati ozbiljan problem. Naša firma ima veliki inovativni potencijal i znanje u specifičnim i najmodernijim oblastima elektrotehnike, i želeli smo da višak resursa uključujući i značajan deo profita, uložimo u nešto novo, nešto što će biti samo naš proizvod.

Do klijenata se stiže samo vrednim radom

MF: Na našem tržištu nema puno mušterija za vaše proizvode i usluge. Kako ste došli do prvih klijenata?

Dejan: Na samom početku smo koristili usluge velikih freelancing platformi, kao što je Guru.com, na kojima smo nalazili poslove iz oblasti u kojima smo najbolji. Ja sam lično posle samo šest meseci bio najbolji freelancer u oblasti elektrotehnike, ali veoma brzo je došlo do zasićenja i taj model rada nam više nije bio isplativ. Ipak, veze i poznanstva koje smo ostvarili tim putem su nam pomogli da stvorimo partnerski odnos sa nekoliko kompanija iz SAD, Nemačke i Irske, koje su nam postali stalni klijenti.

Bitgear

Bitgear, foto Stefan Đaković

Što se naših proizvoda tiče, to je intelektualna svojina koju u različitim fazama razvoja i kroz različite biznis modele plasiramo na tržište, a uslužni deo biznisa nam omogućava da taj razvoj finansiramo. Mi smo kao tehnološka kompanija naše prve proizvode kreirali prema veštinama u kojima smo bili najbolji, jer kada ste mladi, puni kreativnih ideja i specijalizovani za neku oblast, onda vam se ideja za proizvod koji ste smislili čini kao najbolja na svetu i jednostavno morate da je realizujete. Nakon što smo „porasli“ i stekli iskustvo, glavna motivacija za nove ideje nam je postalo dobro razumevanje realnih potreba tržišta.

MF: Na kakve ste prepreke nailazili u tim ranim fazama razvoja firme?

Dejan: Kako se bavimo prvenstveno uslugama projektovanja, isporuka rezultata našeg rada klijentima se odvijala uglavnom u elektronskoj formi, i tu nije bilo problema. Međutim, ti poslovi zahtevaju i izradu fizičkih prototipova, i ponekad je bilo komplikovano doći do potrebnih komponenti, koje smo morali da uvozimo. Prvi put kada prođete proceduru za uvoz komponenti nekog uređaja za npr. bežičnu komunikaciju, što zahteva brojne dozvole i odobrenja, to vam se čini kao noćna mora, ali vremenom sve pređe u rutinu i deo svakodnevnog poslovanja.

Prvi put kada prođete proceduru za uvoz nekog uređaja koji zahteva brojne dozvole i odobrenja, to vam se čini kao noćna mora, ali vremenom sve pređe u rutinu.

Slično je bilo i sa ostalim poslovnim procesima, administracijom… sve stvari se uče u hodu, samo se treba potruditi da se ne nauče na teži način. Ono što je karakteristično za nas je što se bavimo vrlo specifičnim stvarima koje se brzo menjaju, pa uvek postoji neka nova prepreka koja nas ponekad uspori. To je možda i najveći problem sa ovako specifičnim poslovima – nemate koga da pitate za savet, jer se nekim stvarima pre vas niko ovde nije bavio.

MF: Koji su to proizvodi koje ste do sada samostalno razvili?

Dejan: Naši proizvodi su iz oblasti Machine-to-Machine (M2M) i Internet-of-Things (IoT) tehnologija, gde imamo iskustvo u celom procesu, od ideje do plasmana krajnjim korisnicima. To su sistemi koji omogućavaju komunikaciju između više uređaja putem bežičnih mreža ili infrastrukture mobilne telefonije, i mogu se primenjivati u raznim oblastima savremenog života, kao što su pametne kuće, zdravstvo ili automobilska industrija.

Na primer razvili smo uređaj koji je neka vrsta „crne kutije“ za automobile. On beleži sve parametre vožnje, a koriste ga osiguravajuće kuće kako bi na osnovu toga koliko ste agresivan i rizičan vozač mogle realno da procene visinu polise osiguranja za vaš automobil. To je kompletno naš proizvod, koji plasiramo na tržište u saradnji sa jednim startapom iz Irske, kojem smo predali intelektualnu svojinu za udeo u firmi i oni se bave prodajom i promocijom tog proizvoda. Pored njega razvili smo i uređaj za brigu o starima, koji preko mobilne telefonije automatski obaveštava nadležne službe u slučaju da postoji bilo kakav problem sa osobom koja nosi taj uređaj.

Bitgear

Bitgear, foto Stefan Đaković

Brz rast ima i dobre i loše strane

MF: Kada pogledate unazad, šta biste izmenili u odlukama koje ste donosili?

Dejan: Ako sagledam prethodne odluke kroz prizmu strateškog pravca koji smo usvojili, ne vidim da je dosadašnji model bio problem. Firma je konstantno rasla, i uspeli smo ono što smo želeli od samog početka, a to je da svoj intelektualni kapital udružimo sa novčanim kapitalom koji smo stekli i tako napravimo nešto novo i inovativno. Sada smo u situaciji da možemo objektivno da sagledamo našu poziciju i procenimo našu realnu vrednost, i da nastavimo taj ciklus rasta i razvoja kompanije.

Nikad se nismo bavili potrošačkom elektronikom ili čistim outsourcingom, iako bi nam to možda donelo i brži rast i više novca, već smo odlučili da se orijentišemo ka inovacijama i pravljenju potpuno novih proizvoda, koji pomeraju granice. To nas je i dovelo u poziciju da radimo neke nove i kul stvari, i da se zabavljamo dok radimo.

MF: Brzi rast može doneti lepe stvari, ali i neke probleme…

Dejan: 2013. smo dobili priznanje revizorske kuće Deloitte da smo među 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi, jer smo zabeležili petogodišnji rast prihoda od 1872%. Ipak, to je samo indikator, pokazatelj stope rasta prihoda, koji je kod nas dostigao oko 2 miliona dolara, i zapravo signal da se pripremimo za narednu fazu razvoja firme, koja trenutno ima 40 zaposlenih. Pre dve godine smo morali da ga zaustavimo kako bismo konsolidovali naše poslovne procese i razvili nove, i pripremili organizacionu strukturu za ozbiljnu razvojnu fazu koja sada dolazi.

Bitgear

Bitgear, foto Stefan Đaković

Taj proces unapređenja procesa je tekao vrlo interesantno. Prijavili smo se za program G Lab poznatog američkog univerziteta MIT, u okviru kojeg njihovi studenti MBA studija dolaze u firme kao konsultanti. Zanimljivo je da su to ljudi koji iza sebe već imaju konsultantsko iskustvo, koji su došli na MBA studije kako bi unapredili svoja znanja, ali i podelili ih sa drugima kroz ovaj program. Oni su nas savetovali kako da unapredimo osnovne poslovne procese, na primer praćenje karijera ljudi, kao i kako da uvedemo nove, kao što je sistematizovana prodaja usluga. Ali na kraju, implementacija svega toga je na nama, i tu leže najveći izazovi.

MF: Kakvi su planovi za budućnost i dalji razvoj kompanije?

Dejan: Ono što moramo da iskoristimo je trend razvoja M2M i Internet of Things tehnologija. Tu leži veliki potencijal za nove primene, a postoji interesovanje velikih kompanija u oblasti telekomunikacija za novim tipovima usluga koje će se kreirati zahvaljujući tim novim uređajima. Želimo da napravimo kvalitetne nove proizvode i plasiramo ih u saradnji sa mobilnim operatorima, jer je to prilika koju ne treba propustiti. Jedino što nas u tome može omesti je nedostatak kapaciteta.

Naravno, uvek je teško naći nove ljude, naročito kad se bavite nečim veoma specifičnim kao mi, ali trudimo se da sve ljude koji su iskreno zainteresovani za ovaj posao privučemo i ponudimo im okruženje u kojem će oni moći da se profesionalno ostvare. Uostalom, tako smo i mi počeli, i ljudi koji su pre pet godina bili juniori su sada ozbiljni i iskusni inženjeri koji mogu da uvedu mlade talente u posao i tako omoguće pravi rast naše firme. Sve što je potrebno je da te neke nove klince zaista interesuje elektronika i da žele da naprave nešto novo i dobro, jer će se jedino tako uklopiti u našu kompanijsku kulturu, a sve ostalo će već naučiti u hodu.

Posetite: Bitgear.rs



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…