klik za meni

U talasu kraft piva koji polako dobijaju sve važnije mesto na našem tržištu odabrali smo jednu fabriku koja se izdvojila svojom autentičnošću i energijom svojih proizvođača. Sve je počelo kada je Vladimir Stojković upisao Srednju prehrambenu školu, sa snom da jednog dana osnuje svoju pivaru. Naredne godine su mu poslužile da pivu priđe i sa stručne strane, da nauči sve o njemu i ispeče zanat dovoljno da svojim proizvodom može da konkuriše na svetskom tržištu. U ovoj odiseji mu se pridružuje Mlađen Merdović, marketinški stručnjak i čovek sa 15 godina poslovnog iskustva, kada ova simbioza od ideje i godina istraživanje postaje – Dogma na javi.

Vladimir: Kao što mnogi dečaci sanjaju da postanu astronauti ili fudbaleri, ja sam već u tinejdžerskim danima znao da želim da otvorim svoju pivaru. Pohađao sam prehrambenu školu da bih do mature već bio sasvim siguran u svoj dečački san. Tako sam upisao i Poljoprivredni fakultet u Zemunu i diplomirao na Tehnologiji piva i slada, nakon čega sam pet godina radio na proizvodnji rakije, da bih se 2015. konačno dogovorio sa Mlađenom da zaista krećemo u svoju pivsku priču.

Dogma Brewery

Dogma Brewery, foto Stefan Đaković

Mlađen: Kako sam ja iza sebe imao kompaniju koja se vec dugo godina bavi razvojem projekata kao što je Webiz konferencija, a uz to i veliko iskustvo u poslu i projektima na kojima sam stekao kontakte, i dugogodišnju marketinšku pozadinu. Hteli smo da napravimo nešto kvalitetno i konkurentno na našem tržištu, Vlada je imao viziju, a ja spremnost da iskoristim svoje znanje da se ona sprovede u delo. Kako su se u trenutku velike odluke bližila dva ozbiljna festivala piva, a Vlada je već imao spremnu recepturu, prva dva kuvanja smo obavili u drugim pivarama što je prošlo odlično. Međutim, ako razmišljaš globalno i na duže staze, zaista je neophodan sopstveni pogon za proizvodnju. Tako možeš da pratiš sve njene procese i da garantuješ da će svaka nova količina imati isti kvalitet.

Dogma Brewery

Dogma Brewery, foto Stefan Đaković

MF: Kako se odvijala dalja priča? Da li je realnost odgovarala planovima?

Vlada: Kada krenete u ovakav ili sličan posao, bitno je da budete svesni činjenice da je proizvodnja veliki i složen oganizam. Dakle, svi njeni organi moraju da funkcionišu u harmoniji, što nije uvek tako jednostavno. U to sam se uverio tako što sam pre svega stavio ranac na leđa i proputovao Evropu po svim sve značajnijim sajmovima kraft piva, izučavao recepture, tehnologiju i samo tržište. Ispostavilo se da je u Srbiji moguće naći kvaitetnu opremu koja odgovara svetskim standardima. Pronašli smo jednu porodičnu proizvodnju u Vojvodini koja nikada ranije nije radila opremu za pivo, tako da im je trebalo više vremena i konsultacija, ali je rezultat bio izvanredan – mi smo dobili kvalitetno rešenje, pravljeno baš za nas, a oni su naučili nešto novo i proširili svoje znanje i asortiman.

Dogma Brewery

Dogma Brewery, foto Stefan Đaković

Mlađen: Jedino što je apsolutno moralo da se uveze jesu sirovine. Istraživali smo i odabrali najbolje svetske dobavljače. Kako je u Americi započeta kultura kraft piva, i to ranih 70-tih godina, danas odatle dolaze najbolji proizvođači, kako krajnjih proizvoda tako i samih sirovina, gde ih slede Novi Zeland i Australija. Iako se kod nas često veruje u evropske pivare, na čelu sa Češkom, njihov problem je u zatvorenosti i velikoj posvećenosti tradiciji. Iako i to ima svoju draž, piva se već dugo ne menjaju i tehnologija je zastarela.

Iz Amerike nam dolaze nove sorte hmeljeva, nova piva, nova aromatika, i najbolji hmelj iz Oregona. Kvasce uvozimo iz Belgije, a ječmeni slad iz Austrije i Nemačke, tačnije Bamberga koji nosi titulu najvećeg i najboljeg proizvođača slada na svetu. Još jedan bitan sastojak je i sama voda. Moguće je koristiti gradsku vodu, ali je ona suviše tvrda da odgovori na kvalitet koji smo mi sebi zacrtali. U našem sistemu ona prolazi kroz reverznu osmozu gde se mineralni sastav “dovodi na nulu”, a zatim prilagođava vrsti piva koje želimo da proizvedemo.

Dogma Brewery

Dogma Brewery, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste koncipirali svoj brend i našli put do konzumenata?

Vlada: Pre svega, pivo je moralo da prođe rigidne kriterijuma kvaliteta kod svojih proizvođača – nas samih. Pravio sam ga kao da ga pravim za sebe. Konsultovao sam se sa kolegama, ispitivao šta je dobro, a šta nedostaje konkurentima. A kada govorimo o brendiranju – uvideo sam da kolege ne razmišljaju o tome koliko samim nazivom mogu da predstave svoje pivo i nagoveste njegov kvalitet.

Mi danas imamo četiri glavna piva, od kojih je svako kršteno nakon podrobnog razmišljanja i igranja sa psihologijom. Svetionik je svetlo, lagano pivo, koje možeš da piješ bilo gde i bilo kad. Hoptopod je već čudovište – jače pivo sa kojim se treba uhvatiti u koštac i igra reči („hop“ – hmelj na engleskom jeziku +“topod“ -drugi deo reči oktopod ). Crna krava je tamno pivo sa laktozom, što je jasna asocijacija, kada malo razmislite, dok je Miss Quince tako nazvana zbog dodatka dunje u proizvodnji ovog interesantnog piva.

Dogma Brewery

Dogma Brewery, foto Stefan Đaković

Mlađen: Počeci razvoja pivare su za mene bili veliki izazov, s obzirom da do tada nisam imao nikakve veze sa pivom. Sećam se našeg prvog odlaska u Nirnberg na sajam piva, kada sam se više osećao kao laički posetilac nego kao proizvođač. Zatim, godinu dana kasnije na istom mestu – potpuno druga priča. Mnogo sam istraživao i došao do zaključka da se najveća ekspanzija od 70-tih do danas događa u Americi i odlučio da dublje prodrem u njihov koncept i način proizvodnje, na kome smo i bazirali svoj brend. Onda smo došli i do imena pivare – Dogma – koje jasno poručuje da nema sumnje ni kompromisa, kada se radi o kvalitetu.

Plasiranje piva je počelo u pabu Miners, koji je nekako usko povezan sa Dogmom i prati čitavu našu priču, da bi se zatim prešlo i na festivale koji su od presudnog značaja, mesta specijalizovana za prodaju kraft piva, društvene mreže i aplikacije, kao što su Untappd i Rate Beer, gde pasionirane pivopije same ocenjuju kvalitet i preporučuju piva.

Dogma Brewery

Dogma Brewery, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda proces proizvodnje jednog piva?

Vlada: Kada je recept proveren i isproban, skaliramo ga tako da odgovara našoj opremi. Zatim krećemo sa korekcijom vode – prečišćavamo je, isključujemo totalno minerale, pa idemo do najsitnijih detalja u kreiranju pravog mineralnog sastava za određenu vrstu piva, kako bismo došli do kvaliteta koji smo zamislili. Sledi mlevanje slada i mešanje sa toplom vodom, takozvano ukomljavanje, nakon čega sledi ceđenje, kuvanje i dodavanje hmelja. Za ovaj proces i količinu od 2000 litara potrebno je oko 8 sati.

Kada se sladovina ohladi prolaskom kroz pločasti izmenjivač toplote, odlazi u fermentor gde fermentiše i odležava od 20 do 30 dana, zavisno od vrste piva, količine hmelja, težine i procenta alkohola. A dok pivo fermentira – tu je čišćenje pivare. Mnogo čišćenja. Proizvodnja piva je 20% uživanja i 80% pranja i sređivanja. Dakle, higijena opreme kao presudni faktor. Ali posle sledi najbolji deo – punjenje, prodaja i degustacija.

Dogma Brewery

Dogma Brewery, foto Stefan Đaković

MF: Koji su vaši naredni koraci?

Mlađen: Ređamo nove fermentore i osvajamo tržište! Takođe planiramo da pored flaša uvedemo i limenke, koje su lakše, zdravije i imaju dosta prednosti u odnosu na staklo. Ove godine prelazimo na sledeći novo, budući da otvaramo „Tap room“ u sklopu svog prostora za proizvodnju, koji je dovoljno veliki i lep da posluži ovoj svrsi. Otvaranje je planirano za 29. Mart. Želimo da ovorimo priliku za Beograđane da uživaju u pivu, ali i da dobju priliku da vide kako ono nastaje, da osete i omirišu taj slad i hmelj.

Jednom nedeljno ćemo organizovati i upoznavanje sa proizvođačem, gde će Vlada pokazivati kako teče proces kuvanja piva, upoznati se s ljubiteljima piva i odgovarati na sva pitanja. Ideja nam je da napravimo prostor za uživanje, čitav koncept koji podrazumeva umreženost sa kulturom, nastupima alternativnih muzičara, gostujućih malih prizvođača dobrog zalogaja, povremenim nastupima stend ap komičara. Onda dolazi još jedna ideja, koja od team building-a pravi team brewing, gde ćemo kompanijama pružiti priliku da kvalitetno provedu vreme opuštajući se, dok ujedno uče nešto novo i zanimljivo.

Uopšte, čitava ideja i vizija koncepta Dogma, podrazumeva kreativnost, inovaciju i kvalitet. Živeli!

Posetite: Dogma Brewery

Poslednja izmena dana 16. marta 2017. u 02:22


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

17. jula 2017.

GrnčarinRazmena radosti u ulozi poslovne saradnje

Naša današnja sagovornica Danica Radojković je od onih ljudi koji ne gube vreme – od mature je prošla kroz nekoliko različitih profesija, od zanimanja za knjigovodstvo do pozicije masera sa četrnaestočasovnim radnim vremenom na kruzeru. Ali, kako to već biva,…

10. jula 2017.

Wild barNeka čekanje na pravi trenutak ne bude izgovor za odugovlačenje

Dina Vitorović radi u marketingu, slobodno vreme posvećuje rekreaciji i eksperimentisanju sa zdravom hranom, što je poslednjih godina prenela i na svoju drugu polovinu – Srđana Zdravkovića, koji je posle godina bavljenja džezom takođe završio u marketingu. Mladi par vodi…

3. jula 2017.

Mikiki bagzAko ste umorni od posla, ne radite ga kako treba

Koliko vaših prijatelja se bavi svojom profesijom? Upoznajući se sa preduzetnicima različitih godina, obrazovanja i iskustava, dolazimo do zaključka da u preduzetničkim vodama prevashodno cvetaju oni koji su svoj hobi doveli do savršenstva, pretvorivši ga u ozbiljan posao koji im…

26. juna 2017.

GlutenNoPosao kao kreativno rešenje problema

Kada je pre izvesnog vremena naš najbolji teniser objavio da uspon svoje karijere delom duguje bezglutenskoj ishrani, Srbija je počela da priča o glutenu, promeni ishrane, a donekle i problemima sa kojima se sreću ljudi koji su alergični na gluten….