Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Da li ste znali da se u okolini Niša nalazi pogon jednog od najuspešnijih skandinavskih proizvođača nameštaja? Do skora nismo ni mi. Onda nam je René Haarup, Danac koji je pre više od decenje došao u Srbiju, otvorio vrata svoje oaze i na tečnom srpskom nas upoznao sa poslovanjem jedne strane firme na domaćem terenu.

MF: Za početak, da razjasnimo – odakle jedna danska firma u Srbiji?

René: Moja majka je rođena u Srbiji, da bi sedamdesetih godina doputovala u Dansku i tamo osnovala porodicu, pa tako i rodila mene. Za to vreme se moj otac bavio proizvodnjom nameštaja i pritom sarađivao sa brojnim danskim proizvođačima i velikim imenima, da bi nakon petnaest godina došao na ideju da započne svoj posao.

Prvi budući saradnici kojima se obratio bila su njegova deca, a ja sam bez mnogo razmišljanja napustio firmu u kojoj sam tada radio i pridružio se ocu u nameri da osnuje sopstveni, porodični biznis. Shvatili smo da je naša šansa da proizvodnju pokrenemo u Srbiji opravdana zbog troškova, ali da moramo vući pametne poteze bez mnogo grešaka i promašaja, s obzirom na ograničen kapital kojim smo raspolagali. Naš jedini veliki kapital je, zapravo, bio porodična kuća u Danskoj. Prelomili smo zajedno i prodali je, uložili u posao, trudili se koliko god smo mogli i nadali se najboljem. Probali smo da radimo na daljinu, sa partnerima u Srbiji, i ubrzo shvatili da, ako želimo da stvari zaista dobro funkcionišu, moramo biti na licu mesta i odlučili smo da se preselimo.

Ergomade

Ergomade, foto Stefan Đaković

MF: Kako su izgledali počeci Ergomade-a i koliko je vremena trebalo da postanete prepoznatljivi na tržištu?

René: Prvi korak, koji preduzimamo 2004. godine, je bila izrada prototipa. Moj otac je još u Danskoj napravio deset interesantnih komada, zatim smo pronašli dobavljače u Nišu, a onda i agente u Danskoj, spakovali smo prototipe u gepek, seli u automobil i išli od sastanka do sastanka prezentujući svoje proizvode. Tu smo isprva naišli na blagi otpor – pokazalo se da smo bili preskupi.

Ideja Ergomade-a je bio čist ekološki proizvod od najkvalitetnijih materijala, ali nas je od apsolutne „zelene etikete“ delio jaz koji ide uz tako visok kvalitet – visoka cena koja teško nalazi svoj put do kupaca. Tako smo shvatili da, ukoliko želimo da opstanemo, moramo da osluškujemo tržište i po koji savet agenata. Ispostavilo se da je ovo bila izvanredna odluka – proizvodnja se ubrzo zavrtela, a mi smo našli put do svoje široke publike.

Ergomade

Ergomade, foto Stefan Đaković

MF: Kojih se izazova sećaš kao najvećih?

René: Prvobitni koncept se bitno razlikovao od današnjeg. Ideja je bila da se mi bavimo osmišljavanjem prototipa i projektovanjem nameštaja, pošaljemo svoje ideje dobavljačima, zatim se izrađuju delovi nameštaja a onda se proces završava kod nas, montažom i finim podešavanjima – i time se priča zaokružuje. Ovog koncepta smo se držali oko dve godine tokom kojih smo se borili na više frontova, gde nam je najveći problem bio kašnjenje robe. Dešavalo se da rokovi budu toliko prekoračeni da moramo da radimo nekoliko dana i noći kako bismo mi ispoštovali rok isporuke koji smo obećali kupcima. Kada radite bilo gde, a naročito u Skandinaviji, kršenje vremenskih rokova je jedna od najgorih stvari koje možete da učinite za svoju firmu.

Ergomade

Ergomade, foto Stefan Đaković

Smatram da kvalitet jednog proizvođača ne leži samo u dobroj proizvodnji ili materijalu, koji su svakako od krucijalne važnosti – usluga je, takođe, veliki deo vašeg identiteta i mi se trudimo da njen kvalitet održima na najvišem mogućem nivou. Tako smo moj otac i ja došli do zaključka da moramo preuzeti stvar u svoje ruke. Nabavili smo polovne mašine iz Nemačke, Danske i Austrije, naučili sve što je trebalo i tako stekli mogućnost da uvek zasigurno znamo sa koliko vremena i materijala raspolažemo, kako bi čitav lanac proizvodnje – koji počinje idejom a završava se isporukom – funkcionisao besprekorno.

Ergomade

Ergomade, foto Stefan Đaković

MF: Šta sve danas spada u vaš asortiman?

René: Od prvog prototipa do danas stvoreno je mnogo proizvoda. Ako bismo gledali sve varijacije, gotovo 8000 različitih modela je izašlo iz proizvodnje do sada. U nekim slučajeva radi se jedan ili nekoliko komada, a u slučaju jednog modela stolice, do sada smo prodali oko 25000 komada.

Ono što smo svakako naučili radeći ovaj posao jeste da je fleksibilnost od velike važnosti i ogroman plus u očima kupca. Svakako je lakše odmah napraviti pedeset duplikata, ali upravo su te sitne modifikacije pomoću kojih ostvarujemo specifične želje svojih klijenata našle put do verne publike i napravile nam ime.

Ergomade

Ergomade, foto Stefan Đaković

Često nam se događa da budemo plaćeni da opremimo, recimo, školsku kuhinju nekog objekta i da nedugo zatim ista firma od nas traži i opremanje ostalih prostorija – znamo da tu leži prilika. Ako jednom opravdamo svo poverenje koje nam je ukazano, ili ga čak prevaziđemo, ljudi će uvek želeti da nastave saradnju, makar to bilo i iz praktičnih razloga – zašto širiti saradnju na više kompanija ukoliko sve što vam treba možete dobiti od jedne iste? Trudimo se da ne zaboravljamo da vremena i strpljenja nikad nema dovoljno.

Tako smo se i mi naučili da sebi ne dopuštamo greške. Osim što nije profesionalno, veoma je skupo pogrešiti! S obzirom da se proizvodnja odvija u Srbiji, a isporuka u Skandinaviji, svaka reklamacija nas košta toliko da nam je isplativije da pošeljemo potpuno nov proizvod nego da popravljamo stari. Verovatno nas je upravo ova pretnja izdvojila od ostalih i pomogla nam da doživimo neslućen uspeh – mi ne možemo da priuštimo greške i zato unapred odgovaramo na svaki zahtev, a svaki proizvod prolazi detaljnu kontrolu kvaliteta.

Ergomade

Ergomade, foto Stefan Đaković

MF: Osim što vas je poštedela od pravljenja grešaka, kako je još proizvodnja u Srbiji uticala na poslovanje Ergomade-a?

René: To su dve ogromne razlike između proizvodnje u Srbiji i proizvodnje u Skandinaviji – premda je isporuka kompleksnija i skuplja. Naši fiksni troškovi su daleko manji od onih koje imaju druge skandinavske firme i to je ono što nam omogućava slobodu i fleksibilnost koje njima manjka. U isto vreme, ostaje sredstava za ulaganje u razvoj proizvoda što je dovelo do toga da prototip koji izradimo toliko liči na krajnji proizvod da kupcu dozvoljava da se poveže sa njim, da ga razume i jasno vidi kako će projekat izgledati kada konačno osvane u njegovom prostoru.

Ako bih morao da izdvojim negativne strane poslovanje u Srbiji, pre bih ih nazvao izazovima – to je bilo dobavljanje pojedinih sirovina,  s obzirom da smo u početku zamišljali da ćemo većinu njih naavljati od lokalnih proizvođača. Sada se to kristalizovalo i znamo šta možemo a očekujemo i gde da tražimo – primera radi, imamo zaista odličnu saradnju sa fabrikom presovanog furnira. Naredni izazov je bila radna snaga, budući da je u okolini Niša bilo teško pronaći jude sa iskustvom rada na mašinama i tehnologijama koje mi posedujemo. To smo, međutim, preokrenuli tako što smo nudili nekoliko meseci obuke kroz svojevrsni mentorski rad, a zatim i zaposlenje. Oni su spremni da se trude, a mi to znamo da cenimo. Trudimo se da stvorimo uslove i okruženje u kome će sve strane biti zaista zadovoljne. Zaista smo ponosni na to što su razumeli i usvojili vrednosti i principe koji su neophodni da bi sistem funkcionisao. Razumeju da je naš posao veoma važan i odgovoran, a da su zahtevi klijenata visoki.

Ergomade

foto Ergomade

Jedina stavka koju nismo uspeli da ukrotimo jeste birokratija – beskrajni redovi, papiri i dozvole i vreme utrošeno na njih koje bismo radije posvetili razvoju ili odnosu sa klijentima. Pored toliko povoljnosti koje nam je proizvodnja u Srbiji pružila, administracija je jedino što je toliko komplikovanije od one u Danskoj. Međutim, ne mogu da se žalim. Šta možemo da promenimo, menjamo, šta ne možemo – prilagođavamo se. Brinemo o našem malom svetu unutar firme i srećni smo tu gde jesmo.

Ergomade

foto Ergomade

MF: Ko su najčešće vaši klijenti i kako ste isprva došli do njih?

René: Dok se još nije znalo za nas, pokušali smo da se probijemo uz pomoć lokalnih komercijalista u Danskoj. Posle šest meseci smo shvatili da nam sredstva kojima smo raspolagali u tom trenutku ne mogu dozvoliti takav luksuz, pa smo promenili koncept i okrenuli se nekolicini agenata. U isto vreme smo menjali i sam koncept proizvodnje i asortimana, gde su se, na našu veliku sreću, sve kockice poklopile. Preko agenata sa kojima sarađujemo dobili smo dvogodišnji ugovor za snabdevanje škola u Danskoj. Tu smo iskoristili princip prevazilaženja očekivanja koje klijent ima od vas, pa je ovaj ugovor produžavan iz godine u godinu tako da smo se na istom mestu zadržali osam godina. Znali smo šta je važno prilikom odabira ovakvog tendera – fleksibilnost, kvalitet i iznad svega – cena i imali sreću da možemo da ponudimo sve što je traženo.

Posebno zanimljiv posao je bio kompletno opremanje jedne škole na Grenlandu. Posle su usledili drugi zanimljivi poslovi. Imali smo tu čast da u Danskoj opremamo prodavnice LEGO igračaka nameštajem, opremali smo i Citroën salone, kao i najveći lanac prodavnica igračaka u Danskoj – BR. Opremali smo i prodavnice nakita Spinning jewelry, koje su veoma popularne u Skandinaviji.

Ergomade

foto Ergomade

MF: Kako izgledaju planovi Ergomade-a za budućnost?

Rene: Pre pet godina smo uspostavili uslove u kojima se sada nalazimo sa planom da oni potraju naredniih deset godina. Međutim, nismo bili spremni na rast koji je usledio – svake godine se obim posla povećava za 30% , što je bilo iznad naših očekivanja. Tako danas imamo dovoljno ljudi i mašina, ali nam nedostaje kvadratnih metara. To nas usporava tako da je prva stvar na listi zadataka za skoriju budućnost.

Nadamo se da ćemo tokom 2017. rešiti ovo pitanje otvaranjem još jednog pogona u okolini Niša i tako omogućiti sebi još brži rast i tako uložiti u ponudu, razvoj proizvoda i svoje ljude. Nastavljamo da osluškujemo tržište i klijente i tako ostanemo verni fleksibilnosti koja je i zaslužna za uspeh koji smo doživeli.

Posetite: Ergomade

Poslednja izmena dana 14. avgusta 2016. u 14:21


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…