Svima je dobro poznata situacija straha od novog početka, od toga šta Vas očekuje u novoj firmi i na novom poslu. Hoćete li se snaći, hoćete li se uklopiti, kakve su kolege… samo su neka od pitanja koja svi postavljaju…
Njeno veličanstvo knedla. Ko još ne voli knedle? To zaista nije težak zadatak. Ali znate da ovde nikada ne pričamo o naročito lakim zadacima. U središtu ove priče nalazi se Lana Nedeljković, žena koja je svoje vreme posvetila kancelarijskom poslu dok su joj misli bile u šarenoj zemlji stvaranja. Misao se pretočila u eksperimentisanje u kuhinji, dok nije postala dovoljno stvarna da se pretoči u ideju o sopstvenom biznisu. A onda je trogodišnje planiranje napustilo kuhinju i za samo tri meseca postalo jedno od omiljnih sastajališta beogradskih sladokusaca.
MF: Šta te je dovelo do odluke da bankarsku karijeru zameniš poslastičarstvom?
Lana: Nakon što sam završila Fakultet organizacinih nauka, sledio je višegodišnji rad u banci i sve što ide uz to, uključujući i radni dan od deset sati. Sve to vreme ja sam znala da to nije to – moja kreativnost je morala da bude negde konkretno usmerena. Mogu slobodno da kažem da imam sreće sto pored sebe imam jednako kreativnog supruga koji me podržava i koji potpuno može ispratiti i nadograditi svaku moju ideju i zamisao. Tako je to naše istraživanje i moje samoispitivanje u nekom trenutku stiglo do knedli. I to potpuno spontano, toliko smo obožavali da ih jedemo da sam ih jako često pravila i nikada nam ne bi bilo dosta.
