klik za meni

Kako je nastala kompanija Frame, startup o kome stručna javnost govori već nekoliko godina, a koji danas zapošljava više od 50 stručnjaka u San Francisku, Beogradu i Nišu, u ovonedeljnom intervjuu pričali smo sa osnivačem Nikolom Božinovićem.

Ko je Nikola Božinović i čime se bavio pre nego što je napravio Frame?

Rođen sam u Nišu, gde sam i živeo 26 godina do odlaska u Ameriku. Završio sam Elektronski fakultet, a moji roditelji su radili kao inženjeri u Elektronskoj Industriji Niš u vreme kada je to bila ozbiljna kompanija. Jedno od ranih sećanja je put u Los Anđeles mog oca koji je tamo ugovorio kupovinu moderne opreme za proizvodnju štampanih ploča u Nišu. To mi je pomoglo da rano vidim šta znači raditi sa tehnologijom na jednoj ozbiljnoj skali i sa partnerima na drugom kraju sveta.

Tokom devedesetih, bio sam jedan od organizatora studentskog protesta u Nišu. Za onog ko se seća tih dana iz 1996-te, to je bila ona grupa studenata koja je išla pešice od Niša do Beograda, da razgovara sa Miloševićem. Bilo je to jedno veliko iskustvo i životna lekcija: za manje of mesec dana smo ni od čega napravili organizaciju koja je imala stvarni uticaj. U sledećih par godina sam radio na povećanju uticaja studenata, bio sam i predsednik Saveza Studenata Univerziteta u Nišu, ali nikada nisam planirao da se bavim politikom. Krajem devedesetih sam u Petnici sam vodio program astronomije, tu sam počeo da se ozbiljnije bavim obradom slike, a danas se bavim razvojem cloud tehnologija.

U avgustu 2000. godine smo se supruga i ja odselili u Ameriku, gde smo završili doktorske studije na Bostonskom Univerzitetu. Posle doktoriranja smo se preselili u San Francisko gde sam ja sam započeo svoj prvi startup, kompaniju MotionDSP. Proizvod koji smo pravili je bio softver za procesiranje i poboljšavanje video snimaka, uglavnom u svrhe bezbednosti. Na primer, ako bi policija neke države imala nejasan snimak sa neke sigurnosne kamere, koristili bi naš softver da iz tog snimka izvuku brojeve tablica, lica, i ostale stvari koje se ne razaznaju u originalu.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

U osnovi softvera su bile vrlo sofisticirane video tehnologije. Kroz rad na njemu stekao sam mnoga iskustva koja su nam značila kada smo razvijali Frame, jer je kod nas integralni deo proizvoda upravo video streaming iz clouda. Možda bitnije od tehničkog je bilo biznis iskustvo iz prethodne firme koje me je motivisalo i ustvari dalo direktnu ideju za Frame. Naime, jedan od glavnih problema našeg softvera je bio taj što je bio priično hardverski zahtevan. Real-time procesiranje video signala sa raznim poboljšanjima značilo je da bi klijent morao da ima najmoderniju grafičku karticu i procesor, a to vrlo često nije bio slučaj.

Naši klijenti su tražili od nas rešenje sa kojim bi mogli da sofver “strimuju” i koriste sa bilo kog računara, bez obzira na hardverske performanse. Mi smo znali za proizvode za desktop virtualizaciju, kao što su Citrix ili VMware, ali tek kad smo proveli mesece pokušavajući da pomoću njih napravimo rešenje, razumeli smo zašto njihovi proizvodi nisu primenljivi na naš slučaj, gde softverska kompanija koja hoće da na najlakši način isporučuje svoju aplikaciju iz clouda. Tako je nastao Frame.

Ova priča je ustvari vrlo tipična, jer kroz duboko poznavanje problema dolaze i dobre ideje za rešenje i jasno razumevanje u čemu je nedostatak postojećih proizvoda.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Šta je to što je specifično i drugačije kada je u pitanju tehnološko preduzetnistvo u Silicijumskoj dolini?

Silicijumska Dolina nije samo drugačija od Srbije. Ona je drugačija od celog sveta, pa čak i od ostatka Amerike.

Gde god da počnete tehnološku kompaniju, kad ona dovoljno naraste, u jednom trenutku morate doći u Silicijumsku Dolinu. Generalno, nije mnogo bitno gde firmu počinjete. Iz perspektive Silicijumske Doline, neko ko počinje firmu iz Ohaja ne razlikuje se posebno od nekoga ko je počinje iz Srbije. Ako razmišljate na pravi način, imate dobru ideju i, ono što je najvažnije, proizvod koji neko želi da koristi na globalnom nivou, skoro je sigurno da će vas posao navesti u “Dolinu”.

Razlozi za ovo su pre svega logističke prirode. Ogroman broj najboljih investitora je  skoncentrisan u tom jednom uskom geografskom pojasu. U praksi, to znači da ukoliko imate zakazan sastanak sa nekim od top 25 venture capital fondova, kao što su Sequoia, Accel, ili Andreessen Horowitz, to možete uraditi u roku od pola sata. Toliko vožnje je potrebno. Najbolji investitori privlače najbolje kompanije, pa su zato ovde i Google, Facebook, Intel, Apple, Cisco, Uber. Zato postoji puno ljudi sa iskustvom skaliranja kompanije, i onda je i za nove kompanije lakše da rastu ovde.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Sama kultura Silicijumske doline je prilično drugačija od ostatka Amerike. Mnogi to zovu “Sillicon Valley Bubble”, jer je mindset ljudi koji tu žive zaista specifičan. Ako uđete u kafeteriju i razmenite par rečenica sa mladićem koji tu radi, često će se desiti da on ne samo da razume čime se vaša firma bavi, nego će vam dati svoj komentar ili predlog za poboljšanje proizvoda, ili će preporučiti nekog sa kim treba da se vidite.

Ljudi su vrlo otvoreni za razne biznis mogucnosti i spremni da preuzmu rizik. Ako hoćete da izanajmite prostor za firmu, vlasnik vam može reći, “ne želim novac, dajte mi akcije firme”. Probajte u Srbiji, ili bilo gde u svetu, da ponudite nekom akcije svoje tek osnovane firme umesto plaćanja kirije i biće vam jasno koliko je ovde svet drugačiji.

Naravno, svako će se zapitati kako je došlo do toga da baš taj deo sveta ima tu koncentraciju IT kompanija. Pre tehnološkog buma, današnja Silicijumska dolina sastojala se od niza gradića između San Franciska i San Hozea koji su se uglavnom bavili poljoprivredom. To je jedna duga priča, ali preporučujem vam da pronađete dokumentarni film pod nazivom “Something Ventured” – u njemu je jako lepo objašnjeno na koji način je Silicijumska dolina nastala. Ukratko, bio je to jedan lavinski efekat, koji su započele prve tehnološke kompanije sa “rizičnim kapitalom” pre 50 godina. Oni su manje-više slučajno izabrali baš ovaj region, i odatle je sve to samo nastavilo da se širi. S druge strane, cela zapadna obala Amerike, a naročito San Francisko, sama po sebi ima tu kulturu “zlatne groznice”.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Šta je Frame? Kako je tekao razvoj od ideje do prototipa? Koja je primena takvog rešenja – zašto je ono potrebno i važno?

Kao što sam već rekao, ideja za Frame došla je kao rešenje za sopstveni problem. Moja prethodna firma je 2012-te tražila rešenje za lakšu distribuciju softvera. Nismo hteli da da brinemo o hardveru i da zavisimo od toga kakav kompjuter klijent ima, već da se fokusiramo na razvoj našeg softvera.

To je vrlo bitan razlog zašto Frame danas koriste Adobe, Autodesk, Solidworks, i mnoge druge kompanije koje prave zahtevan softver: jednostavno, oni su prepoznali nešto što je napravljeno baš za njihov problem. Frame im omogućava da konačno prestanu da brinu o različitim platformama, operativnim sistemima, podržanim i nepodržanim grafičkim karticama, i tako dalje.

Jedan od komentara koje smo čuli u početku, naročito od ljudi u Srbiji, je bio: “pa ovo je je samo virtuelni desktop, to nije ništa novo”. I zaista, ako vi kod kuće imate PC, i hoćete da mu pristupite preko Apple računara, to je prilično jednostavno, i to svako može da instalira kod sebe za 15 minuta. Ali ako hoćete da radite distribuciju softvera na velikoj skali, za stotine hiljada korisnika na svim kontinetima, sa garantovanom uslugom (uptime) i sigurnošću sistema, onda je to problem koji je neuporedivo kompleksniji.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Na predavanju u Beogradu objasnio sam ovo ljudima kroz metaforu pravljenja pice. Svako može da nauči da napravi picu kod kuće. Odete na YouTube, pogledate tutorijale o tome koji sastojci idu u testo, kako se testo razvlači, na kojoj temperaturi i koliko se dugo peče, itd, i na kraju i vi znate da napravite odličnu picu. Ali, napraviti jednu dobru picu i napraviti globalni lanac restorana, kao što je na primer Pizza Hut, koji pravi i isporučuje pice za milione ljudi širom sveta, su dve sasvim različite stvari neuporedive kompleksnosti.

S te strane, naša najveća prednost je što smo za poslednje tri godine rada mnogo napredovali u skaliranju i usavršavanju proizvoda i njegovoj optimizaciji čak i za najzahtevnije enterprise korisnike. Sve ovo što mi radimo pokušavale su da same naprave i druge kompanije. Iz različitih razloga, one to nisu uspele i neke od tih firmi su nam danas klijenti. Kada ste velika softverska kompanija, ono što vam je najbitnije je vreme, bitnije čak i od novca. Imate taj strah da ćete zakasniti, da će vaša konkurencija napraviti cloud rešenje pre vas. Zato više niko ne želi da rizikuje pokušavajući da napravi svoj proizvod, već dolaze kod nas.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Šta se dešavalo od tog trenutka (pojave prototipa) do danas?

Od početka kompanije smo se trudili da stvari radimo po MVP (Minimum Viable Product) principu. To znači da smo skoro sve karakteristike i mogućnosti našeg proizvoda razvijali na osnovu onoga što smo uočili kod prvih korisnika sistema u vrlo ranoj fazi.
Sad, doći do prvih korisnika je možda i najteža stvar. Treba ih naći, kontaktirati, ubediti da potroše vreme na vas. I treba znati na koga da ne trošite vreme. Bitno je brzo izabrati one koji su dovoljno hrabri da počnu da koriste nešto što je daleko od gotovog proizvoda.

Mi smo imali retku sreću da imamo i prihode u vrlo ranoj fazi. Ispostavilo se da je softverskim kompanijama cloud toliko važan da su one nama počele da plaćaju za najraniji mogući pristup našem proizvodu i usput su nam pomagale da ga razvijemo.

Iz našeg iskustva, bitna poruka je da se ne stidite da tražite novac za svoj proizvod čak i kada je daleko od završenog. Ako je nekome stvarno potreban, plaćanje neće predstavljati problem. Vaš prvi cilj i jeste da pronađete takozvani Product/Market Fit, tj. da za najkraće vreme definišete proizvod za koji neko hoće da vam napiše ček.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Na osnovu uspeha iz prve 3 godine firme i potencijala da osvojimo ogromno globalno tržište, prošlog leta smo podigli prvu veću rundu finansiranja od 10 miliona dolara. Za razliku od onoga što se vidi po naslovima iz novina, pregovori sa investitorima su jedan jako specifičan deo ovog posla. Zahteva se mnogo diplomatije, pregovora, i stvaranje atmosfere u kojoj će investitor osećati pritisak da mu neko drugi ne uzme priliku “ispred nosa”.

Za dugoročni uspeh je jako bitno i da se ne zalećete i da ne uzmete investiciju od svakog ko je nudi, jer praktično svaki vaš potez šalje signal sledećoj grupi kupaca i investitora. Recimo, ako ste uzeli danas pare od nekog nepoznatog ili problematičnog funda, i to pod nestandardnim uslovima, to vam sutra može napraviti probleme pri podizanju sledeće runde kapitala ili sklapanju bitnog ugovora sa velikim kupcem.

Iako se obično u novinama objavljuje samo veličina investicije, postoji mnogo detalja koji su podjednako bitni a o kojima se mnogo manje priča. Generalno, cilj nije podići što više novca, već obezbediti dovoljno kapitala za optimalan rast, uz što manje osipanje vlasništva nad kompanijom (što se naziva “dilution”). Ako stvari krenu neželjenim tokom, može vam se desiti da završite kao samo zaposleni u kompaniji koju ste osnovali, a da sve odluke donosi neko drugi.

Naš najveći izazov danas je skaliranje. Realno, još uvek se borimo sa time, iako smo mnoge inicijalne probleme rešili. Upravo je to ono o čemu sam govorio na početku – kako od jedne kućne rerne sa minimalnim kapacitetom izgraditi lanac restorana širom sveta. Najkritičniji faktor su tu kvalitetni ljudi, koji će znati da rešavaju ove probleme.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Kako funkcioniše firma koja posluje na dva kontinenta?

U nekim aspektima to ima svoje prednosti. Vremenska razlika od devet sati deluje loše na prvi pogled, ali je zapravo sasvim OK, i niko u našoj firmi ne radi noću. (Dobro, osim kada ima stvarno specijalnih dešavanja, kao i u svakom startupu, ali to nema veze sa vremenskim zonama).

Presudna stvar je da sa obe strane firme postoje ljudi koji se dobro poznaju i među kojima postoji uzajamno poverenje. Ja sam imao sreću da od samog početka radim u Nišu sa ljudima koje dugo poznajem, kao što je Ivan Vučković, moj co-founder. Znam da se mnogi u Srbiji vode idejom da nađu nekog u Americi, pa da naprave firmu sa razvojem u Srbiji. To nije nemoguće, ali je malo verovatno. Za uspeh je važno da to budu ljudi koje poznajete i sa kojima ste nešto radili ranije.

Nasi zaposleni redovno dolaze u San Francisko, baš iz ovih razloga. Naravno da sve može da se radi preko video razgovora, Skype-a i Slack-a. Ali povremeno je ipak potrebno da se ljudi sa obe strane vide uživo, da odu na ručak, da rade u istoj kancelariji nekoliko nedelja, jer se tako održava i jača kultura kompanije.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Koliko ljudi ima i šta je njihov posao?

Trenutno imamo oko 50 ljudi i planiramo da se proširimo na 100 ljudi do kraja sledeće godine. Centrala firme je u gradu San Mateo, na pola puta izmedju San Franciska i Palo Alta. Tu se nalaze sve biznis operacije, i ljudi zaduženi za proizvod i marketing.

U Srbiji su skoro svi ljudi u timu developeri. Naš proizvod pokriva takozvani “full-stack”, pa imamo ljude koji odlično poznaju različite tehnologije, od Amazon AWS cloud-a, do jako naprednog JavaScript-a. Osim inženjera, planiramo da u Srbiji formiramo i tim za podršku i kontrolu kvaliteta. Možda i biznis tim, jer imamo puno interesovanja iz Evrope i bilo bi lakše sa njima dogovarati stvari iz Srbije, ali ovo zavisi od toga da li ćemo naći prave ljude.

Postoji nedovoljno stručnih ljudi na domaćem tržištu. Kako se Frame bori sa time?

U Srbiji smo uspeli da privučemo neke od najboljih inženjera, primarno iz razloga što kod nas oni rade direktno na proizvodu. Naši ljudi se bave softverskom arhitekturom, poslom koji je izuzetno kreativan, i koji zahteva od ljudi da nauče mnogo stvari i da napreduju u svom ličnom razvoju kao inženjeri.

Mislim da je to naša najveća prednost u privlačenju ljudi iz drugih firmi. Većina IT kompanija u Srbiji se bavi outsourcingom, a to su generalno jednolični poslovi u kojima kao neko “sa strane” vidite vrlo mali deo celog sistema. Mi tražimo ljude kojima je izazov da rade na nečemu što je veoma kompleksno i što će ih dovesti u situacije gde se od njih traži da sami smišljaju rešenja. Za stvari koje mi pravimo, ne možete otići na Google, naći kako je to neko drugi uradio, i uraditi copy/paste kao rešenje. Morate većinu stvari sami da osmislite, i pritom naučite sve o najnovijim tehnologijama.

Često radimo direktno za partnerima, kao što su Amazon i Microsoft, na stvarima koje će se tek za šest meseci biti dostupne široj javnosti, a koje će biti budućnost cloud tehnologija. I naravno, vrlo bitna stvar je da to što radite ima realnog smisla. Ovo što mi pravimo koristi ceo svet, najveće softverske kompanije, i dotiče potencijalno milione ljudi.

Uz vrhunske plate, kod nas zaposleni mogu da dobiju i akcije firme, i da sami doprinesu povećanju njihove vrednosti.

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Šta je dalji razvojni put za proizvod?

U ranim fazama našeg proizvoda imali smo razne ideje, i pravac razvoja se brzo menjao iz meseca u mesec. To je normalno, čak i poželjno, kada radite razvoj MVP metodom. Nemate mnogo briga oko postojećih mušterija, još uvek nemate čvrste procese, sve je mnogo fluidnije.

U poslednjih godinu dana se uspostavio stabilan kurs kojim se krećemo i od koga na dalje nećemo previše odstupati. Pored originalnog proizvoda za softverske kompanije, brzo se širimo i na enterprise korisnike, što zahteva dosta integracija sa njihovim postojećim podacima i sistemima (recimo autentikacije korisnika kroz Active Directory).

Frame

Frame, foto Stefan Đaković

Sada ulazimo u sledeću fazu razvoja kompanije u kojoj je proizvod spreman ne samo da radi na najvećoj skali, nego i da se prodaje za najkraće moguće vreme uz jedan standardizovan proces za koji se prilično tačno zna koliko traje i koja je verovatnoća da će kupac na kraju da proizvod i kupi. Taj proizvod se onda zove Sales Ready Product (SRP) i to je naš sledeći konkretan cilj. Ako ste zainteresovani, mnogo više detalja možete naći na sajtu jednog od najboljih VC fondova, Sekvoje a napisao ga je možda i najbolji investitor, Jim Goetz.

Kada je firma u SRP fazi, onda počinje i značajno veće ulaganje u marketing i prodaju, i mnogo novih ljudi u organizaciji, a proizvod treba da bude dovoljno intuitivan da i ljudi koji nisu previše tehnički orijentisani mogu da ga demonstriraju.

Na kraju, nama je cilj da budemo dominantan igrač na globalnom tržištu i da milioni ljudi svakoga dana budu produktivniji i urade više zbog Frame-a. Na toj skali pouzdanost i robustnost proizvoda su ključni, tako da je mnogo zanimljivih izazova tek pred nama.

Posetite: Fra.me



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

18. septembra 2017.

Opančareva kćiTradicija u ulozi visoke mode

Najmlađe dete porodice koja se tri generacije bavi proizvodnjom opanaka, Marina Aleksić je odrastala u okruženju u kome se krojilo, vezlo i tkalo. Porodična proizvodnja je sasvim lepo funkcionisala, a Marina je isprva u pauzama studija glume a zatim u…

11. septembra 2017.

Tibba ClothesOd mame za mame

Milena i Nemanja Živanović nisu baš uobičajna porodica. Oboje već godinama imaju svoju profesiju i karijeru u kojoj uživaju. Ipak, kada je u njihove živote stigao Vuk, njihova priča dobila je još jednu dimenziju, a njihove karijere jedan mali, ali…

4. septembra 2017.

Miin kutakPravo vreme da učite nikada ne prolazi

U garaži porodične kuće porodice Petrović, na čijem se čelu nalaze Jovana i Duško, svakodnevno nastaju impozantni, unikatni komadi nameštaja. Neke prave od samog početka do kraja, neki su pristigli iz tuđih domova, neki već bili osuđeni na otpad, a…

28. avgusta 2017.

BojkovčankaStrpljenje rađa kvalitet

Sva je verovatnoća da ste za brend oko koga danas razvijamo priču već čuli – reč je o rakiji čija je svaka boca stara barem 10 godina, a sam brend čak 32. Ona je za ove tri decenije uspela da…