Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

A sada nešto sasvim drugačije. Dobrodošli u Sićevo, dom neverovatne prirode i svega hiljadu stanovnika od kojih mnogi s kolena na koleno prenose prefinjenu veštinu vinogradarstva. Naši domaćini, porodica Vidanović, neguju sto godina dugu porodičnu tradiciju uzgajanja voća i vinove loze, od kojih najsrećniji završavaju kao domaće vino ili rakija. Dejan nam priča kako izgleda suživot jedne porodice i njihovog vinograda.

Kada je došlo vreme da upišem fakultet, poljoprivreda je bila sasvim logičan izbor. Iza mene su već bile generacije koje su se bavile vinogradom i voćem, kao i hektari zemlje koji su čekali da ih neko nasledi i nastavi da ih neguje. Diplomirao sam tehnologiju vina sa željom da pomoću znanja koje sam stekao unapredim proizvodnju na svom imanju.

Onda je sledilo nekoliko godina rada u Zadruzi Sićevo i Poljoprivrednom industrijskom kombinatu u Nišu, gde sam imao prilku da naučim posao i ispečem zanat. Kako sam se, malo po malo, sve više posvećivao porodičnom gazdinstvu u dočekao svoj red da ga zaista preuzmem svim svojim moćima, tako sam se i udaljavao od svog redovnog posla, mada me on i dalje vezuje za Niš.

Gazdinstvo Vidanović

Gazdinstvo Vidanović, foto Stefan Đaković

Iako sam u vinogradu od malih nogu, moram priznati da je moje prvo suočavanje sa njim u celini bilo žestoko – jer su zemlja i vremenske prilike uvek korak ispred vas. Nije prošlo mnogo dok se lokalnim nije raširila fitoplazma vinove loze, koja je uništila mnoge vinograde i naterala nas da ih krčimo i zatim sadimo ponovo.

Uvek kažem da je vinograd poput malog deteta – ukoliko se razboli, neprekidno moraš da ispituješ, opipavaš, pokušaš da razumeš „gde boli“. Srećan si ako uspeš da otkriješ, još srećniji kada ga izlečiš. S obzirom a to da je i moj pradeda radio isti posao na istom mestu gde se sada nalazimo, imao sam svu priliku da razvijem osećaj da razumem svoj vinograd.

Gazdinstvo Vidanović

Gazdinstvo Vidanović, foto Stefan Đaković

MF: Vi ste posvetili godine školovanja vinogradarstvu. Koliko se ono danas razlikuje u odnosu na vinogradarstvo pre nekoliko decenija?

Pre svega, zaboravimo na svu mehanizaciju. To znači mnogo gušće polje loze, bez tolikog razmaka među pritkama i bez špalira kojim sada ide traktor. Zamislite kako je, na primer, izgledalo prskanje – šetalo se kroz vinograd, sa prskalicom na leđima i dve ruke kojima se svaka loza prskala ručno. A tek su dalji procesi, koji dolaze nakon branja i protežu se sve do proizvodnjevine vina, bili mnogo drugačiji i zahtevali brojniju radnu snagu. Srž, međutim, ostaje uvek ista – vinograd traži svo vaše vreme i pažnju, osluškivanje i zaštitu. Baš kao i danas, niste sa sigurnošću mogli da znate kada će vas iznenaditi mraz ili kada će se pojaviti bolest koja može da preti čitavom vinogradu. Ipak, danas pokušavamo da pratimo trendove i budemo u skladu sa potražnjom i konkurencijom. Fitoplazma je, nažalost, uništila neke od autohtonih sorti koje smo imali, ali sam umesto njih doneo Sovinjon iz Italije, budući da je poslednjih godina kod nas jako tražen i omiljen.

Gazdinstvo Vidanović

Gazdinstvo Vidanović, foto Stefan Đaković

MF: Budući da je poljoprivreda iz više razloga tako nepredvidiv izvor primanja, koji su najveći izazovi sa kojima se susrećete?

Na kraju krajeva, kada se pomirimo sa svim nepredviđenim situacijama koje poljoprivreda nosi sa sobom kao takva, najveću muku predstavljaju finansije. Apsolutno verujemo u to da kvalitet koji decenijama gajimo mora da se održi i ne pristajemo ni na šta manje. Međutim, da bi to bilo moguće, isto tako moramo biti prepoznatljivi i dostupni na tržištu, što zahteva nova ulaganja – u marketing, ambalažu, a zatim i veće stvari kao što su mehanizacija, njeno održavanje i nove kvalitetne sirovine – u našem slučaju, grožđe.

Čak i kada date sve od sebe da ispunite sve ove stavke i izvučete najbolje od njih, meseci prođu, krug se nekako zavrti i vratite se na početak, shvativši da ste na nuli. Uvek postoji opcija prilagođavanja ciljnoj grupi koja pristaje na manjak kvaliteta – na jeftinu ambalažu i fotokopiranu etiketu, ali ako tu pokleknemo naša priča gubi smisao. Ono što nas donekle spašava jeste prodaja same sirovine, odnosno grožđa, dok finalnim proizvodima – vinom i rakijom – najčešće „zakrpimo“ rupe koje nastanu u budžetu tokom godine.

Odmah zatim sledi surovi zakon tržišta kada je poljoprivreda u pitanju: ništa vas ne može pripremiti na cenu sirovina. To lako možete uočiti ako samo uporedite prošlu godinu sa tekućom – dok je prošle godine kilogram kupina stajao 100 dinara, ove stoji 35. Sa druge strane, ulaganja su uvek ista, i nikada ne možete unapred znati da li će vam se godinu dana rada na nečemu isplatiti, iz čega sledi da izbora nemate – čak i da odlučite da obustavute berbu, to može da šteti biljci u narednoj sezoni.

Gazdinstvo Vidanović

Gazdinstvo Vidanović, foto Stefan Đaković

MF: Da li postoje udruženja ili subvencije koje mogu pomoći razvoj posla?

Sićevačka zadruga je bila najstarija Zadruga vinogradara u Srbiji. Ove godine bi slavila 110 godina postojanja, ali je, nažalost, nedavno ugašena. Razlozi su mnogi – cena grožđa je postala neisplativa, mnoštvo vinograda je propalo, a nove, mlade snage sve češće manjka. Zato sam sa još petnaestak vlasnika gazdinstava došao na ideju da otvorim novu zadrugu, kako bismo udruženim snagama krenuli iz početka i vratili Sićevu stari sjaj, poboljšali sami sebi uslove za rad a možda stvorili i uslove za izvoz sirovina, zajedničkim trudom i ulaganjima.

Država i grad pružaju određenu finansijsku pomoć, s tim što svakoj subvenciji prethodi konkurs, a da biste ostvarivi uslove konkursa takođe su vam potrebna izvesna sredstva. Ipak, ukoliko ostvarite subvencije, imate prilike da osavremenite mehanizaciju i uštedite sebi vreme i poboljšate proizvodnju. Zastarela mehanizacija dosta usporava proces, ali nas, na neki način, vraća tradicionalnoj proizvodnji vina.

Gazdinstvo Vidanović

Gazdinstvo Vidanović, foto Stefan Đaković

MF: S obzirom da je vinogradu potrebna tolika pažnja, a vi imate i redovan posao u Nišu, kako usklađujete obaveze?

Imam sreću da su mi roditelji još uvek mladi. Oni su glavni stub i oslonac ovog gazdinstva i pomažu kad god i koliko god mogu. U pomoć pritiče i ostatak porodice, posebno u sezoni kada je vinogradu potrebno najviše nege i vremena. Lepo je zamisliti vremena kada nije bilo plata ni penzija, a od voća se zaista moglo živeti. Ja se trudim i nadam da ću uspeti da opet oživim ta vremena i potpuno se posvetim poljoprivredi i s tim na umu se polako odvajam od svoh posla u Nišu.

Sa druge strane, i naše želje i vidici su sada veći nego što su bili pre toliko godina, te se zarađeni novac ne ulaže samo u domaćinstvo i vinograd – želite da se lepo obučete, odete na letovanje, priuštite sebi mala zadovoljstva. Možda bi bez svega toga imali veća ulaganja kada počne nova sezona, ali onda bi sve izgubilo smisao. Treba i živeti.

Gazdinstvo Vidanović

Gazdinstvo Vidanović, foto Stefan Đaković

MF: Gde vidite svoje gazdinstvo u bliskoj budućnosti?

Nadam se da ćemo kao zadruga uspeti da opstanemo i prikupimo sredstva za razvoj tehnologije i sirovina, što bi nam pomoglo na putu od prodaje sirovina do prodaje finalnog proizvoda, zbog koga smo i tu. Da bismo došli dotle čeka nas dug put – želimo da registrujemo vinariju, otvorimo je i ponudimo svoja vina u kvalitetnoj ambalaži koja će odgovarati onome što je unutra.

Sa druge strane, tu je i mesto u kome se nalazimo i u kome gajimo svoju budućnost – Sićevo je divno i ima toliko atrakcija koje može da ponudi – od Sićevačke klisure do manifestacije Dani žalfije i Sićevaske umetničke kolonije – i voleo bih da i mi budemo deo te šarene ponude. Postojala je inicijativa grada da se napravi etno selo u kome ćemo i svi mi, poljoprivrednici, imati priliku da se predstavimo u punom sjaju onoga što najbolje znamo da radimo – pravimo vino i rakiju.

Ali o tom potom – između nas i našeg cilja stoji niz okolnosti koje ne možemo da predvidimo. Poljoprivreda je firma pod otvorenim nebom i da biste mogli da joj se posvetite i očekujete zaradu od nje, morate je voleti svom srcem.

Posetite: Gazdinstvo Vidanović



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…