Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Kada je pre izvesnog vremena naš najbolji teniser objavio da uspon svoje karijere delom duguje bezglutenskoj ishrani, Srbija je počela da priča o glutenu, promeni ishrane, a donekle i problemima sa kojima se sreću ljudi koji su alergični na gluten. Ponuda bezglutenskih proizvoda je na našem tržištu veoma ograničena, te kada je incijalno pomodarstvo utihnulo, na ovako specifičnoj dijeti su mahom ostali ljudi koje je striktno uslovljavalo zdravlje. Među njima je naš današnji sagovornik, Siniša Prostran, kome su lekari pre više godina prepisali strogu dijetu bez glutena. U tom trenutku njegova porodica shvata da je ovaj protein gotovo nemoguće izbeći – on je u hlebu, pecivu, kolačima, testenini, picama, čak i kozmetici. Tim sačinjen od bračnog para – Siniše i Ivane, počinje dug put eksperimentisanja u kuhinji i istraživanju recepata koji će zadovoljiti zdravstvene, nutritivne, ali i gurmanske zahteve svih koji su se oprostili od glutena.

Siniša: Sve je počelo pre više od sedam godina, kada je niz mojih zdravstvenih problema konačno dijagnostikovan kao celijakija. Ova bolest podrazumeva trajnu netoleranciju organizma na gluten. Testiranje je dugo i komplikovano, ali kad jednom utvrdite od čega bolujete, potpuno ste zdravi dok god ne unosite ovaj protein, a posle izvesnog vremena i prave dijete se i sama creva regenerišu.

Danas je veći broj ljudi upoznat sa dobrim i lošim karakteristikama glutena, čak se mnogi odlučuju da ga isključe iz ishrane i bez konkretnih zdravstvenih problema, ali pre sedam godina je situacija bila znatno drugačija. Bilo je izuzetno teško naći hranu koja je potpuno oslobođena glutena, tek poneki „zdravi keks“ koji pritom sadrži gomilu emulgatora i konzervansa. I tako smo počeli da eksperimentišemo kod kuće, u svojoj kuhinji, i da polako nalazimo zamene za pšenicu i druge, sveprisutne namirnice koje morate izbaciti ako vaše telo ne toleriše gluten.

GlutenNo

GlutenNo, foto Stefan Đaković

Ivana: Suočeni sa neznanjem i oskudnom ponudom proizvoda, kupovali smo šta nam se nudilo – hleb sa ukusom i teksturom stiropora, bezukusne kekse, dok nismo počeli sami da smišljamo recepte i mesimo svoj hleb. Siniša je devedesetih radio kao pica majstor, pa je ta ljubav prema pici ostala u našoj porodici i pretvorila se u misiju da napravimo recepturu za bezglutensko testo za picu. Za to vreme, ja sam radila u finansijama, Siniša kao komercijalista u duvanskoj industriji i nakon 15-tak godina rada u korporacijama, sa 24-časovnim radnim vremenom gde ste uvek nekako „na čekanju“ i spemni, shvatili smo da je vreme da preduzmemo nešto, da svoje vreme uložimo sa više slobode i ljubavi.

Tako u maju 2016. konačno otvaramo GlutenNo, željni da upotrebimo znanje koje smo stekli i tako pomognemo i sebi i drugima. Siniša je svoj posao ostavio nekoliko meseci ranije i u potpunosti se posvetio stvaranju našeg novog radnog mesta, a ja sam izašla iz prethodnog posla dva meseca po otvaranju i eto, nastaje pravi porodični biznis

GlutenNo

GlutenNo, foto Stefan Đaković

MF: Kakve su bile reakcije tržišta?

Siniša: Tržište na kome radimo je veoma usko – u Srbiji oko 70 hiljada ljudi boluje od celijakije, što je naša cilja grupa. Iako je popularnost bezglutenske dijete u porastu, posebno od kako se i Novak Đoković podvrgnuo istoj, ljudi sa manjom netolerancijom na gluten ili oni koji samo žele da probaju ovaj način ishrane čine jedva 10% naših kupaca.

S druge strane, ljudi koji imaju pravi, veliki problem ove vrste su bili oduševljeni. Ako se bolest ne tretira kako treba, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme; ali ako se potpuno rešite glutena vremenom se organizam regeneriše i potpuno ste zdravi, dokle god se držite dijete. Međutim, izuzetno je teško naći potpuno bezbedan proizvod. Namirnice koje jedete ne smeju imati nikakav kontakt s glutenom i to je razlog zbog kog obična pekara ne može da ima u ponudi čisto, bezglutensko pecivo. U našu proizvodnju i prodajni prostor je zabranjeno unositi bilo šta što sadrži gluten jer želimo da garantujemo apsolutni kvalitet i bezbednost svojih proizvoda.

Ivana: Kod ishrane bez glutena neophodno je isključiti gotovo sve žitarice koje standardno koristimo, kao što su pšenica, ječam i raž, ovas. Alternative su pirinač, proso, kukuruz, heljda, koje koristimo u različtim razmerama kako bi se proizvod što bolje nutritivno izbalansirao. Mi smo se potrudili da nam svi proizvodi budu kvalitetni, ukusni, a opet pristupačni i ljudi su nam, zahvalni na tome. Svakodnevno dobijamo veliku podršku i sjajne komentare svojih kupaca, zbog čega i postojimo.

GlutenNo

GlutenNo, foto Stefan Đaković

MF: Koliko je teška priprema testa od alternativnih žitarica?

Siniša: Osim što je, na primer, pirinčano brašno skuplje od pšeničnog, problem je i u njegovoj strukturi. Običnim testima gluten pruža elastičnost i mogućnost pečenja i oblikovanja kako želite. On funkcioniše kao lepak i bez njega nije samo dovoljno zameniti jedno brašno drugim, morate mnogo da eksperimentišete da biste došli do pravog oblika, izgleda i ukusa. Mi smo taj put prešli i pre nego što smo otvorili GlutenNo, a sve ove pice, sendviči, hleb i kolači su prošli kontrolu čitave porodice mnogo puta. Kada smo ih ponudili i drugima, sve vrste hleba iz naše ponude dodatno su prošle i kontrolu Centra za ispitivanje namirnica.

GlutenNo

GlutenNo, foto Stefan Đaković

MF: Koliko je vremena trebalo da posao postane samoodrživ?

Ivana: To se dogodilo prilično brzo. Iza toga stoje minimalna ulaganja, a maksimalan angažman – radili smo i po 15 sati dnevno kada je trebalo. Sirovine su skupe, tržište ograničeno, tako da nema vremena za traćenje i bacanje. Od početka smo se držali pravila da nećemo ulaziti u ozbiljnije investicije dok posao ne počne sam sebe da održava. Međutim, naš prvi radni dan je izgedao kao svaki sledeći – nismo čekali na kupce, krenulo je odlično. Ubrzo smo mogli da zaposlimo još radnika, cene su bile i ostale pristupačne, marža je skromnija u odnosu na cenu sirovina ali ipak korektna i prema nama i prema kupcima, tako da je svaki napredak i sledeće ulaganje posao sam iznedrio svojim organskim radom.

GlutenNo

GlutenNo, foto Stefan Đaković

MF: Kako su ljudi čuli za vas i kako vas sada pronalaze?

Ivana: I marketinški deo priče smo radili sami, „pomoću štapa i kanapa“. Moje iskustvo iz ekonomije dalo mi je neku ideju kako treba plasirati proizvod, u čemu nam je mnogo pomogao Facebook i brojne grupe sa dobrim brojem članova koji razmenjuju savete vezane za bezglutensku dijetu. Imali smo priliku da im se direktno predstavimo i dobili odlične reakcije. Ta „porodica“ ljudi koji imaju isti problem i konstantno su u potrazi za bezglutenskom hranom je velika i jaka, a informacije i preporuke se brzo šire. Tako je i došlo do tog famoznog prvog radnog dana – najavili smo otvaranje radnje i mnogo njih se pojavilo.

GlutenNo

GlutenNo, foto Stefan Đaković

MF: Da li radite i dostavu? 

Siniša: Radimo dostavu na području Novog Beograda, a za dalje isporuke, sa doplatom, sarađujemo sa jednom kurirskom službom. Bliže isporuke vršim ja sam, našim porodičnim automobilom, pa tako sva hrana stiže na prag sveža i topla. Kada se i dogodi da ja nisam u prilici, drugari nam uskaču u pomoć.

GlutenNo

GlutenNo, foto Stefan Đaković

MF: Koji su vaši planovi za naredni period?

Ivana: Želja nam je da se proširimo i na Stari grad i već smo počeli da tražimo lokal u širem centru Beograda. Trenutno svakako distribuiramo svoje proizvode u nekoliko objekata van Novog Beograda, uključujući prodavnicu zdrave hrane kod Kalenić pijace, pojedinim restoranima i hotelima, ali sopstvena radnja bi ipak bila druga priča. Pružila bi priliku ljudima da nas upoznaju, da obave kupovinu ad hoc i svrate kad požele.

Želimo da proširimo i paletu proizvoda – upravo eksperimentišemo sa bezglutenskom pastom, uveli smo program bez laktoze a u planu su i novi proizvodi, gde ćemo izbaciti i druge alergene, poput jaja, pa i šećera. Tu je i bezglutensko pivo, koje obavezno vraća ljudima osmeh na lice. Kada dođu po svoju prvu bezglutensku picu, koju nisu jeli ko zna koliko dugo zbog svojih zdravstvenih problema, a onda shvate da uz nju mogu da popiju i pivce – nema kraja sreći.

Posetite: GlutenNo



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…