klik za meni

Naša današnja sagovornica Danica Radojković je od onih ljudi koji ne gube vreme – od mature je prošla kroz nekoliko različitih profesija, od zanimanja za knjigovodstvo do pozicije masera sa četrnaestočasovnim radnim vremenom na kruzeru. Ali, kako to već biva, ljubav iz detinjstva je sve vreme čučala u njoj i čekala trenutak da se oslobodi. Za Danicu je to bio čaroban svet keramike, u kome se danas skrasila i koji joj je dokazao da nijedna karijera u začetku kroz koju je prošla nije bila uzalud.

MF: Kako je tekla priča koja je tebe dovela do grnčarije?

Danica: Nakon što sam završila fotografiju u srednjoj grafičkoj školi, isprobala sam se u najrazličitijim profesijama. Ta lista se proteže od šankerisanja i konobarisanja, do godina rada u jednoj građevinskoj firmi. U međuvremenu sam započela i studije knjigovodstva, ali se pokazalo da me to ne zanima dovoljno da bih istrajala. Osećala sam da gubim vreme i napustila sam studije. Onda dolazim do pozicije masera u spa centru na Disney kruzeru – prolazim kroz intenzivnu obuku u Londonu i onda se otiskujem na pučinu, gde ostajem osam meseci.

Grnčarin

Grnčarin, foto Stefan Đaković

To je bio naporan posao – radila sam po 14 sati dnevno, što podrazumeva oko 10 masaža, stres i umor ali i ozbiljnu platu. Kada sam se dovoljno uželela kopna, vratila sam se u Srbiju sa vrednim iskustvom i ušteđevinom ali prilično iscrpljena. A kako sam sada mogla sebi da priuštim malo luksuza vraćam se svojoj ljubavi iz detinjstva – grnčariji. Dok sam promišljala o sledećim životnim koracima, uzimala sam časove i učila od naših diplomiranih keramičara.

A kao što sam rekla, privlačnost keramike za mene nije tek tako pala s neba. Kada sam bila mala, mama me je vodila na izložbu svoje kume, keramičarke, i još se živo sećam tih velikih skulptura nalik na rogove koje su me fascinirale dovoljno da poželim da se zavučem u njih, da ih istražujem. Ista ta kuma živela je u jednom stanu u potkrovlju u koji smo često odlazile u posetu. Bio je prepun tih divnih predmeta koji su činili da se osećam kao u bajci. Kako me je taj osećaj uvek pratio, bavila sam se keramikom kao hobijem kao srednjoškolka, ali kako to obično biva – kada sam uplovila u poslovne vode hobi je ostao po strani. U trenutku povratka sa kruzera prošlo je već dobrih deset godina od kako sam poslednji put osetila glinu pod rukama. Ali osećaj je ostao u meni.

Grnčarin

Grnčarin, foto Stefan Đaković

MF: Kako dolazi do toga da otvaraš svoju radionicu?

Danica: Isprva bez nekog posebnog plana, pre instiktivno, krećem da se ozbiljnije bavim grnčarijom. Nabavila sam svu potrebnu opremu i bacila se u stvaranje i organizaciju. Kada vam je lepo dok radite, ne razmišljate o planu B, niti pravite u glavi scenario u kom se nešto loše dešava sa vašim poslom – samo idete napred, apsolutno posvećeni. U nekom trenutku vam padne na pamet da od vremena u kome uživate možete da napravite i neki novac.

Konačno, u septembru 2016. godine otvoren je Grnčarin. Vreme sa ljudima i razmena znanja mi daje još veću motivaciju, ali i priliku da upotrebim veštine koje sam naučila na kruzeru – rad sa klijentima, u ovom slučaju polaznicima mojih (kurseva) radionica. To je kompleksna politika koja mi se izuzetno dopala i koja mi je danas veoma korisna. Ta vrsta agažovanja, odnosa sa ljudima, svakodnevnog truda i razmišljanja o inovacijama vas sama tera napred. Izrada keramičkih predmeta je takav hobi – nikada ne znaš šta će na kraju izaći iz peći, zato je uvek preporučujem ljudima koji su uvek u potrazi za nečim novim i neistraženim. Ono što sam takođe naučila na prethodnim poslovima, i shvatila da nijedan od njih nisam radila uzalud, jeste da problemi treba da se rešavaju odmah, bez oklevanja, što vam obezbeđuje čist put i iskreno i stabilno poslovanje.

Grnčarin

Grnčarin, foto Stefan Đaković

MF: Kako si došla do prvih polaznika?

Danica: Ne znam da li bih se usudila da krećem u ovaj poduhvat da nije društvenih mreža, na prvom mestu Facebook-a. Sa njima je, danas, sve moguće. Predstaviti se, objasniti potencijalnim interesentima o čemu se radi i kako mogu doći do vas. Mi smo odlučili da prvo održimo besplatne radonice vikendom, tokom dva meseca, kako bismo upoznali ljude sa ovom veštinom i radionicom. Od 170 prijavljenih 120 se zaista pojavilo i tako uzlećemo. Videli smo da zainteresovanost postoji, ljudi su bili zadovoljni i od tada broj polaznika raste i sve više ljudi zna za nas, kako putem društvenih mreža tako sve češće – po preporuci.

Grnčarin

Grnčarin, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste koncipirali svoj rad i kakve sve radionice imate u ponudi?

Danica: Imamo nekoliko vrsta radionica. Pored redovnih, imamo i tematske, takozvane „do it yourself“ radionice, za ljude koje zanima ova tematika ali vremenski i/ili finansijski ne mogu da isprate redovne radionice. Svakog meseca smišljamo novu temu, da razmrdamo priču, kao što su, setovi pločica, činije za voće, saksije, čajnici i šoljice… A za slavljenike rođendana – kako decu tako i odrasle – održavamo kreativna slavlja gde takođe pravimo razne interesantne predmete.

Naši polaznici su najčešće ljudi koje detinjstvo veže za keramiku. Mnogo je i onih koji imaju potrebu da nešto stvaraju rukama, ali ne znaju šta bi to bilo, i takvi se uvek zaljube u glinu i proces nastajanja grnčarije. Osim što je jednostavno lepo, stvaranje keramike ima pravo terapeutsko dejstvo – zahteva jaku koncentraciju i strpljenje i time se pretvara u jedinstveni meditativni proces, što je sjajno za ljude koji se bave stresnim poslovima.

Grnčarin

Grnčarin, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda jedan čas u Grnčarinu?

Danica: Nakon što se upoznamo sa materijalom, pola časa učimo rad na točku, a pola je posvećeno ručnoj izradi. Radu na točku je potrebno vreme, da bi se ruke smirile i da bi se stekao osećaj, učvrstio položaj tela, pa kada to savladamo počinjemo sa stvaranjem određenih predmeta. Mesimo glinu, pravimo kuglu i centriramo je, kreiramo naš predmet i oblikujemo ga. Nakon toga obrađujemo na točku, sledi sušenje a onda kroz dalju proceduru sledi biskvitno pečenje, glaziranje i ponovno pečenje na višim temperaturama.

Iza te „fasade“ stoji mnogo posla za nas – preko marketinga, nabavke, čišćenja, sortiranja radova za pečenje, punjenje peći, pa do reciklaže.

Grnčarin

Grnčarin, foto Stefan Đaković

MF: Šta imate u planu u skoroj budućnosti?

Danica: Plan je da, pored časova, intenziviramo proizvodnju sopstvenih predmeta, inspirisanih prirodom – peskom, blatom, kamenom, sa prirodnim glazurama i nešto vedrijim tonovima. Tu mislim na setove tanjira, šolje, činije raznih veličina, vaze, bokale, saksije… sve u duhu koji grnčarija sama nameće – prirodnošću, mekoćom, prihvatanjem nepravilnosti jer, kako govorim svojim polaznicima – nepravilnosti su sasvim okej, a od toga je došao i naziv naše diy radionice #jasamtobastakohtela. Ideja je da pravimo setove po porudžbini za hotele, restorane i spa centre. A čak i kada stvarate za sebe, ovo zadovoljstvo ne izostaje, jer grnčarija udahnjuje život svakodnevnim predmetima.

Za mene je ona doslovno postala život, dozvolila mi da sama raspolažem svojim vremenom i provodim ga iu tako lepom i pozitivnom okruženju, koje vuče želja za stvaranjem i težnja ka lepom i prirodnom što je, na našim časovima, svojevrsna razmena radosti.

A kada se sve završi, legnete da spavate, odmorite, a onda se probudite i započnete kafom iz šolje koju ste sami napravili.

Posetite: Grnčarin

Poslednja izmena dana 14. jula 2017. u 17:13


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

25. septembra 2017.

Mesec i zecMagija na prodaju

Danas vas upoznajemo sa Teodorom Novaković, koja svoje misli i osećanja pretače u umetnost, i to uz pomoć raznovrsnih kristala. Njena umetnička karijera počela je davno, sviranjem violončela, da bi se zatim proširila na baletsku školu i konačno studije glume….

18. septembra 2017.

Opančareva kćiTradicija u ulozi visoke mode

Najmlađe dete porodice koja se tri generacije bavi proizvodnjom opanaka, Marina Aleksić je odrastala u okruženju u kome se krojilo, vezlo i tkalo. Porodična proizvodnja je sasvim lepo funkcionisala, a Marina je isprva u pauzama studija glume a zatim u…

11. septembra 2017.

Tibba ClothesOd mame za mame

Milena i Nemanja Živanović nisu baš uobičajna porodica. Oboje već godinama imaju svoju profesiju i karijeru u kojoj uživaju. Ipak, kada je u njihove živote stigao Vuk, njihova priča dobila je još jednu dimenziju, a njihove karijere jedan mali, ali…

4. septembra 2017.

Miin kutakPravo vreme da učite nikada ne prolazi

U garaži porodične kuće porodice Petrović, na čijem se čelu nalaze Jovana i Duško, svakodnevno nastaju impozantni, unikatni komadi nameštaja. Neke prave od samog početka do kraja, neki su pristigli iz tuđih domova, neki već bili osuđeni na otpad, a…