Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Gundulićev venac je već godinu dana dom malom ružičastom kutku u kome možete pronaći bogatu ponudu tradicionalnih američkih kolača – braunija, kukija i sočnih pita. Njihov tvorac je Senka Pajić, čija je karijera tekla od dramaturgije, preko advertajzinga, do kulinarstva i poslastičarstva. Pre nego što svratite na „najčokoladniji“ zalogaj u gradu, pričamo vam kako je u sred Beograda nastao ovaj ljupki američki ćošak.

Senka: Pre nego što sam došla na ideju da se bavim kolačima, provela sam celu deceniju u advertajzingu, kao kopirajter. Prošla sam kroz nekoliko agencija a posao mi je najčešće bio zabavan, ali u isto vreme i prilično zamarajuć. Događalo se da dođem kući tek uveče, premorena, osećajući da sam ipak deo jedne velike korporativne mašine.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

U jednom trenutku sam rešila da je vreme da uspostavim tempo života koji će mi više prijati, što je svakako potpomogla i činjenica da sam postala mama i da sam želela više vremena za sebe i svoje dete.

Negde u tridesetoj sam prvi put pokušala da ispečem kolače i pritom sam bila prilično zadovoljna rezultatom. Drugi su reagovali još bolje – u posebnim prilikama sam nosila kolače na posao da poslužim kolege, nakon čega mi je uvek stizalo nekoliko mejlova sa molbom za recept. To me je motivisalo i tako u leto 2016. godine konačno pada odluka, a već u decembru iste godine počinjemo sa radom.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Kako je tekao proces razvoja i otvaranja poslastičarnice?

Senka: Pre svega sam pokušala da se setim svih ljudi koji znaju nešto o pravljenju kolača. Imala sam sreću da je većina njih bila jako predusretljiva i želela je da podeli svoje znanje sa mnom. Zatim pronalazimo lokal, koji se sasvim slučajno pojavio tako brzo i odgovarao je svim našim kriterijumima – od lokacije do kvadrature.

A onda je sledilo učenje. Napravila sam spisak obaveza od nekih 5 strana A4 formata i svakog dana se posvećivala jednoj stavki. Jednog dana sam čitala sanitarni zakon, drugog se sastajala sa arhitektama, trećeg tražila opremu, naručivala robu sa interneta, osmišljavala ambalažu, utvrđivala recepture… a onda, finalno, počela da tražim ljude.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Kako se pročulo za vas? Kako ste došli do prvih mušterija?

Senka: Imala sam tu sreću da sam dugo radila u advertajzingu, što znači da sam se sama razumela u marketing, da sam stekla mnogo kontakata i da su svi ti ljudi poprilično online orijentisani i voljni da dele naš sadržaj na društvenim mreama, što nas je dovelo do jedne uspešne, a neplaćene promocije.

Posebnu ulogu je imao Instagram, kao što sam i očekivala jer smo prostor sredili do detalja, tako da bude prijatan i fotogeničan. Mušterije, prevashodno devojke, su fotografisale i tagovale nas i tako se priča polako raširila. Svakako, tu je i komšiluk, kome je bilo zanimljivo što se nešto novo otvara u njihovom kraju, tako da nas nisu zaobišle ni bake, ni deca, ni roditelji. I što je najlepše, vraćali su nam se iznova.

Vreme otvaranja radnje nam je takođe išlo u korist. To se dogodilo u decembru, kada su ljudi voljni da troše novac i časte se lepim stvarima kao što su slatkiši. A ko god je probao naš kolač uzvraćao je pozitivnim reakcijama, u šta nisam ni sumnjala. Bila sam nesigurna oko koncepta, oko izgleda radnje i drugih stvari, ali kvalitet i ukus kolača zaista ne mogu da dovedem u pitanje.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Upoznaj nas malo bolje sa svojim kolačima. Šta imate u ponudi?

Senka: Naši kolači su jednostavni, i kako je jedan gospodin koji kupuje kod nas lepo objasnio – pošteni. To znači da se ne štedi na sastojcima, da su bogati i punog ukusa. Radi se o spektru karakterističnih američkih kolača – pite nalik na one iz Diznijevih crtaća, brauniji, osam različitih vrsta kukija, većih i kompletnijih od onih na koje ste navikli.

Sve što sam uspela da pokupim tokom svojih poseta Americi sam pokušala i da primenim, koliko je to bilo moguće kod nas. Na neke kolače ljudi jednostavno nisu navikli, pa je naša ideja bila da ih polako edukujemo, kao što je bio slučaj sa skonsima. Na njih je veoma teško naići na našim prostorima te smo mi pokušali da ih prodajemo sistemski, objašnjavajući ljudima da odlično idu uz kafu – mali, hrskavi, trouglastog oblika, blago slatki i jednostavni.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Da li se češće jede u lokalu ili se uzima za poneti?

Senka: Naš prostor je veoma mali, tako da ljudi najčešće nose kolače sa sobom. Imamo grupice koje ujutru svrate na kafu i kolačić, ili pojedu po jedno parče pite „s nogu“, ali opcija „za poneti“ preovlađuje. Zato sarađujemo sa desetak kafića gde se mogu kupiti naši kolači, a dostavu organizujemo samo ako su u pitanju velike količine.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Da li je bilo zanimljivih saradnja ili reakcija na vaše kolače?

Senka: U prvim mesecima smo u više navrata poklanjali kolače i to je urodilo plodom. Jednom prilikom nam je organizaconi tim jednog hakatona poslao upit za sponzorstvo  u kolačima, budući da su imali veoma ograničen budžet i mi smo pristali. Kasnije su se javili sa srećnom vešću da su ipak nabavili novac, ali mi smo ipak odlučili da im poklonimo deo dogovorene količine te se saradnja nastavila a nama dovela mnogo novih mušterija.

Lepe reakcije su nam uvek motivacija. Nedavno je jedan momak, inače glumac, svratio prvi put i uzeo pet braunija za poneti. Nije prošlo dvadeset minuta kada mi je zazvonio fiksni telefon, a sa druge strane žice je bio on – nije ga mrzelo da izgugla naš broj, da nas okrene i saopšti nam da je to bio najbolji brauni koji je u životu probao.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Kako trenutno teče poslovanje Ispeci pa reci i koji su vam planovi za budućnost?

Senka: Konačno nam se vraća onaj divan promet sa početka – tokom leta je zaista mnogo teže, ljudi nisu u gradu. Još jedna poteškoća ticala se pronalaženja adekvatnih radnika i saradnika, na šta nikako nisam računalala – pojedini su se prijavljivali za posao,  dogovarali smo intervjue na kojima se nisu pojavljivali. Isto tako me je iznenadilo koliko puta moraš promeniti dobavljače da bi došao do pravih, pri čemu sam naučila da je pouzdanost daleko bitnija od cene. Prave ljude je teško naći i kada uspete u tome, čuvajte ih!

Sada kada ipak stojimo na zemlji i imamo stalne mušterije, planiramo da nastavimo istom stazom gde nam je kvalitet kolača primaran. Nadam se da ćemo uskoro moći da otvorimo još jedan, veći lokal, gde će mušterije moći da zasednu i uživaju kod nas. Smeše nam se i mnoge saradnje sa drugim preduzetnicima i kafeterijama, što nismo ni imali u planu ali su vlasnici ovih radnji počeli sami da se javljaju – zašto propustiti priliku?

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Možeš li da nam odaš neku svoju kulinarsku tajnu?

Senka: Koristite bezmasni jogurt umesto mleka! Pokušajte sledeći put i nećete se razočarati – umesto mleka, nabavite jogurt sa 0,5% masti i osetićete razliku. Isto tako – uvek puter, nikada margarin! A ukoliko spremate kukije, izvedite ih iz rerne dok još nisu sasvim pečeni. Kasnije će se stvrdnuti i biće i sočni i hrskavi, baš koliko treba da budu.

Ispeci pa reci

Ispeci pa reci, Stefan Đaković

MF: Šta možeš da nam preporučiš, kao nekome ko prvi put dolazi u Ispeci pa reci?

Senka: Ako ste ljubitelj jakih ukusa ne smete da zaobiđete čokoladni brauni. Ako pak više volite nešto laganije, tu su uvek sveže pite sa voćim punjenjem i vrlo malo šećera, jer gledamo da što više iskoristimo taj voćni šećer i sačuvamo bogatstvo ukusa.

A ukoliko niste sigurni šta vam se jede ili ste inače neodlučni – uzmite kombinaciju nekoliko od osam kukija u ponudi, u kojima su sadržani svi ukusi koje koristimo.

Posetite: Ispeci pa reci

Poslednja izmena dana 20. oktobra 2017. u 01:17


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…