Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Masovna proizvodnja već decenijama potiskuje zanatsku u mnogim oblastima. Ipak, u poslednjih nekoliko godina u proizvodnji piva taj trend menjaju male privatne pivare, praveći kvalitetna i neobična piva koja stiču sve više obožavalaca. Među njima su i bračni par Kosara i Branimir Melentijević, koji su svoju ljubav ka eksperimentisanju ukusima pretočili u prvu domaću zanatsku pivaru.

MF: Za relativno kratko vreme ste uspeli da izgradite Kabinet brend i utičete na formiranje kulture zanatskih piva u Srbiji. Kako ste se odlučili da krenete u ovakvu avanturu?

Sama činjenica da nije postojalo razvijeno tržište i uopšte svest o zanatskim iliti craft pivima je prilično pomogla da se odlučimo da krenemo sa ovim poslom. Biti prvi u nečemu ponekad ume da pomogne, ali je i veliki izazov, pa su pripreme bile veoma ozbiljne. Želeli smo da nakon dugog niza godina rada u inostranstvu budemo više u Srbiji, a kako smo oboje ljubitelji kvalitetne hrane i pića ta naša ljubav je značajno doprinela odluci da pokrenemo sopstvenu mikro-pivaru. Naravno, delom je zaslužan i osećaj da u zanatskim pivima ima perspektive, pa smo tako u februaru 2014. u selu u podnožju Kosmaja podigli našu malu pivaru.

HomeMade

Kabinet, foto Stefan Đaković

Uložili smo dosta vremena u istraživanje, posete drugim pivarama, isprobavanje različitih recepata, edukaciju saradnika… Napravili smo pilot postrojenje, u kojem smo skoro godinu dana isprobavali recepte, kuvali različita piva i pronalazili prihvatljive stilove za ovo tržište. U toj fazi su nam pomogli i prijatelji i poznanici koji su isprobavali stilove koje smo pripremali i davali nam povratne informacije, ali nam tako i pomogli u fazi pripreme tržišta, jer se priča o nama polako širila, od usta do usta.

Da bismo dobili informacije koje su nam bile potrebne napravili smo namenski Web sajt, kojem su mogli da pristupe svi ljudi kojima smo podelili naša probna piva i da tamo ostave komentar. Nažalost, na taj korak se odlučio relativno mali broj njih, pa smo morali da ih naknadno zapitkujemo i tražimo njihove reakcije, ali to su za nas bile dragocene informacije u kom smeru treba da formiramo naše proizvode i usmerimo naš nastup na tržištu.

MF: Kako biste nekome ko nema nikakvo predznanje objasnili šta je craft pivo?

KB: Najvažnije je da se oslobodite predrasuda, jer craft pivo nije pivo u najužem smislu te reči i ono što najveći broj ljudi poznaje kao to piće. Jedna od prvih predrasuda je da je gorčina u pivu nešto loše, i gorčina je zapravo prva stvar koju ljudi osete kada probaju naša piva, a to je samo zbog toga što naš um prvo prepoznaje ukuse koje već poznaje, pa onda one koje tek treba da upozna. Naša želja je da oni nađu način da uživaju u tom ukusu i bogatstvu drugih ukusa i nijansi koje smo ugradili u naše proizvode.

Ne mora svako da vam se svidi.
Bitno je da istražujete i da pronađete stil koji vam najviše odgovara.

Mi trenutno imamo 20 potpuno različitih proizvoda, i svaki od njih ima neku svoju priču i idealnu priliku u kojoj možete da ga pijete. Neka piva se piju hladna, neka idu uz određenu hranu ili uz određeno raspoloženje. I ne mora svako da vam se svidi. Bitno je da istražujete i da pronađete stil koji vam najviše odgovara, i koji ćete uklopiti sa vašom omiljenom hranom ili željenim raspoloženjem.

HomeMade

Kabinet, foto Stefan Đaković

Put iz mikro-kosmosa u veliki svet

MF: Na početku ste imali samo nekoliko proizvoda, a sada ih imate 20. Kako ste uvodili nove ukuse i šta sve zahteva taj proces?

KB: Počeli smo sa tri pažljivo odabrane vrste, kojima smo želeli da razbijemo neke od uobičajenih predrasuda vezanih za arome piva. IPA Cascade je napravljena sa željom da ljudi prevaziđu taj otpor prema gorčini, Belgian Blond kombinuje jak alkohol sa slatkastim voćnim aromama, dok je Porter prvo tamno pivo koje smo lansirali. Mi smo zapravo malo usporili kada je pivara i zvanično počela da radi, jer smo tokom perioda istraživanja i planiranja napravili preko 90 ukusa, i želeli smo da ih sve što je pre moguće predstavimo javnosti. To je možda bio i korak u pogrešnom smeru, jer smo na tržište koje do tada nije imalo pristup craft pivima doneli čak 12 proizvoda i uneli konfuziju kod potrošača. A sve je posledica toga što smo se tokom razvoja pivare posvetili tom poslu i zatvorili u naš mikro svet, i zanemarili činjenicu da je oko nas svet koji ne zna šta mi radimo i šta je craft pivo.

Zato smo malo usporili i formirali šest glavnih tipova koje stalno pravimo, a povremeno predstavljamo neka nova ili lansiramo sezonska piva. Vremenom su se pojavili i lokali u kojima se prepoznaje vrednost craft piva i koji žele da izgrade specifičan identitet, pa smo sa njima ostvarili odličnu saradnju i proizveli piva koja se mogu naći samo kod njih. Pored toga, imali smo i specijalne serije za posebne događaje, kao što su venčanja ili godišnjice, a za pojedine kompanije i brendove smo takođe pravili ograničene serije. Izuzetno nam je drago zbog svega toga, jer to pokazuje da se svest o craft pivima izgradila za veoma kratko vreme i da tržište napreduje.

HomeMade

Kabinet, foto Stefan Đaković

MF: Vaša piva se mogu naći samo u odabranim objektima, i to pretežno u Beogradu. Kako je tekao proces širenja prodajne mreže?

KB: Do najvećeg broja lokala koji drže naša piva došli smo ličnim kontaktom – išli smo od jednog do drugog i promovisali našu pivaru i naše proizvode. Drago nam je da su oni bili otvoreni, da su prihvatili naša piva i da proces edukacije tržišta teče svojim tokom. Sada je naš brend već malo poznatiji i imamo organski rast kao posledicu toga, ali i dalje ne ulažemo u klasične reklame, već kroz kombinaciju ličnih kontakata i društvenih mreža pokušavamo da proširimo priču o craft pivima i našoj pivari.

Do najvećeg broja lokala koji drže naša piva došli smo ličnim kontaktom – išli smo od jednog do drugog i promovisali našu pivaru i naše proizvode.

S obzirom da je u pitanju porodični posao celoj priči smo pristupili veoma lično, ozbiljno i odgovorno, i trudimo se da promovišemo taj kreativni ton koji prati zanatsko pivarstvo. Trenutno Kabinet piva možete pronaći u oko 150 lokala u 7 gradova širom Srbije, ali i u 13 drugih zemalja. Strogo vodimo računa o rastu koji sledi sa širenjem tržišta na kojem nastupamo, kako bismo mogli da očuvamo kvalitet i ime koje smo izgradili, ali i da bismo mi koji smo angažovani na tom projektu uspeli da sačuvamo naše živote od preopterećenja koje nagli i nekontrolisani rast poslovanja može doneti.

U širenju priče nam pomaže i naša prodavnica „Majstor za pivo“ u Beogradu, koja je tek naknadno postala prodavnica naših, ali i mnogih drugih craft piva. Osnovali smo je pre svega za kućne pivare, ljude koji sami pokušavaju da naprave svoje stilove i verzije, a u našoj prodavnici mogu da nabave sve potrebne sastojke, dok za neke od njih radimo i uslužno kuvanje piva za bilo koju priliku. Naravno, imamo i Web prodavnicu preko koje možete nabaviti bilo koje od naših piva.

HomeMade

Kabinet, foto Stefan Đaković

MF: Kojim putem su Kabinet piva stigla i van granica Srbije?

KB: Prvi distributer u inostranstvu je naš kolega iz Hrvatske, koji je među prvima lansirao craft piva u toj zemlji. Do nas je došao slučajno, tokom jedne od poseta Srbiji, gde je imao prilike da proba naša piva. Odmah smo pokrenuli i saradnju na razvoju novih proizvoda, i tako smo kreirali smo tri piva namenjena tržištu Hrvatske, sa jedinstvenim i originalnim dizajnom. Ubrzo nakon toga su nas kontaktirale kolege iz Bugarske koje su želele da obogate ponudu craft piva u svojoj zemlji, a saradnja sa njim je omogućila i da se proizvodi iz te zemlje nađu na tržištu Srbije. Uopšte, ova priča se brzo širi među ljudima koji se interesuju za umetnost zanatskog piva i žele da istražuju nove ukuse.

Veliku podršku smo dobili od poznate pivare Mikkeller iz Danske, koja je jedna od najpoznatijih gypsy brewera, i mi smo sigurno najmlađa pivara koja je ostvarila saradnju sa njima. Takođe, zahvaljujući inovativnim i do tada neviđenim etiketama, piva koja smo uradili u saradnji sa njima su privukla veliku pažnju u Danskoj. To nam je pomoglo da se za naše proizvode čuje u svetskoj zajednici ljubitelja zanatskih piva, jer do tada istočna Evropa nije važila za destinaciju iz koje dolaze kvalitetna i inovativna craft piva.

HomeMade

Kabinet, foto Stefan Đaković

MF: Kompletna kultura zanatskog piva donosi mnoštvo nama do sada nepoznatih termina. Na primer, šta je to gypsy brewer?

KB: To je neka vrsta „gostujućeg pivara“, saradnje sa ljudima koji imaju svoje specifične recepte za piva i traže pivaru sa slobodnim kapacitetima kako bi zajednički pravili nove stilove. To u praksi nije baš tako jednostavno: jedno pivo zauzima slobodan tank barem pet nedelja pa većina pivara najčešće nema slobodne kapacitete, ali ovaj pristup uvek donosi neke zanimljive stilove, neke nove stvari. Postoji globalna zajednica gypsy brewera, koji su odlučili da ne investiraju u proizvodne pogone već samo u svoj imidž i svoje recepte, i trude se da u svakom regionu pronalaze pivare sa kojima mogu da ostvare saradnju. Tako je i naša saradnja sa Mikkellerom ograničena samo na naš region, pa se tri piva koja smo zajednički napravili mogu kupiti u samo okolnih pet zemalja.

U korak sa svetskim trendovima

MF: Pronalaženje prave tehnologije, sastojaka i svih elemenata potrebnih za proizvodnju je sigurno predstavljalo izazov u jednoj ovako novoj industriji…

KB: Da, proveli smo puno vremena istražujući sve elemente bitne za proizvodnju, pre svega mašine koje smo morali da kupimo. Kao i kod kupovine automobila ili bilo koje druge mašine, morate znati sve aspekte, i dobre i loše strane, pre nego što se odlučite za pravi, onaj koji vam najviše odgovara i koji se istovremeno uklapa u dati budžet. Neke od uređaja smo kupili u inostranstvu, neke smo sami projektovali u saradnji sa lokalnim izvođačima, a što se tiče sirovina tu je izbor sticajem okolnosti bio jednostavniji. Naime, na našem tržištu nema sirovina koje su ispunjavale standarde koje smo zacrtali, tako da mi sve osim vode uvozimo iz inostranstva, što uključuje i sirovine za pivo i ambalažu.

Sam proces razvoja novih proizvoda se svodi na eksperimentisanje, uz budni nadzor tehnologa. Internet nam tu puno pomaže, pa lako možemo pronaći šta rade kolege iz drugih zemalja i kakva su njihova iskustva. Saradnja sa Mikkellerom nam je pomogla da shvatimo da smo na pravom putu i da su recepture i procesi koje smo samostalno razvili u rangu sa svetskom praksom proizvodnje craft piva.

HomeMade

Kabinet, foto Stefan Đaković

MF: Kakvi su planovi Kabineta za naredni period?

KB: Radimo na otvaranju degustacione sobe u našoj pivari, jer nam je cilj da što više ljudi pozovemo kod nas i da im predstavimo šta radimo. Verujemo da će se iz toga izroditi mnogo dobrih stvari, jer će ljudi moći da vide kako to naše pivo nastaje, ali i da daju ideje, informacije, predloge na osnovu kojih ćemo mi moći da eksperimentišemo i pravimo nove proizvode. Mi smo od početka već jednom duplirali kapacitete, i ako to budemo pokušali još jednom imaćemo problem sa prostorom, ali i tome smo već razmišljali i pravimo planove za proširenje.

U tom procesu moramo da vodimo računa i o tehnološkim aspektima, jer su oni veoma važni za garanciju kvaliteta proizvoda i standarde koje smo postavili. Mi smo imali veliku sreću da Mišo Hadžić, naš tehnolog koji vodi računa o kompletnom procesu, ima neverovatnu širinu znanja i da se na fakultetu bavio i vinarstvom i pivarstvom, pa zahvaljujući kombinaciji metodologija iz obe oblasti dobija sjajne ideje koje vode ka inovativnim proizvodima.

Ipak, svesni smo naših mogućnosti i naše veličine, i za svoje mesto na tržištu se borimo kvalitetom i inovativnošću. Nemoguće je da se takmičimo da velikim pivarama, jer mi za godinu dana proizvedemo manje nego oni za jednu smenu, ali to nam nije ni ideja. Drago nam je što vidimo da neki od velikih kupuju manje craft pivare i polako ulaze u ovaj posao, jer to sigurno doprinosi podizanju svesti o jedinstvenosti zanatskih piva.

Posetite: Kabinet Brewery



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…