Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Na Kosmaju postoji fabrika ukusa koja suhomesnate proizvode pravi sa umešnošću i lepotom stvaranja kakvu pripisujemo majstorima sa viševekovnom tradicijom. Na njenom čelu nalazi se Mina Rakićević, full time diretkorka i majka četvorogodišnjeg dečaka, čija je misija dovođenje delikatesnih proizvoda od svinjskog i goveđeg mesa do mesta na hedonističkoj tacni, uz sir i kvalitetno vino.

Mina: Ovu priču je započeo moj pokojni otac pre više od deset godina, 2005, sa željom da napravi pogon gde će proizvoditi najkvalitetnije mesne proizvode u ograničenim količinama. Sa tom idejom je učio i obilazio manje proizvodnje u Italiji, budući da u datom trenutku, pa ni danas, u Srbiji ne postoji pogon čija se godišnja proizvodnja meri u svega nekoliko desetina tona a odlikuje vrhunskim kvalitetom.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

Njegovo iskustvo je brojalo trideset godina rada u sopstvenoj firmi koja se bavila izgradnjom rashladnih sistema za različita proizvodna postrojenja, da bi se zatim zainteresovao samu tehnologiju i procese proizvodnje hrane. S obzirom na svo to znanje, želeo je da njegova proizvodnja bude po najvišim standardima što je rezultiralo petogodišnjom gradnjom, sređivanjem i lickanjem dok se nije došlo do onoga što je imao u glavi od samog početka. Ljudi dan danas ostaju zapanjeni kada jednom posete naš pogon.

Zasigurno smo znali da naši proizvodi treba da oslikavaju zanatsku, hand made, a ne industrijsku proizvodnju. Kao što je nekada kućna varijanta čekala 29. novembar, kako bi se napravilo dvadesetak kila mesa za potrebe porodice, trebalo je primeniti isto, ali sa rezultatom od nekoliko tona. Sa pravom tehnologijom i svim sanitarnim uslovima to je bilo moguće ispratiti – kvalitet koji želimo za sebe, stvoren je u količinama i za druge.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

MF: Kako je izgledalo koncipiranje brenda?

Mina: Dok smo radili na probnim proizvodima i eksperimentisali, u međuvremenu smo osmišljavali i brend. Dali smo mu ime Casa Maiac odnosno Kaza Majak, što je stari rimski naziv za Kosmaj. Rimljani koji su naseljavali ogranke ove planine su verovali da negde na vrhu živi Maja, boginja proleća, lepote i prirode, te „Casa Maiac“ zapravo znači „kuća boginje Maje“. U želji da svojim kupcima prenesemo ovu priču, odabrali smo i luksuzno pakovanje u vidu kutijice sa etiketom na kome se nalazilo poreklo našeg imena.

Time sam želela da suhomesnate proizvode predstavim kao delikates i da ih iz one kategorije „hrane za utoljivanje gladi“ prebacim u „hranu za uživanje“, predstavljajući ih kao jednu veliku priču. Kada je kvalitet prioritet, oni zaista stoje rame uz rane sa najfinijim vinima i sirevima. Ali čini se da je te 2009. moja zamisao bila napredna za mesta do kojih smo mogli da dopremo. Krajnji proizvod je bio skuplji i kupci ga nisu prepoznali kako smo zamislili.

Tako odlučujemo da krenemo u rebrendiranje, rešimo se famozne etikete i probamo da se na drugačiji način približimo ljudima. Casa Maiac postaje Kosmajska delikatesna radionica, a prve godine beležimo 300% rasta, koji se nastavlja svake naredne godine.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda dolazak do prodajnih kanala kada je se radi o maloj proizvodnji?

Mina: Kucaš na vrata prodavaca i nadaš se šansi da se predstaviš. Prva vrata koja su se nama otvorila su bila vrata Merkatora, sa kojim i danas imamo odličnu saradnju. Oni su naše proizvode prepoznali kao luksuzne, i danas se nalazimo u više od dve stotine njihovih maloprodajnih objekata. Kada jednom ubediš nekoga u svoju vrednost i to se potvrdi, svaka sledeća vrata se otvaraju lakše i brže. Mi smo time pokrili jednu malu nišu luksuznih mesnih delikatesa gde možete najčešće pronaći italijanske i austrijske proizvođače. Da smo pokušali da se borimo sa velikim proizvođačima, verovatno nikada ne bismo uspeli.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

MF: Koje proizvode imate u ponudi i po čemu su oni specifični?

Mina: Trenutno imamo 8 proizvoda koji se pakuju kao 23 artikla: budjola, suvi vrat, suva prsuta, panceta, suvi govedji ramstek, kulen, seoski kulen i sremska kobasica. Njihove varijacije, dakle narezani, komadni ili rinfizni proizvodi na kraju daju taj 23 artikal.

Njihova vrednost je, pre svega, u kvalitetu mesa. Imamo veoma oštar set kriterijuma kada je ono u pitanju, budući da nemamo svoju farmu već dobavljače koji tačno znaju šta tražimo. I sav taj kvaitet koji dođe do nas čuvamo najbolje što možemo tokom procesa usoljavanja, dimljenja, zrenja i susenja i dalje proizvodnje. Kada meso dospe u komore za sušenje, sve se dešava prirodno, bez ubrzavanja, što znači da mu treba do 90 dana da proces bude potpun. Čak i kada se neznatan procenat proizvoda ne osuši do zadovoljavajuće tačke, oni koji su dobri se skidaju a komora nastavllja sa radom dok čitava tura ne bude potpuno spremna.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

Voda se nikada ne dodaje u meso, već se vadi iz njega – proizvod mora da bude sočan, ali ne i živ i da kalira pri čemu se moraju poštovati njegove zakonitosti kako bi krajnji proizvod ispunio kriterijume koje smo postavili. Ono što je posebno interesantno jeste da smo kod dimljenja prilično štedljivi, dok na dimogeneratorima, sa druge strane, nismo štedeli – oni prave dim od bukove piljevine i odstranjuju katan i čađ koji su kancerogeni, da bi taj prečišćeni dim ubacili u komore sa mesom. Upravo je to razlog zbog koga je svaki naš proizvod specifičnog ukusa, bez dominantne note dima koja lako „pojede“ sve druge arome.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

Kada se radi o dodacima, počinjemo sa začinskim smesama koje pravimo sami od pojedinačnih začina. Pojačivača ukusa i boja nema, kao ni soje, kože ili bilo kakvih drugih zamena za meso. Najmanje kvalitetna supstanca koju možete naći u našim proizvodima je konzervans E250, koji je nezaobilazan, a koji stedljivo i kontrolisano koristimo. Kontrola je takođe rigorozna i svaki komad prolazi kroz nekoliko ruku pre nego što dospe na police.

Ukratko – ne preskačemo ništa i ne žurimo. Kada se radi o proizvodnji hrane, a naročito mesa, nema mesta improvizaciji. Svaki proces se prolazi pažljivo, stručno i savesno. A kada odlučite da kvalitet apsolutno baci kvantitet u senku, onda svakom pojedinačnom proizvodu pristupate sa mnogo pažnje.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

MF: Koje su to odlike, osim kvaliteta proizvoda, važne kada se radi o proizvodnji mesa?

Mina: Moj otac je svoj pogon zamislio kao mesto na kome se stvara istinski kvalitetna i ukusna hrana. Ja sam tu ideju o mesu interpretirala kao delikates koji može da pruži zadovoljstvo i uživanje svakim pojedinačnim zalogajem. A da bi bilo tako neophodno je više od garancije kvaliteta – zaista je važno kako češ iseći tu pršutu, kako češ je složiti i upakovati. Majstori ovog zanata koje smo viđali u Italiji se samo sečenjem bave kao poezijom koja vas tera tu upravo isečenu pršutu posmatrate kao magiju. Prvi kontakt sa hranom je vizuelan, a ono što prija očima, čulo ukusa će svakako uzeti u razmatranje.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

Druga stvar je standardizacija, gde nema prostora za premišljanje – kontrole su obavezne i rade se konstantno. Nas prati Institut za higijenu i tehnologiju mesa, koji je jedan od najreferentnijih u Srbiji, što nam je od velike važnosti. Do sada nije bili nikakvih reklamacija i nadam se da ih neće ni biti, ali u slučaju da nešto krene po zlu mi moramo biti u stanju da dođemo do samog početkam trenutka prostizanja mesa kod nas i njegovog porekla. Imamo međunarodni sertifikat o ispravnosti hrane ISO 22000, a upravo se spremamo za sertifikaciju FSSC 22000 standarda.

Kosmajska

Kosmajska, foto Stefan Đaković

MF: Koji su planovi Delikosa za budućnost?

Mina: Planiramo da ostanemo butik fantastičnih proizvoda, gde smo našli svoje mesto i gde nam se dopada da budemo. Bavićemo se širenjem proizvodnje samo do granica trenutnih kapaciteta, gde imamo još 40% prostora do maksimuma. To znači ubacivanje još dva do tri proizvoda i zatim rad na usavršavanju – iako smo od samog početka stremili kvalitetu, uvek ima rupa koje se mogu bolje popuniti.

Naša ciljna grupa potrošača ostaje ista, što i oni žele nama – komentar koji najčešće dobijamo od kupaca je „samo nemojte da se menjate!“ I trudićemo se da tako i bude. Česta je pojava da sa ostvarivanjem imena i određenog prometa kapacitet počne da raste a kvalitet da opada, što je zamka u koju ne možemo upasti ako se držimo osnovne ideje vodilje – da svoje proizvode konstantno nadograđujemo tako da su oni sami po sebi užitak, a ne puko utoljavanje gladi. Na taj način u ovoj radionici uživamo i mi i naši potrošači, što može biti teži put, ali na duge staze – pravi.

.  .  .

Nekoliko dana nakon intervjua Mina Rakićević je dobila specijalno priznanje za porodično preduzetništvo u okviru nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“ koje dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije.

Posetite: Kosmajska delikatesna radionica

Poslednja izmena dana 18. novembra 2016. u 11:41


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…