klik za meni

Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete. Sonja i Violeta su želele kvalitetne platnene pelene za višekratnu upotrebu, koje će istovremeno biti i zdravije i ekološki prihvatljive. A onda su Sonja Dakić i Violeta Matijević shvatile da te prednosti mogu obezbediti i tuđoj deci, i tako su nastale DajDaj pelene.

MF: Prvo pitanje je sasvim logično: kako je sve počelo?

Sonja: Sve je počelo pre skoro 7 godina kada sam rodila ćerkicu Zaru. Ubrzo nakon povratka iz porodilišta shvatila sam da svakog dana imam jednu kesu đubreta više nego inače. Naravno, to su bile prljave pelene. Kako smo kao porodica još od ranije posvećeni očuvanju životne sredine, odvajamo đubre i recikliramo, to dodatno zagađenje mi se nikako nije dopalo, pa sam krenula da istražujem.

Prva stvar koju sam otkrila je da svaka beba iza sebe ostavi oko tonu prljavih pelena, koje stoje na deponiji oko 500 godina, i pomislila sam „mora da postoji pametnije rešenje“. Kada sam od rođake iz Londona dobila paket super šarenih pelena koje su se prale, mislila sam da sam rešila problem. Ali, sa 6 meseci Zara ih je prerasla, i ja sam puna optimizma sela za računar da naručim nove. Nažalost, svi proizvođači su bili iz Severne Amerike ili Velike Britanije i niko ih nije slao za Srbiju, a ako i jeste nije mogao da garantuje ni isporuku ni procenu krajnje cene zbog troškova poštarine i carine.

Uz pomoć prijatelja iz Hrvatske mi smo ipak uspeli da naručimo te pelene i da ih nekako prenesemo preko granice u Srbiju. Tada je moj muž došao na ideju kako bismo takve pelene mogli da proizvodimo ovde, kako to nije mnogo tehnološki komplikovano, i kako kao zemlja imamo istoriju tekstilne industrije i ljude koji znaju da šiju i imaju mašine za to. On je smatrao da Violeta i ja možemo to same da iznesemo. Da sam bila potpuno sama, verovatno bih tu, kao i mnoge ideje mog muža, odbacila u startu, ali činjenica da se poznajemo već 16 godina i da smo kroz svašta prošle zajedno nam je pomogla da se odlučimo i pokrenemo posao, i da stignemo do mesta na kojem smo danas.

DajDaj bambus pelene

DajDaj pelene, foto Stefan Djaković

Krenule smo tako što smo sve pare koje smo imali u tom trenutku umesto u letovanje u Grčkoj ili nešto slično uložile u svoj novi posao. Istraživale smo uz pomoć interneta, i potraga za adekvatnim materijalom nam je najduže trajala. Našle smo fabriku, nabavile materijal koji nam je trebao, kupili svoje mašine i zaposlile žene koje su krenule da rade sa nama. U tom trenutku ni Violeta ni ja o tome nismo ništa znale: ja sam grafički dizajner, ona je završila višu medicinsku, a sa tekstilom smo se sreli samo u prodavnicama kad smo kupovale odeću. Ali, srećna okolnost je što su žene koje smo zaposlili imale znanje i iskustvo koji su nam bili potrebni, i one su bile sa nama prilikom nabavke mašina, izbora konca, savetovale su nas oko svega, i mi smo praktično uz njihovu veliku pomoć postali ono što smo danas.

MF: U prvo vreme ste koristili sopstvena sredstva. U kom trenutku je počeo da pristiže prvi novac, i koji su bili najveći izazovi u tom periodu?

Sonja: Trebalo nam je oko godinu dana da napravimo prvu pelenu sa kojom smo bile potpuno zadovoljne, i da isprobamo sve što smo želele kako bismo napravile proizvod koji bismo mogli da ponudimo tržištu. Moje dete je bilo „zamorče“ za sve te modele i ona je isprobala sve što smo pravili, a kada smo najzad napravili verziju sa kojom smo bili zadovoljni, ona je prestala da nosi pelene. Nakon te prve godine krenuli smo u prodaju, ali ljudi i dalje nisu znali za nas i naš proizvod, i mislim da smo zapravo prve tri godine poslovanja potrošili na edukaciju tržišta.

Brzo smo shvatile da to što imamo sopstvenu prodavnicu ne znači mnogo, već moramo obe da budemo mobilne i da se bavimo promocijom. Ja sam se posvetila online promociji, izradi sajta i Facebook stranice, dok je Violeta uspostavljala lične kontakte sa pedijatrima, školama roditeljstva, praktično svim mestima za koja smo procenili da se po njima kreće naša ciljna grupa, a organizovale smo nastupe i na brojnim sajmovima. Potrudile smo se da budemo prisutne na svim tim mestima i da plasiramo informaciju o našem proizvodu, sa vizijom da će ljudi kojima je to interesantno u nekom trenutku doći do nas. I prave rezultate tog pristupa vidimo tek sada, nakon pet godina poslovanja.

Cela promena koju je ovo putovanje donelo u naše živote je jednostavno nemerljiva, to je nešto što ne možeš da platiš.

DajDaj bambus pelene

DajDaj pelene, foto Stefan Djaković

Kada smo počeli, mnogi su nam rekli da su prve dve godine vreme za uhodavanje, da tada nećemo videti rezultate i da ćemo biti na „pozitivnoj nuli“, i mi smo strpljivo radile i čekale da te dve godine prođu. Kada su one prošle i ništa se nije desilo, ti isti ljudi su nam rekli „e pa, nisu zapravo dve, pre će biti pet, ali da smo vam to rekli u startu vi biste možda odustale“. I nismo odustale, ali praktično smo nas dve volontirale četiri godine, jer je sav novac koji je stizao od prodaje išao nazad u posao. Poslovni model smo postavile tako da naši dobavljači budu plaćeni na vreme, kao i da naše radnice budu plaćene na vreme i čak i više nego što je prosek u tekstilnoj industriji, zato što smo zajedno radili na izgradnji cele priče. I tek kada smo videli da to sve zajedno funkcioniše odlučile smo da i sebi možemo da isplatimo neku minimalnu platu.

Kada bismo se nas dve sutra zaposlile u bilo kojoj firmi, imale bismo više novca nego što dobijamo od sadašnjeg posla, ali sa druge strane imamo ono što nas pokreće, a to je da radimo nešto u šta beskrajno verujemo, i što je cela promena koju je ovo putovanje donelo u naše živote jednostavno nemerljiva, to je nešto što ne možeš da platiš. Za mene je ovo bio značajan korak u ličnom razvoju, jer sam istovremeno postala i majka i preduzetnica, i sve to te baš natera da uradiš mnogo toga što si mislio da nećeš ili ne možeš ili nije za tebe.

Čovek treba da bude spreman na to. Kada imaš svoj posao, ti moraš da budeš sve – sekretarica, vozač, direktor, menadžer… sve te uloge moraš u nekom trenutku da preuzmeš. Naravno, nadamo se da ćemo u nekom trenutku moći da platimo nekog da ode i preuzme pakete na carini umesto nas, ali za sada mi to radimo, i to je nešto na šta čovek mora da bude spreman kada krene u sopstveni posao.

DajDaj bambus pelene

DajDaj pelene

Za rezultate je potrebno – vreme

MP: Kako ste došli do prvih korisnika?

Sonja: Prve pelene je kupila naša komšinica, i verujem da zbog toga što je ona jedna divna osoba da nam je posao zato tako i krenuo. Sećam se kada smo postavili prvi sajt da sam programeru rekla „e, sad moramo da budemo prvi na Guglu“, a da mi je on objasnio da postoje dva puta: prvi je da uložiš novac, i da dobiješ brze rezultate, a drugi je da uložiš vreme. Pošto para nismo imali, jedino što smo mogli da uložimo je vreme, i da se nadamo da će za oko šest meseci doći neki rezultati.

Od starta smo insistirale na dobrom proizvodu, i možda nam je zbog toga trebalo više vremena da pređemo taj neki razvojni put, ali smo uložile sve što je bilo moguće da iz naše radionice izađe perfektan proizvod, i to je onda najbolja reklama koju možeš da napraviš. U svetu mama i beba sve funkcioniše po sistemu preporuke, i kad tebe zadovoljna mama preporuči to je reklama koju niko ne može da ti obezbedi, ni televizija ni internet. Jedino što je problem je što taj pristup zahteva vreme kako bi se ta kritična masa proširila, i posle stvari idu manje-više same od sebe.

MP: Osim aktivnosti na Internetu i učešća na skupovima, kako ste još promovisali svoj proizvod i kako je tekla prodaja?

Sonja: Imali smo tu sreću da su nas prepoznali kao socijalno preduzeće, jer imamo ekološki proizvod koji ima neki širi društveni značaj i zapošljavamo žene starosti preko 50 godine, jer za taj posao i ne možeš da zaposliš nekog mlađeg jer jednostavno nema iskustva u šivenju i radu sa tekstilom. To nam je pomoglo da privučemo medijsku pažnju, pre svega televizija, što nam je mnogo značilo. Jedna banka, od koje smo dobili kredit posle prve godine, nas je takođe promovisala kroz svoje programe podrške preduzetništvu. Ali, pre svega ljudi koji su nas upoznali i koji su videli tu našu energiju su nas podržali kako god su mogli, i to je pomoglo da se priča proširi.

DajDaj bambus pelene

DajDaj pelene

Mi smo prve dve godine prodavali samo preko interneta, što je neobično za Srbiju jer ljudi ne vole da kupuju stvari koje nikada nisu videli niti opipali, naročito za svoje dete. I onda smo pre tri godine poželele da naš proizvod plasiramo u jednom velikom lancu radnji za bebe. Na naš upit od njih smo dobili klasičnu komercijalnu ponudu, po uslovima koji su nama jednostavno bili neodrživi. Godinu dana kasnije, oni su nas pozvali sa željom da prodaju naše pelene u njihovim radnjama, jer su imali sve više i više kupaca koji su ih tražili, i bili su spremni da razgovaraju o uslovima. To nam je bila potvrda da smo na pravom putu. I sada već treću godinu poslujemo sa tim lancem, po uslovima koji su i jednima i drugima sasvim prihvatljivi, ali izgleda da je moralo da prođe tih godinu dana, da se za naš proizvod čuje, kako bismo postali interesantni i velikim lancima i prodavnicama.

Mi smo prve dve godine prodavali samo preko interneta, što je neobično za Srbiju jer ljudi ne vole da kupuju stvari koje nikada nisu videli niti opipali, naročito za svoje dete.

MP: Svakako najveći izazov je bio napraviti proizvod po vašoj meri, ali očigledno i meri kvaliteta tržišta. Koji su bili ostali izazovi sa kojima ste se susretali? Kako ste savladali administraciju?

Prva dilema je bila koji tip firme otvoriti, i otvorile smo klasičan d.o.o. (društvo sa ograničenom odgovornošću), jer je to bilo nešto što smo mogli da razumemo i imali smo knjigovođu kojeg smo mogli da mučimo sa svim pitanjima. Da smo se odlučile za neki drugi tip pravnog lica verovatno ne bismo imale vremena da se bavimo važnim administrativnim pitanjima. Od prvog dana smo u PDV sistemu i poslujemo jasno i transparentno. Nije jednostavno, ali moram da kažem da smo svaki PDV koji smo platile, platile sa zadovoljstvom – to nam je bio dokaz da smo nešto uradile. To je takođe značilo da iza ovog proizvoda ne stoji neko ko šije kod kuće i prodaje preko interneta, već nas dve, sa imenom i prezimenom, adresom, firmom, pečatom na računima i svime što uz to ide. Možda je to posledica toga kakve smo osobe; ja poništim kartu kad uđem u prevoz i verujem da nešto moraš da platiš da bi nešto funkcionisalo i da bi imao neku podršku, ne ulazeći u to da li je ta podrška dobra ili ne.

Uglavnom smo učile na sopstvenim greškama. Kada smo pre dobijanja kredita razgovarale sa savetnikom za rizik u banci, on nas je upozoravao na sve loše stvari koje mogu da nas zadese, npr. da zarobimo previše novca u materijalu na lageru, da odobrimo predugo odloženo plaćanje, a mi smo odgovarale da znamo, jer nam se većina tih stvari već desila. I da smo naučile, na teži način, da to nije dobro. Ali sve smo to nekako pregurale i nastavile dalje. I stalno imaš nove izazove, na primer sada kada razvijamo nove proizvode suočavamo se sa potpuno novim stvarima.

Samo radite, i nešto dobro mora da se desi.

MP: I tako, korak po korak i nakon pet godina, danas imate stabilan biznis. Šta biste uradile drugačije?

Sonja: Ja iskreno ne znam da li bismo išta radile drugačije. Sve je imalo svoj razlog. I mislim da svaka greška nije bila greška, već lekcija. Svaki put kad smo pomislile da je kraj, da nema dalje, verovale smo da će se nešto dobro desiti. I desilo se, i zato smo tu danas. Evo, jednom je trebalo da platimo PDV, i nismo imale para na računu. I tako mi pozajmimo pare od prijatelja, iako očekujemo da nam legnu neke uplate, i Violeta sa pozajmljenim parama ode prvo u menjačnicu, pa onda u banku kako bi ih uplatila na račun, a ja sedim kod kuće i klikćem po e-bankingu očekujući da legne uplata. I naravno, u momentu kada Violeta zove da mi javi da je zamenila pare i da ide ka banci, meni se prikazuje uplata koju sam čekala. Ona se vraća u menjačnicu i vlasnik joj samo razmeni pare nazad, jer nije imao srca da joj naplati proviziju. I tako, nešto se jednostavno desi. Mislim da je ključno što imamo jedna drugu, jer kad ja padnem, Violeta dođe i bodri me, i obrnuto. Mnogo je bitno da imaš ljude koji te podržavaju, jer u momentu kad izgubiš svaku nadu i želju bitno je da neko dođe i kaže ti „biće u redu, samo guraj napred“.

Mnogo je bitno da imaš ljude koji te podržavaju, jer u momentu kad izgubiš svaku nadu i želju bitno je da neko dođe i kaže ti „biće u redu, samo guraj napred“.

DajDaj bambus pelene, foto: Stefan Djaković

DajDaj pelene

MP: Tokom vremena ste izgradili solidnu bazu korisnika. Da li komunicirate sa njima?

Mnoge mame kod nas dolaze sa brojnim pitanjima, pre svega zbog zdravstvenih problema koje njihova deca imaju od korišćenja klasičnih, jednokratnih pelena, i od kojih se leče po raznim ustanovama, uglavnom bezuspešno. I dešavalo se da nakon nedelju dana mama dođe prezadovoljna, donese bombonjeru, iako je kupila naš proizvod, ali je dobila mnogo više i rešila problem koji do tada nije mogla. I drago mi je što vidim da nam se prve mušterije, koje su kupovale pelene pre tri, četiri godine, sada vraćaju, jer te bebe sada dobijaju mlađu braću i sestre i njihove mame ne žele da rizikuju i odlučuju se za naše pelene.

To je neka vrednost koju ne možeš lako opisati i proceniti, kao i preporuke koje te mame šalju dalje i tako nas promovišu. I pored toga što sada imamo konkurenciju i što je tržište mnogo otvorenije, mi i dalje držimo svoju poziciju, i to mislim pre svega zbog vrednosti iza kojih stojimo i zbog odnosa prema poslu i prema klijentima, jer mame dolaze kod nas dolaze sa brojnim pitanjima, ne nužno vezanim za pelene, i mi tako izgradimo lični odnos poverenja koji njima mnogo znači.

MP: Kakvi su planovi za budućnost?

Želimo da krenemo sa izvozom našeg proizvoda, jer je Srbija ipak malo tržište. Ja verujem da imamo dovoljno kvalitetan proizvod sa konkurentnom cenom, i već smo ostvarile neke kontakte u Nemačkoj i Italiji. Potrebno je da rešimo logističke probleme, koji su u ovom poslu značajni, pre svega zato što je slanje proizvoda iz Srbije prilično skupo, tako da razmišljamo o pronalaženju distributera koji bi taj posao olakšao i ubrzao. Uskoro uvodimo plaćanje karticama na sajtu, pa očekujemo veći prodor i na tržište regiona. Pokušali smo i sa uvođenjem distributera u okolnim zemljama, ali smo zaključile da za sada niko ne želi da uloži ni delić truda i vremena koji smo mi uložili u promociju i prodaju našeg proizvoda, već očekuju to od nas, i žele da što pre obrnu što je više moguće novca. Nama, koji smo u tom poslu i koje znamo kako novac teško dolazi, je jasno da to nije moguće, jer za nešto što je novo na tržištu je jednostavno potrebno – vreme.

Posetite: DajDaj.com

Poslednja izmena dana 14. septembra 2015. u 16:42


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

26. juna 2017.

GlutenNoPosao kao kreativno rešenje problema

Kada je pre izvesnog vremena naš najbolji teniser objavio da uspon svoje karijere delom duguje bezglutenskoj ishrani, Srbija je počela da priča o glutenu, promeni ishrane, a donekle i problemima sa kojima se sreću ljudi koji su alergični na gluten….

19. juna 2017.

Hotel DumNajbolje recenzije se postižu pažnjom

Beograđani, koliko hotela, hostela ili apartmana možete da nabrojite u svom kraju? Zasigurno ih ima, budući da glavni grad samo na portalu Booking.com broji preko 1600 smeštajnih objekata. Paradoskalno je koliko malo znamo o njima, premda su izuzetno živi, interesantni…

12. juna 2017.

MingleSlatka fuzija prirode i grada

Sa obronaka Golije, preko kancelarije jedne beogradske marketinške agencije, na police pojedinih radnji stigle su nove, sveže teglice džema. Džem u Srbiji na prvi pogled i nije tako ekskluzivna pojava, pa makar bila i najvišeg kvaliteta, kakav je sadržaj pomenutih…

5. juna 2017.

Segway BeogradIstorija i ekologija u ulozi biznisa

Ako ste nedavno posetili ma koji veći grad Evrope, sva je verovatnoća da ste zapazili grupu ljudi na točkovima – od male dece do seniora. Zanimljivo je da su ova vozila dozvoljena u mnogim muzejima i javnim zgradama, kao i…