Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Jedna interesantna definicija uspeha kaže da ste ga dostigli onda kada se ono što radite, ono što osećate i mislite podudara. Ako pritom još uspete da zaradite, ubrajate se u red retkih srećnika. Ili je možda bolje reći retkih posvećenika. Miloš Milić, čiji vam rad danas predstavljao, je od fascinacije uspeo da napravi posao, tako što je sledio svoju radoznalost i ostao uporan u tome.

Miloš: Još sam bio tinejžer kada sam na nekom koncertu primetio pojačalo koje je koristio gitarista. Ne samo što je zvuk bio izvanredan, već je i izgledalo drugačije od svih pojačala koje sam ikad video. Zaintrigirao me je izgled i lampe i počeo sam da istražujem o čemu se radi, sve dok opsesija nije otišla dotle da sam pokušao da ga sam napravim. Za to mi je trebalo poznavanje elektronike ali i brojnih finih veština vezanih konkretno za ovaj stari zanat. Razgovarao sam sa puno majstora, čitao, tražio iskustva i savete na forumima i napravio gomilu grešaka dok nisam stigao do prvog pravog proizvoda.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

MF: Šta to izdvaja lampaška pojačala od ostalih?

Miloš: Lampe su se nekada koristile u sklopu radio prijemnika, da bi se 80-tih godina opet vratile u muzičku industriju u okviru pojačala. Ljudima je nedostajao taj originalni, čisti zvuk koji ova pojačala mogu da proizvedu. Poređenje lampaških pojačala sa modernim, komercijanim pojačalima je kao poređenje gramofonske ploče i CD-a – kvalitet tona je jednostavno drugačiji. Napraviti dobro lampaško pojačalo je veoma zahtevan i skup proces, potrebno je puno različitih veština i znanja a materijale koji se koriste nije lako naći.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

MF: Ko su vaši kupci?

Miloš: Pre svega to su istinski ljubtelji i poznavaoci muzike. Oni koji je slušaju s pažnjom a ne samo da razbiju tišinu, najčešće imaju istančan ukus i razvijen osećaj o kvalitetu zvuka. Jedan od presudnih faktora je i sam muzički ukus kupca. Za slušanje pop ili tehno muzike potreban nam je ispeglan, prerađen ton i u tom slučaju digitalna pojačala savršeno rade svoj posao. Lampaška pojačala su tu ako želite, na primer, da čujete toplinu i fine nijanse tonova bluz, džez ili klasične muzike.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

MF: Da li je bilo nekih posebno zanimljivih projekata?

Miloš: Svaki projekat na kome sam do sada radio ima svoju posebnu draž. Na primer, postoje vrlo retke i egzotične lampe koje se danas mogu pronaći u svega nekoliko pojačala u svetu, te im je i cena jednaka ceni jednog omanjeg stana u Beogradu. Ja sam ponosni autor jednog od ovih pojačala, koje je završilo kod jednog gospodina iz Beograda koji se bavi izradom i restauracijom nameštaja od drveta. Još jedan projekat, koji mi je posebno prirastao srcu, radio sam zajedno sa jednim arhitektom iz Švajcarske, koji je veliki zaljubljenik u muziku. On je imao jasnu viziju o tome kako želi da pojačalo izgleda. Radili smo uporedo – on na dizajnu a ja na tehnici. Ovo pojačalo je danas u Ženevi.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

MF: Na koji način pojačala proizvode zvuk?

Miloš: UUzmimo za primer pojačalo za gitaru, kada okinete žicu, njeno oscilovanje pobuđuje magnet na gitari koji ovo pretvara u električnu struju niskog nivoa. Ton može da nastane direktno u pojačalu, a može i da se pretpojača, odloži, ili da se napravi neki drugi efekat za koji se koriste dodatni uređaji kao na primer pedale. Kod hi-fi pojačala je proces sličan a umesto gitare imamo izvor zvuka kao što je gramofon, mp3 ili CD plejer.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

MF: Koliko je teško nabaviti delove?

Miloš: Pojačala su sama po sebi prilično kompleksni sistemi. Međutim, ipak postoji malo tržište na kome se može pronaći sve što nam treba. Najveći proizvođači su Rusija, Amerika i naravno Kina. Tako jedno ručno rađeno lampaško pojačalo nastaje kao sklop delova raznih drugih pojačala, koji pristižu sa raznih krajeva sveta. Zbog toga je svako pojačalo priča sa sebe. Obzirom na to da su tako retka i skupa, unikatna lampaška pojačala često predstavljaju neku vrstu statusnog simbola – nema ih u komercijalnoj prodaji, zahtevaju posebnu i posvećenu izradu i ljubitelje muzike koji mogu da čuju suptilne razlike u boji i tonu muzike.

Nailazili smo na pojačala proizvedena 50-tih godina koja su i dalje u stanju da proizvedu isti baršunast, kvalitetan zvuk, uz poneki servis i zamenu lampi s vremena na vreme. A nedostatak vremena i posvećenosti jeste jedan od čestih problema današnjice. Kao što to činimo sa kolima, pojačalo je potrebno čistiti, održavati i servisirati s vremena na vreme. U tom slučaju lampaško pojačalo može da vam potraje čitav život.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

MF: Kako si došao do prvih kupaca? Kako ljudi danas dolaze do tebe?

Nikola: Kao prvi kupac, ja mogu da odgovorim na to pitanje. Tražeći po internetu pod lampaškim pojačalima sam slučajno naleteo na facebook stranicu, za ručno pravljeno lapmpaško pojačalo po veoma povoljnoj ceni. Razgovarao sam sa Milošem i oduševila me je njegova stručnost, posvećenost i entuzijazam, s obzirom na to da sam prethodnih šest godina pokušavao da napravim pojačalo kod drugih majstora. To je ono što ga je izdvojilo od ostalih, ono što nedostaje drugim proizvođačima. Pojačalo koje sam dobio od njega je bilo izrađeno tačno onako kako sam želeo.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

Miloš: Verujem da su razlozi zbog kojih sam ja počeo da se bavim ovim zanatom isti kao i motivacija mojih klijenata koji su poželeli unikatno pojačalo. Taj neobjašnjivi kvalitet zvuka i vrhunska izrada, u kombinaciji sa jedinstvenim dizajnom je upravo ono što izdvaja moja pojačala. Kada stvaram jedno pojačalo, mislim najpre na zvuk koji treba da proizvede, ali i na to kako će izgledati kao deo enterijera. Ovaj pristup čini svako moje pojačalo veoma luksuznim i posebnim. Svako pojačalo pravim kao da je namenjeno meni.

Lampaška pojačala

Lampaška pojačala, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgledaju tvoji planovi za naredni period?

Miloš: Želim da nastavim da unapređujem kvalitet pojačala i da radim na dizajnu, tako da njihova esetika može da dočara svu prefinjenost i moć zvuka koji prave. Planiram da napravim posebno pojačalo sa lampama od 30 centimetara, koje isijavaju toplotu kao i sijalica od 100w i neobične su boje. Imam jednu egzotičnu ideju koju još uvek nisam realizovao – džepno lampaško pojačalo koje bi se napajalo iz baterije i bilo malih dimenzija, sa lampama identičnim onima koje su se koristile na Sputnjiku.

S druge strane, voleo bih i da se oprobam u radu sa najvećim lampama koje proizvode Rusi, visokim pola metra. Čar je u tome što veći stakeni baloni omogućavaju elektronima da se slobodno kreću i proizvode kvalitetniji i čistiji zvuk, jer u prirodi sve voli slobodu.

U svakom slučaju nastaviću da istražujem, usavršavam se i stvaram samo ono u čemu istinski uživam.

Posetite: Lampaška pojačala

Poslednja izmena dana 17. februara 2017. u 20:01


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…