Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Dvoje mladih i uspešnih ljudi sa strelovitim karijerama su u jednom trenutku shvatili da u korporativnom okruženju nemaju dovoljno prostora da pokažu svoju kreativnost i promovišu vrednosti u koje veruju. Zato su pokrenuli sopstveni biznis, a rezultat toga je linija jedinstvenih, kvalitetnih džemova sa kojima uspešno nastupaju na najprobirljivijem tržištu sveta.

Ona je Jovana Lea Simić, ima 26 godina, studirala je paralelno ekonomiju i menadžment, ali je želela i da svoju ljubav ka gastronomiji usmeri ka pravljenju nečega lepog.

Jovana Lea: Radila sam u korporativnom okruženju, za koje moram da kažem da mi se nimalo nije dopalo, i relativno brzo sam shvatila da moram da počnem da radim za sebe, i to nešto u šta iskreno verujem.

On je Darko Mandić, ima 25 godina, i kao veliki patriota je želeo da kroz sopstveni rad i rezultate pokaže da iz ove zemlje mogu doći najbolji proizvodi.

Darko: Nakon završenog fakulteta tri godine sam radio za najveću firmu u jugoistočnoj Evropi koja se bavi izvozom meda, od toga preko dve godine kao generalni direktor, sa samo 22 godine. Odatle sam izvukao mnogo korisnih iskustava o funkcionisanju industrije hrane, koja sam ugradio u naš zajednički biznis.

Little Blue Pot

Little Blue Pot, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste se vas dvoje upoznali i počeli da sarađujete?

Jovana Lea: Upoznali smo se na fakultetu, i vrlo brzo smo videli da imamo slične stavove, mišljenja i poglede na svet, pa smo počeli da se intenzivno družimo i sarađujemo. Angažujući se na najrazličitijim projektima još na fakultetu smo uspevali da zaradimo za naše stipendije, a zanimljivo je da imamo različita znanja i kompetencije, i da se kao takvi savršeno međusobno dopunjujemo u poslu i tako pozitivno utičemo jedno na drugo i razvijamo se.

MF: U kom trenutku i kako ste shvatili da želite da odustanete od korporativne karijere i želite da pokušate da razvijate nešto svoje?

Jovana Lea: Ja sam relativno brzo za svoje godine uspela da ostvarim važne profesionalne uspehe. Završila sam fakultet, nakon toga i master, zaposlila se u velikoj stranoj kompaniji i ubrzo došla do visokog rukovodećeg mesta. Darko je bio u sličnoj poziciji u jednoj domaćoj firmi, sa odličnom perspektivom, ali to je bio otprilike maksimum koji je domaće tržište rada moglo da nam ponudi. Shvatili smo da to znači da ćemo taj isti naporni i stresni posao raditi do kraja profesionalne karijere, u okruženju u kojem nismo mogli da iskažemo našu kreativnost i ideje, i zato smo se oboje osećali loše, čak i fizički, od prevelikog stresa i iscrpljenosti svakodnevnim radom „od jutra do sutra“, i nismo imali energije za bilo šta drugo, što je u tim godinama zaista strašno.

Odlučili smo da moramo da prekinemo taj začarani krug i želeli smo da napravimo okruženje u kojem bismo promovisali drugačije vrednosti, u kojem svi zaposleni doprinose i tretiraju se kao ljudi, i bilo je jasno da je jedini način da to postignemo da otvorimo nešto svoje, firmu u kojoj ćemo mi određivati pravila igre prema našim standardima i vrednostima za koje se zalažemo.

Darko: Zahvaljujući iskustvu koje sam stekao na prethodnim poslovima, mislim da je važno da istaknem jednu stvar: imam puno poštovanje za domaće preduzetnike koji su u prethodnim vremenima, kada je naša zemlja bila na kolenima, uspeli da opstanu i zadrže svoj biznis, međutim, vremena su se promenila, i jedan je pristup potreban kada se firma gradi „od nule“ do stabilnog poslovanja, a potpuno drugačiji pristup kada firma dalje raste i suočava se konkurencijom na globalnom nivou. Danas je ljudski kapital najznačajniji i najvredniji, a novac za investicije je dostupniji nego što većina misli, tako da se prava razlika sada pravi u ljudima, u timu. I da biste ih zadržali morate da im ponudite drugačiji pristup, koji se ne svodi samo na platu, već i na razumevanje i pružanje šanse mladim ljudima da inoviraju i tako unapređuju poslovanje. Mi smo videli odsustvo takvog pristupa u firmama u kojima smo radili, i zato smo odlučili da pokrenemo svoj biznis i pokušamo da na taj način, svojim primerom, promenimo sliku o poslodavcima u Srbiji.

Little Blue Pot

Little Blue Pot, foto Stefan Đaković

Proizvod treba da donosi dodatnu vrednost

MF: I tako je nastao Little Blue Pot. Kako je tekao razvoj poslovanja?

Darko: Jovana je provela oko mesec dana prikupljajući svu potrebnu dokumentaciju za otvaranje firme, i to smo najzad i učinili u aprilu 2015. godine. Taj proces je trajao prilično glatko i nismo imali nikakvih neprijatnih susreta sa birokratijom. Pre toga smo intenzivno razmišljali i shvatili da želimo da pravimo premijum proizvod, nešto drugačije što će tržištu i kupcima donositi neku dodatnu vrednost. Krenuli smo od ideje, Jovana je razvila recepte, tražili smo i uspešno pronašli partnera za dizajn naših proizvoda, kao i vizuelni identitet, i moram da kažem da smo mnogo vremena, energije i novca uštedeli tako što smo za saradnike birali ljude koji su prepoznali tu neku našu specifičnu energiju, i sa kojima smo partnerski radili na razvoju naše firme i proizvoda.

Zahvaljujući kontaktima koje sam ostvario na prethodnom poslu uspeli smo prilično brzo da plasiramo naše proizvode na vrlo probirljivo strano tržište, pa smo tako već u decembru dogovorili isporuku za SAD, preko kompanije koja se bavi distribucijom hrane već više od 20 godina. Uspešna prethodna saradnja koju su imali sa mnom ih je motivisala da daju šansu našem proizvodu, i prva količina od pola palete je uspešno rasprodata za samo nekoliko nedelja. Već sledeća isporuka je bila duplo veća od prethodne, i korak po korak idemo ka sve širem pokrivanju tržišta uz pomoć 15-ak prodajnih objekata na istočnoj obali SAD, ali i putem interneta, zahvaljujući saradnji sa Amazonom.

Jovana Lea: Dok smo razmišljali šta bi mogao da bude naš proizvod, uradili smo temeljno istraživanje šta je to za šta bismo imali kapacitet da pravimo najkvalitetniji mogući proizvod. Na osnovu rezultata koje smo dobili odlučili smo se da razvijamo sopstveni brend premijum proizvoda, orijentisan ka stranim, platežno sposobnim tržištima. A naziv Little Blue Pot je došao od malog plavog emajliranog lončeta kojeg je moja baka koristila kod kuvanja kao mericu za brašno, jaja ili šećer, i kojeg je nosila sa sobom, zajedno sa knjigom recepata, kroz sve ratove i selidbe. Pričajući sa prijateljima o tome shvatili smo da mnoge bake imaju isto takvo lonče, i da je to simbol koji bismo želeli da promovišemo na globalnom nivou kao deo našeg kulinarskog nasleđa.

Little Blue Pot

Little Blue Pot, foto Stefan Đaković

MF: Zašto su vaš izbor bili baš premijum proizvodi u oblasti hrane?

Jovana Lea: Ideja nam je bila da razvijamo sopstveni brend, ali smo usput shvatili da postoji još mnogo ljudi u Srbiji koji proizvode prvoklasne proizvode. Većina njih ima problem da proizvode plasira na druga tržišta, i hteli smo da im pomognemo da ih izvezu. Sa druge strane, imali smo sreću da smo već znali distributera na tržištu koje smo procenili kao važno, a to su Njujork i okolina kao lokacija sa koje kreću globalni trendovi hrane, i da su oni odmah bili zainteresovani za proizvode poput naših, kojih tamo nema. Dakle, ta faza pripreme plasmana proizvoda je bila izuzetno važna, a drugi važan element je što smo mi formirali proizvode, mešavine voća i začina, kakvi do sada nisu postojali na tamošnjem tržištu.

Iako su bili zainteresovani za proizvode kakve do sada nisu imali u ponudi, naši distributeri su bili pomalo skeptični, ali mi smo tu situaciju preokrenuli tako što smo počeli da radimo zajedno sa njima. Jednostavno, dogovaramo se sa ljudima na jednom ljudskom nivou, i očekujemo i dobijamo iz toga jedan zdrav odnos. Bilo nam je jasno da moramo nekako da se izdvojimo iz mora brendova koje oni zastupaju, i krenuli smo zajednički radimo na plasmanu i marketingu naših proizvoda. Zato mi nakon napornog radnog vremena ovde u Srbiji drugi deo dana posvećujemo promotivnim aktivnostima u njihovoj vremenskoj zoni, postavljamo materijale na naš Instagram profil, radimo sa njihovim komercijalistima, pronalazimo i kontaktiramo prodavnice… I taj duh saradnje nam daje snagu da napredujemo, jer osećamo da smo doneli neku dodatnu vrednost, a nismo samo prodali neku robu. Fokus je na našem brendu, ali takođe se trudimo da podržavamo ekonomiju Srbije i kvalitetne proizvode i pomažemo im u povezivanju sa stranim distributerima.

Little Blue Pot

Little Blue Pot, foto Stefan Đaković

Važan je ličan odnos prema proizvodu

MF: Nakon što ste odredili šta ćete raditi, kako ste pronašli sirovine i izvođače radova koji su mogli da na duži rok ispune standarde koje ste postavili?

Jovana Lea: Mi smo pre svega gledali šta je dostupno kod nas i šta sve može da se izveze relativno jednostavno. Darko je prethodno radio u industriji meda, koji je proizvod životinjskog porekla, i izvoz takvog proizvoda zahteva brojne kontrole i administraciju za koji mi ne bismo imali kapaciteta. I tako smo došli do voća, pre svega do kajsije, šljive i višnje. To je voće po kojem je ovaj region poznat, i znali smo da postoji dosta proizvođača koji imaju u izobilju to voće prve klase. Što se tiče začina, imali smo spiskove svega što smo želeli da ubacimo u naše proizvode, a onda smo pričali sa biljarima širom Srbije i proučavali koje su biljke sezonske, kako se do njih dolazi, u čemu nema pesticida… i tako smo došli do začina koji se uklapaju u našu viziju kombinacija ukusa, i do kojih možemo uvek da dođemo. Ja sam bukvalno dva meseca provela telefonirajući osam sati dnevno iz naše kancelarije kako bih došla do svih informacija koje su nam bile potrebne da krenemo sa poslom.

Što se dobavljača tiče, mi nemamo sopstvene proizvodne pogone, niti smo imali kapital potreban za jedan takav poduhvat, a nismo ni želeli da se bavimo tim delom posla, već smo se fokusirali na ono u čemu smo stručni, a to su prodaja, marketing i upravljanje procesima. Prve dobavljače smo pronašli na vrlo jednostavan način – kupili smo sve džemove koji mogu da se kupe kod nas, probali ih, i onda kontaktirali proizvođače čiji su nam se džemovi najviše dopali. Susreli smo se sa njima, razgovarali, i imali smo tu sreću da su već prvi ljudi sa kojima smo pričali bili spremni za saradnju i otvoreni za malo drugačije recepture koje smo mi pripremili. I ja sam posebno zadovoljna što je to jedna win-win situacija, u kojoj svi mogu da zarade i svima može da bude dobro, pa čak i potrošačima koji će osetiti da su za tu cenu dobili proizvod koji vredi.

Little Blue Pot

Little Blue Pot, foto Stefan Đaković

MF: Koji su problemi koje ste primetili tokom rada sa dobavljačima?

Darko: Čest problem sa kojim se susrećemo ovde u Srbiji je što ljudi prvo investiraju novac u halu, proizvodne pogone, instalacije, i onda im kada dođu do prodaje i marketinga ponestane i novca i energije. Mi smo krenuli obrnutim putem, od tržišta i potreba potrošača, na osnovu kojih smo koncipirali premijum proizvod i pronašli premijum kupce koji će taj proizvod kupiti i znati da cene.

Jovana Lea: Takođe, čest problem je i održavanje konstantnog nivoa kvaliteta. Da bismo ga održali mi koristimo razne tehnike, i čak u jednoj praktično zanatskoj proizvodnji sa proizvodima koji jednostavno ne mogu uvek biti isti, kao što je voće, mi za sada uspevamo da održimo željeni i stalni nivo kvaliteta. Ljudi sa kojima radimo imaju jako dobar odnos prema tome, jer oni jednostavno ne žele da iz njihove proizvodnje izađe nešto što ne ispunjava najviše standarde kvaliteta. Pored toga, mi insistiramo na kvalitetnoj komunikaciji i ističemo probleme kada ih uočimo, a ne guramo ih pod tepih, već se trudimo da ih odmah rešimo.

Little Blue Pot

Little Blue Pot, Marko Janković Photography

MF: Nakon prvih uspeha koje ste ostvarili, kakve su dalje aktivnosti koje planirate?

Darko: Nama je plan da u 2017. godini prodamo 100.000 tegli naših proizvoda, i to se za sada čini kao realan plan. A da bismo došli do tih rezultata radićemo na pozicioniranju i daljoj promociji na tržištima SAD i novim tržištima na kojima ćemo nastupiti. Želimo da kontaktiramo online zajednicu u SAD, food blogere i druge influensere iz sveta hrane, a društvene mreže nam u tome dosta pomažu, i zahvaljujući njima uspevamo da pošaljemo naše poruke mnogo dalje nego što bismo očekivali. Tako smo dobili neočekivan publicitet zahvaljujući jednoj fotografiji našeg proizvoda slikanog pored Jovanine omiljene knjige poznate autorke kuvarskih knjiga Dajane Henri. Gospođa Henri je to videla, pohvalila dizajn našeg proizvoda i rekla nam da joj obavezno javimo kada Little Blue Pot proizvodi dođu u Veliku Britaniju.

Normalan put razvoja i prodaje ovakvog proizvoda je da ga osmislite, napravite i plasirate na police prodavnica. Ja bih voleo da kroz Little Blue Pot redefinišemo postojeće kanale prodaje, i da se naši proizvodi nađu na mestima kao što su saloni nameštaja ili modne prodavnice, pa bi tako kupci odeće ili nameštaja mogli da usput kupe i naše džemove i uživaju u njima. To sigurno neće biti lako, ali kada krenete da radite nešto i trudite se i vidite rezultate svog rada, onda vam to daje energiju da idete dalje i da postignete više. Kada sam po prvom dolasku u Vašington upoznao ljude koji su jako bitni u ovoj industriji i koji su mi rekli da su čuli za naš džem, u tom momentu to je obrisalo sve one prethodne muke i napunilo mi baterije za dalji rad i dalje uspehe.

Posetite: Little Blue Pot



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…