Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Retko kod nas možete sresti primenjeno svetsko znanje i praksu jednom tako tradicionalnom zanatu kao što je ručna proizvodnja kolača. Krsto Radović i njegova sestra Kamelija su udružili svoja znanja, porodično iskustvo i želju za pravljenjem vrhunskih proizvoda, i tako je nastala poslastičarnica o kojoj se priča.

MF: Kako je nastao Mandarina Cake Shop i otkud baš poslastičarski posao?

Kamelija Radojčić: Želja za otvaranjem sopstvene poslastičarnice postoji jako dugo, još od kako je moj brat otišao u London na stručno usavršavanje. Osnovna ideja je bila da to bude samo njegov biznis, ali kako se cela porodica bavi sličnim poslom vremenom smo prepoznali šansu da se udružimo i ojačamo celu priču prethodnim iskustvom, da uložimo naša znanja i napravimo nešto novo i dobro. Kad se pre četiri godine vratio iz Londona počeo je da radi u hotelu Square Nine, i iako smo ranije pričali o tome početak razvoja radnje je došao spontano, u jednoj šetnji centrom grada tokom koje smo razgledali izloge i maštali o idealnom mestu za naš lokal. Ja sam zapravo tražila prostor za biznis mog muža Nikole, jednog od osnivača brenda DechkoTzar, ali kada smo došli da vidimo ovaj odmah smo znali da je to upravo ono što nam treba. Naši roditelji se bave ovim poslom već više od 30 godina, tako da smo imali taj i preduzetnički i ugostiteljski gen, i početkom maja 2015. je zvanično otvoren naš lokal u centru Beograda.

Krsto Radović: Ja sam od malih nogu radio kao poslastičar i još u srednjoj školi sam rendao jabuke za kolače u maminoj i tatinoj pekari, pa je tako sve vodilo ka ovome što radim danas, preko srednje i više škole, pa do fakulteta. Prvo sam upisao srednju ugostiteljsku školu, smer poslastičarstvo, ali je to prekinuto kratkom karijerom u profesionalnom hokeju u SAD. Po povratku sam upisao višu hotelijersku, takođe smer poslastičarstvo, tokom koje sam imao i godinu dana prakse u SAD. I onda sam dobio stipendiju za University of West London, jednu od najprestižnijih gastronomskih škola u Engleskoj koja po preporuci upisuje samo 12 polaznika godišnje, gde sam se specijalizovao za čokoladu, slatka peciva, kolače i torte. Paralelno sa studijama profesionalno sam se usavršavao radeći u najprestižnijim londonskim hotelima kao što su Claridge’s, Savoy i Mayfair.

Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop, foto Stefan Đaković

MF: Šta su ključne stvari koje donosi stručno usavršavanje na tako visokom nivou?

Krsto: Poslastičarstvo u sebi okuplja mnogo disciplina, može se reći da je nauka. U njemu se sadrže organizacija, umetnost, multitasking, upravljanje ljudima… jer to najčešće nije napor jedne osobe već celog tima, kojeg treba motivisati, obučiti, organizovati… To se kod nas ne izučava na takav način, već se predaju samo osnovne tehnike izrade slatkiša. U školi u Engleskoj su nas učili da rešavamo probleme, tako što kreiraju neku situaciju koji onda mi polaznici moramo da rešimo na adekvatan način, od izrade specifičnih kolača, preko organizacije proizvodnje, pa sve do motivacije ljudi. Njihov cilj je da te navedu da razmišljaš, da se izdigneš iznad tog osnovnog nivoa i shvatiš da ti nisi samo još jedan par ruku koji pravi nešto. Na takvom mestu se nauče i specifičnosti koje nose različiti tipovi poslastičarstva, jer se recimo butik poslastičarstvo, koje je oličeno u našoj radnji, značajno razlikuje po mnogim elementima od restoranskog ili hotelskog poslastičarstva i masovne proizvodnje.

Proces nastanka jednog majstora-poslastičara je dug i kompleksan, i uvek mora da se prati za šta je neko dobar ili talentovan. Neki se bolje pokažu u proizvodnji, neki pokažu talenat za dekoraciju, dok nekima pravljenje kolača ne ide dobro, ali umeju dobro da organizuju posao i druge ljude. Svako može da nauči da napravi kolač, ali pored toga mora da ispuni i mnoge druge zahteve, da može da isprati zadati kvalitet, formu i standarde, i da pri tom bude kreativan. I tek na kraju, kada svo to znanje skupiš na jedno mesto, treba da uključiš taj preduzetnički duh i da vidiš da li ti to možeš da izneseš do kraja. I to je sastavni deo obuke koju sam dobio na fakultetu, da možeš da vodiš svoj posao, budeš preduzetnik i razvijaš posao koji dobro poznaješ.

Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop, foto Stefan Đaković

MF: Šta su osnovne osobine koje tražite od ljudi koji čine vaš tim?

Krsto: Osnova je da budu vredni i pošteni, i da budu posvećeni poslu koji im je poveren. Ovaj posao je naporan i proces učenja je dug, tako da je presudno da budu dobro vaspitani i da nemamo nikakve sukobe i trzavice. Zato svi dolaze na praksu od dva meseca tokom kojih procenjujemo da li se oni uklapaju u taj naš sistem rada i u vrednosti za koje se zalažemo. Naša industrija je specifična po tome što mi radimo kad svi odmaraju, potrebna su velika odricanja, a mnogi nisu spremni na to. Zato blagu prednost imaju ljudi koji su završili srednju ugostiteljsku školu, jer ih tamo već pripreme na odricanja koja su neophodna. Pored toga, ja smatram da je potrebno da oni završe i fakultet, koji će im dati preko potrebnu širinu i znanja koja će im pomoći u daljoj karijeri, da bi jednog dana i oni mogli da budu preduzetnici i vode svoj posao.

Naravno, ne treba zanemariti ni talenat kada naiđete na njega. Ali on je tek početak, a da bi ta osoba uspela i postigla rezultate mora se dosta vremena uložiti u mentorski rad sa njom. I to je ono što nedostaje u našoj industriji danas, nema mentorskog pristupa koji stvara nove majstore zanata. Da bih uspešno vodio svoj biznis ja moram da obučim i osposobim svoj tim, a mentorski rad je, po meni, jedini način da to postignem. Podstičem ih da sami uočavaju i rešavaju probleme, jer je to jedini način da sami shvate i nauče. Stalo mi je da im prenesem znanje koje imam, i da oni postanu profesionalci i imaju budućnost.

Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop, foto Stefan Đaković

Ništa bez podrške porodice i drugara

MF: Kako je tekao proces nastanka Mandarina Cake Shopa, od ideje do realizacije?

Krsto: Sve se odigralo vrlo brzo nakon što smo pronašli lokal koji nam odgovara, jer smo morali brzo da reagujemo i radimo. Imali smo podršku roditelja koji imaju veliko iskustvo u preduzetništvu baš u ovoj industriji, tako da nije postojao taj „strah“ kod otvaranja prvog lokala. Sve se praktično desilo preko noći, uz gomilu birokratskih prepreka, ali smo sve to nekako prevazišli i došli do otvorenog lokala i pokrenutog biznisa. Puno su nam pomogli i drugari, koji nisu pružali samo moralnu podršku već su dolazili i zajedno sa nama nosili uređaje i inventar koje smo ugradili u radnju.

Prethodno iskustvo u ovom poslu nam je omogućilo i da smanjimo početnu investiciju, jer smo znali gde smemo, a gde nikako ne smemo da uštedimo, na primer kakve nam vitrine i frižideri trebaju, i da li možda možemo da kupimo nešto polovno ili mora sve da bude novo. Većina vlasnika novih ugostiteljskih lokala potroši puno para na opremu za koju se kasnije pokaže da im ili nije potrebna ili je nedovoljna za njihove potrebe. Vreme koje bi neko drugi potrošio na pronalaženje osnovne opreme ja sam iskoristio da pronađem elemente po mojoj volji, poput kalupa i plehova, za koje sam siguran da će ispuniti moje stroge zahteve, i estetski i funkcionalno.

Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop, foto Stefan Đaković

MF: Vaši kolači se prave od prvoklasnih sastojaka, koji nisu lako dostupni na našem tržištu. Kako ste prevazišli probleme u nabavci sirovina?

Krsto: Posebno sam ponosan na činjenicu da su svi recepti za kolače koji se prodaju u našoj radnji moji, da sam ih ja smislio i nisam ih prepisao od nekog drugog. A da bih uspeo da napravim ono što želim, potrebni su mi sastojci koji ispunjavaju određeni nivo kvaliteta. Zahvaljujući dosadašnjem iskustvu ja mogu da prepoznam šta mi je potrebno i da recimo prepoznam kvalitet pavlake, putera i drugih sastojaka, pa tako mogu da upotrebim čak i sastojke koji možda nisu u skladu sa receptom koji sam osmislio. To su kritične tačke kontrole, na kojima se „lomi“ da li će kolač biti baš onakav kakav treba da bude i kako ste ga zamislili. Na primer, kod nas je teško pronaći pavlaku konstantnog kvaliteta i procenta masnoće, što može ključno da utiče na finalni proizvod i njegov ukus. Iskustvo ponekad pomaže, pa mogu kroz sitne eksperimente to da kompenzujem, ali načelno to jeste problem koji možda na nekom drugom tržištu ne bi postojao.

Kamelija: Najveći problem je u tome što se ovde malo ljudi bavi ovakvim tipom poslastičarstva i samim time nema potrebe za većim količinama kvalitetnih sirovina, pa često dolazi do nestašice sirovina. Naša odluka od početka bila da koristimo samo prvoklasne sirovine, koje su uglavnom uvozne, jer jednostavno nema smisla mešati sastojke različitog kvaliteta pošto će to sigurno uticati na kvalitet i ukus finalnog proizvoda.

Krsto: Pored toga, suočavamo se i sa problemom odnosa dobavljača prema nama kao mušterijama. Jednostavno su nezainteresovani i ne brinu previše o kompletnoj usluzi. Sećam se da sam u Engleskoj, tada još kao mladi pomoćnik, doživeo da mi gazda firme od koje nabavljamo jabuke lično donese novu količinu jabuka jer smo se požalili da je u prethodnoj bilo nekoliko nezadovoljavajućih. Taj lični odnos, gde oni shvataju kakav i koliki problem mi imamo u poslu ako nemamo na raspolaganju potrebne sirovine, je nešto što definitivno nedostaje. I onda tako dođete u apsurdnu situaciju da ja pire od malina uvozim iz Francuske, jer ga u Srbiji niko ne pravi i ne nudi.

Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop, foto Stefan Đaković

Bez cilja nema zadovoljstva u poslu

MF: Šta je važno za opstanak biznisa kada jednom krene?

Krsto: Moja ideja je bila da napravim mesto na kojem će se ljudi okupljati, gde će se osećati ta neka nova, pozitivna, porodična i drugarska energija, i verujem da smo u tome uspeli. Mislim da je važno da vlasnici lokala budu tu, da učestvuju u svakodnevnim situacijama, da razgovaraju sa mušterijama i tako saznaju šta je dobro, šta je loše i šta mogu da poprave i unaprede. Važno je da se baviš svojim poslom, ali mi je još važnije da vidim kako ljudi reaguju na moje kolače i zato moram da budem tu.

Drago mi je da su ljudi prepoznali da nudimo nešto novo i da su počeli da dolaze. Krenuli smo skromno, sa nas troje u proizvodnji i troje u prodaji, i postepeno napredujemo. Primetili smo i da ljudi sve češće prave kolače po uzoru na neke od naših i drago nam je da postavljamo standarde, ali sam tužan što se ljudi bave kopiranjem u industriji koja je kreativna u svojoj osnovi.

Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop, foto Stefan Đaković

MF: Bavljenje ovim poslom može doneti i neke neočekivane pogodnosti. Šta radi jedan brend ambasador proizvođača čokolade?

Krsto: Smatram da je bitno da u životu imate neki jasan profesionalni cilj, i da će vam to puno pomoći da se ostvarite kao osoba, jer bez cilja nema zadovoljstva u poslu i životu uopšte. Ja sam pre izvesnog vremena postao brend ambasador kompanije Callebaut za region jugoistočne Evrope, što je za mene velika čast i dugo je to bio moj cilj. Callebaut je kompanija iz Belgije koja se bavi proizvodnjom vrhunske čokolade i kontroliše kompletan proces proizvodnje, što je danas veoma retko, i oni su jedna od najvećih i najcenjenijih kompanija u ovoj branši.

Zahvaljujući ovoj poziciji ja sada putujem po regionu i promovišem njihove proizvode, pre svega vrhunsku čokoladu, što je kod nas poseban izazov jer mnogi ljudi nisu imali priliku da se susretnu sa toliko kvalitetnom čokoladom. I to je za njih ponekad šok, jer su bili ubeđeni da je čokolada koju su do sada kupovali i jeli odlična i da od nje ne postoji bolja. A onda probaju kolač napravljen od Callebaut čokolade i shvate da nikada nisu jeli kolač sa čokoladom koja nije surogat.

Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop, foto Stefan Đaković

MF: Vaš Cake Shop je za relativno kratko vreme postao mesto o kojem se priča po gradu. Kojim ste putevima „proneli glas“ i došli do novih mušterija?

Kamelija: Mislim da je za našu popularnost zaslužan pre svega kvalitet naših proizvoda, i da nam je to pomoglo da se probijemo na tržištu koje se takoreći tek formira. Nismo imali nikakvu agresivnu promotivnu kampanju, već smo koristili pre svega potencijal društvenih mreža Facebook i Instagram. Tamo smo postavljali sve novosti iz naše radnje, što je mogućnost koja nam je veoma važna jer smo do sada dva puta potpuno menjali naš meni i lansirali smo ukupno preko 60 tipova kolača. Ovi kanali su nam omogućili da ljudima predstavimo kako mi pravimo naše kolače, da se sve ručno pravi od početka do kraja i da mi garantujemo kvalitet i stojimo iza toga. Ljudi su to prepoznali i krenuli da to dele sa svojim prijateljima, bilo usmeno ili preko društvenih mreža, i tako je sve više mušterija počelo da dolazi u naš lokal.

Krsto: Ja sam veoma usmeren na detalje i trudim se da sve bude savršeno, i da savršeno i izgleda. Kod proizvodnje kolača postoji mnogo detalja o kojima moramo da vodimo računa, od proizvodnje, preko skladištenja, do prezentacije i isporuke, pa čak i temperature na kojoj se služi. Zato trudim da ispratim kompletan proces, ponekad čak i idem na lokacije svadbi za koje isporučujemo torte i kolače kako bih se uverio da je sve na svom mestu i da je isporučeno tačno kad treba, kako ne bi stajali predugo u neodgovarajućim uslovima i gubili na ukusu i formi. Jer meni je to veoma važno, ne toliko da ja budem uspešan preduzetnik, već da osoba uživa dok jede moje kolače, i kada vidim da je neko zadovoljan dok jede moje kolače onda sam i ja ispunjen i zadovoljan.

Posetite: Mandarina Cake Shop

Poslednja izmena dana 21. februara 2016. u 00:23


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…