Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Nenad Trifunović i Lazar Bodroža, dva imena koja stoje iza dizajnerskog studija Metaklinika, još kao studenti Fakulteta primenjenih umetnosti, pomalo buntovno, tragali su za svojim ličnim stilom. Vođeni željom da dođu do svog vizuelnog izraza, nisu mnogo marili za komercijalne stvari. Upravo ove vrednosti koje su delili, učinile su da se spoje uprkos činjenici da su ih delile dve godine fakulteta, i odredile njihovu zajedničku, uspešnu poslovnu budućnost.

MF: Čime se vi zapravo bavite? Ili bolje reći, kuda ste usmerili svoju umetnost?

Lazar: Metakliniku smo osnovali 2008. godine. U suštini se bavimo raznim formama vizuelnog izražavanja. Osnovna delatnost su nam grafički dizajn, brending i ilustracija, ali to se vremenom proširilo na web dizajn, video itd. Danas brojimo osam članova koji čine kompaktan tim koji je primarno skoncentrisan na kreativu.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Put do uspeha nikada nije lak. Kako je zapravo sve počelo?

Nenad: Upoznali smo se na Fakultetu primenjenih umetnosti. Budući da ovaj fakultet ima zgrade raštrkane po gradu, Lazar i ja nismo imali prilike da se i uživo vidimo. Lazarove radove sam video na internetu i tako je sve počelo. Prvo smo zajedno učestvovali na jednom studentskom projektu i tada smo krenuli da zajedno radimo. Međutim, pošto je Lazar dve godine mlađi od mene, nakon završetka fakulteta počeo sam da radim u agencijama, dok je on nastavio sa studijama. Vrlo brzo sam shvatio da sve to nije za mene i da želim da se drugačije profesionalno razvijam. Kada je Lazar završio fakultet, odlučili smo da zajedno napravimo studio.

Lazar: Najveći motiv da napravimo studio bila je želja da se auto-institucionalizujemo i da se tako, u kontekstu tržišta, nekako zaštitimo. Nismo želeli da budemo freelanceri, već da sve podignemo na viši nivo poslovne komunikacije.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Kad napraviš odluku da formiraš firmu, kreću redovne obaveze i fiksni troškovi. Kako ste našli prve klijente, kako je izgledao sam početak Metaklinike.

Nenad: Pored mog malog iskustva u radu u komercijalnom sektoru, shvatili smo da nas ne interesuje taj životni stil i način rada. Hteli smo da radimo za klijente iz kulture i da se kreativno ostvarimo. Tada su nas angažovale razne neprofitne organizacije. Čini se da u vreme kada smo mi počinjali, dizajn studiji nisu bili orijentisani ka onome čemu smo mi težili, već je jedino što ih je interesovalo bio biznis. Tako da smo imali 2% tržišta koje smo mogli da “napadnemo”. Skoncentrisali smo se upravo na ono što smo voleli i želeli.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

Prve tri godine našeg rada obeležili su klijenti poput pozorišta i izdavačkih kuća. Tu su jako mali honorari, ali je proces rada fluidan i neobičan i omogućavao nam je da pokažemo šta sve znamo. Bitan korak koji smo učinili je to što smo, odmah kada smo odlučili da napravimo studio zajedno, odmah smo iznajmili prostor i ogradili se od tog razgovora sa klijentima po kafićima. I danas insistiramo da klijenti, na prvi sastanak, dođu kod nas. Mislimo da je to jako važno, jer kada se ljudi izmeste iz korporativnog okruženje i neke svoje komforne zone, otvaraju im se ideje i bolje dožive energiju koju emitujemo.

Lazar: Ujedno smo kroz ovakav rad mogli da formiramo i sopstveni portfolio. U pravljenje studija mi smo, u dobroj meri, ušli nesvesno. Mislim da je upravo to ono što je kumovalo dugovečnosti našeg rada. Da smo sve promišljali, pitanje je da li bi do svega došlo. Pošto imamo taj neki likovnjački bekgraund, forma ataljea ili studija bila je dosta bliska našem razmišljanju. Glavna stvar je to što smo prve tri godine formirali portfolio i neku vrstu rukopisa koji će biti prepoznatljiv i vezivati se za ime našeg studija.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Kako se cela priča razvija dalje? Kako je sam studio rastao?

Nenad: Kad napraviš studio i osnuješ svoju firmu tu ubacuješ sav kapital koji imaš, pre svega socijalni kapital. Kako u naši prijatelji počinjali da rade na tržištu tako su nas I vremenom angažovali. Onda smo počeli da se širimo u, ekonomski govoreći, undergraund sektoru. Ipak, posle nekoliko godine rada, pojavili su se i komercijalni klijenti koju su za svoje brendove želeli pristup koji mi nudimo. Tek tada smo počeli da radimo sa korporacijama, a finansijski benefit je došao znatno kasnije. Mi smo, pre svega, želeli da izguramo našu estetiku, da je razvijamo i produbljujemo zajedno. I to je naša specifičnost.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: U kom trenutku dolaze novi ljudi sa kojima nastavljate da radite na daljim projektima?

Lazar: U početku se nismo opterećivali pronalaženjem novih ljudi. I sami smo bili među najmlađima u ovom poslu. S druge strane, danas su tu nove generacije dizajnera sa kojima smo veoma otvoreni za komunikaciju i saradnju.

Nenad: Kor naše ekipe čine ljudi sa umetničkih fakulteta. Poslednji kolega je došao kao preporuka prijatelja. Zapravo, mi smo samo jednu osobu do sada zaposlili preko oglasa. Razlog je jednostavan, bitno nam je da ljudi koji rade sa nama, pored toga što znaju posao, budu dobri ljudi sa kojima bi se i privatno družili. To snažno utiče na kvalitet rada. Puno vremena provodimo zajedno i važno je da budemo sinhronizovani i imamo zajednička interesovanja.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Koliko je značilo formalno obrazovanje koje ste stekli, obzirom da postoje ljudi koji nemaju takvu pozadinu niti zajednicu iza sebe, a bave se vašim ili srodnim poslom?

Lazar: Za sam posao i funkcionisanje na tržištu, visoko obrazovanje apsolutno nije neophodno. Čak može predstavljati neku vrstu šuma u percepciji stvarnosti. Fakultet je nama bio značajan kao svojevrsni socijalni klub. Takođe nam je bilo značajno i to što smo pet godina mogli da budemo umetnici, da roditelji ne traže da radimo nešto konkretno u životu a da istovremeno upoznamo ljude. To sve je daleko teže učiniti kada odmah kreneš da radiš. Dakle, ljudi su apsolutno najveći kapital koji smo doneli. Ceo period obrazovanja je bio značajan, ali kad bi ga poredili sa nekim drugim profesijama, to je na nivou dodatne nastave.

Nenad: Sada kada smo prošli ovih 10 godina svega i svačega, shvatamo da tim osnovama svega koje smo postavili na fakultetu, u suštini, nikada više nismo mogli da se posvetimo na taj način i u toj meri. Tipografija, likovna kompozicija… to su izuzetno bitne stvari za ovaj posao, a jedino kada smo imali beskonačno vreme da se time bavimo bilo je na fakultetu. Pet godina nije malo…

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Koji su vam omiljeni projekti i zašto su vam značili?

Lazar: To je teško reći. Jako su nam zanimljivi projekati koje trenutno radimo za farmaceutsku industriju. U pitanju su pakovanja za lekove i suplemente. To je prvi put da radimo nešto što se prodaje na polici i to nam je novi izazov. U suštini, uvek imamo projekte koji nas uzbuđuju i koji nam daju motivaciju. Na kraju svega, nama je portfolio izvor za sve vrste kontakata i uvek težimo ka tome da projekti na kojima radimo budu referentni za nas.

Nenad: Imali smo zanimljiv slučaj. Pre nekoliko godina radili smo odjavnu špicu za južnokoreanski dokumentarni film “9 Muses of Star Empire”. Na taj projekat smo praktično zaboravili, a onda su nas, godinama kasnije, pozvali neki Britanci koji imaju lanac kafeterija u Londonu. Oni su pogledali taj film i dopala im se odjavna špica. Pitali su nas da li bismo uradili sajt za njihove lokale u stilu te špice. To nam je omiljeni način za dobijanje novih klijenata jer nas oni zapravo već upoznaju preko nekog projekta. Tako možemo da posvetimo vreme razvijanju njihovog projekta i preskočimo, da tako kažem, upoznavanje. Sličan slučaj smo imali i 2016. kada smo radili pakovanja za jednu islandsko-američku kompaniju koja proizvodi sveće. Oni su do nas došli nakon što su videli projekat Europapira iz Beča na kome već godinama radimo.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Koji su još vaši projekti bili, da tako kažemo, pogon za razvoj Metaklinike?

Lazar: Nikada, ni za jedan projekat, nismo imali instant reakciju, već je ona uvek dolazila kasnije. Ponekad čak i posle nekoliko godina. Radili smo takve projekte koji nisu bili očigledni na tržištu. Na to smo se vremenom navikli, iako nas je, u početku, to frustriralo.

Nenad: Imam utisak da smo mi jako vidljivi uskostručnim zajednicama, ali ne i u privredi. Imali smo sreće da nas ta stručna javnost angažuje za veoma specifične projekte gde možemo da odemo dalje i podignemo nivo dizajna. “Svaki rad se isplati”, možda jeste fraza, ali je zaista tako. Dosta smo radili na projektima koji nisu imali velike budžete, ali smo prepoznali snagu tih projekata i uložili trud iako nije bilo finansijske logike, ali to se uvek isplati.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Da skočimo na 2017. godinu. U kojoj fazi je trenutno Metaklinika? Imate 8 zaposlenih. Kako ste zadovoljni situacijom na tržištu, projektima na kojima sada radite i koji su vam dalji planovi?

Lazar: Paralelno radimo za domaće i strano tržište. Ambicije nam idu u oba pravca. Nemamo nikakav otpor prema domaćem tržištu. Mislim da je tu više stvar kakvu postavku dizajneri i agencije imaju prema domaćem tržištu i kako ga tretiraju.

Nenad: Sada, posle 10 godina iskustva, u startu prepoznajemo gde ima posla za nas, a gde ne treba da prihvatimo angažman. Imamo različite ponude i možemo, srećom, da biramo.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Koliko vaši lični projekti koje radite kao pojedinci, utiču na situaciju sa studijom?

Lazar: Od početka nam je bila ambicija da studio bude neka vrsta poligona za lične, artističke projekte. Studio je od starta tako zamišljen i harmonično funkcioniše. Taj dualizam artističkih i komercijalnih projekata zapravo pomaže da više cenimo i jedne i druge.

Nenad: Gledamo da lični projekti budu takvi da u njima učestvuje cela ekipa, a da ne ugrozimo komercijalne projekte. Na njima smo svašta naučili i povezali se sa različitim specifičnim zajednicama, a stečeno iskustvo nam pomaže u radu na tržištu.

Metaklinika

Metaklinika, Stefan Đaković

MF: Dakle zaključak koji možemo da izvedemo jeste da je u Srbiji danas moguće napraviti dizajn studio, a da se ne odstupa od svojih principa? Da se, pored komercijalnih, mogu raditi i stvari koje su sjajne i da između svega može postojati balans?

Lazar: Ako smo mi model toga, onda je moguće. Ali modeli se menjaju. Ako pričamo u kontekstu nekog saveta mladim ljudima koji bi želeli nešto slično, mislim da je ključ “uspeha” istrajnost i strpljenje, sa čim smo generalno u deficitu.

Posetite: Metaklinika

Poslednja izmena dana 9. decembra 2017. u 20:06


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Ivan Radojičić

Diplomirani filozof, novinar, community administrator, copywriter i instruktor na obuci za poslovnu upotrebu društvenih mreža. Svoju veštinu pisane komunikacije izbrusio je u novinarstvu, prateći unutrašnje i spoljno političke teme. Radio je u više domaćih i stranih štampanih i online medija……. Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…