klik za meni

U garaži porodične kuće porodice Petrović, na čijem se čelu nalaze Jovana i Duško, svakodnevno nastaju impozantni, unikatni komadi nameštaja. Neke prave od samog početka do kraja, neki su pristigli iz tuđih domova, neki već bili osuđeni na otpad, a neki su došli da im se udahne novi život zbog velikog sentimetalnog značaja. Ona kreira i osmišljava, on kroji i oblikuje. Doveli su svoj zanat do savršenstva. Ideja o sopstvenoj fotelji, koja je prerasla u mali porodični biznis, rodila se davno i čekala je svoj trenutak, kada je dobila ime po Mii, prvoj ćerki Petrovića.

Duško: Nakon što sam posle mnogo godina ostao bez posla, Jovana i ja smo se setili svoje stare ideje i slike jedne šarene fotelje koja je dugo stajala sačuvana na telefonu. Sada, kada smo ostali bez prihoda ta ideja je iz zabavnog hobija prerasla u potencijalni posao. Za prve tri fotelje koje smo restaurirali bilo nam je potrebno mnogo vremena, dogovaranja, neuspelih pokušaja koje smo na kraju uspeli da popravimo, dok nismo bili potpuno zadovoljni.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

Mogu čak da odem i korak dalje i kažem da smo bili i više od toga – puni sebe i veoma ponosni, kako na rezultate svog rada tako i na reakcije ljudi. Postavili smo fotelje na sajt KupujemProdajem i one su našle svoje vlasnike u rekordnom roku. Iz ovog ugla mogu reći da smo ih potcenili i da je cena bila znatno ispod njihove vrednosti, ali računamo da je to bila proba i trenutak koji nam je dao vetar u leđa.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

MF: Kako je izgledao proces učenja zanata i koliko je dugo trajao?

Duško: Ova zamisao se ipak nije rodila niotkuda. Kada sam imao 15 godina i pokušavao da izaberem srednju školu za sebe, otac mi je pružio dve stručne knjige – jedna se bavila automobilima i mehanikom, druga tapetarskim poslom. Nikako me nije zanimalo da provedem život u garaži, ispod automobila, masnih ruku, a ni tapete nisu delovale primamljivo. Međutim, kada sam malo proučio knjigu video sam da tapetarstvo nije lepljenje tapeta na zidove. Pravljenje nameštaja delovalo je mnogo bliže mojim interesovanjima i senzibilitetu.

To me je kupilo i nedugo zatim sam počeo da radim i učim od najboljih. Moj otac je takođe radio u ovoj industrji, pa je iskoristio svoje kontakte, preneo mi znanje i sam prosvedočio pričama mnogih koji su, kao i mi, počeli svoj posao sa nameštajem u sopstvenoj garaži. Znao je da je ovaj posao unosan i lep, da od njega može da se živi i preneo mi je svoju ljubav prema njemu.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

Kada sam počinjao, nisam znao šta me je snašlo – sve je izgledalo isuviše komplikovano. Sada znam da ako je tu volja i upornost, presvlačenje nameštaja može da se dovede gotovo do savršenstva za godinu dana posvećenog učenja, dok su za izradu ramova potrebne godine prakse.

Jovana: Ja sam učila geoekonomiju, tako da je ono što je izgledalo kao izlet u neku vrstu umetnosti, a zadržalo se kao posao, bila potpuna novost za mene. Međutim, otrkila sam sklonosti koje nisam ni znala da imam. Na početku nam je za izradu jedne fotelje trebalo nedelju dana ili čak dve, dok nam sada treba jedan dan.

Danas uživam u tome što sam ja zadužena za dizajnerski deo procesa, za materijale, boje, slaganje dezena i vrste mebla, a čak i naše ćerke se polako uključuju i ovo postaje pravi porodični biznis. Vole da provode vreme s nama u radionici i to je možda najlepša strana našeg posla. Kada ne smetaju i ne pokušavaju da se popnu i isprobaju svaku fotelju, vole da slažu materijale i daju svoje predloge koje ponekad i poslušamo.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

MF: Kako nastaje jedna fotelja?

Jovana: Kada se radi o restauraciji, teško je objasniti. Mi smo u tom procesu konstantno – prikupljamo sve što drugi misle da im ne treba i dajemo mu novi život. Nedavno smo bili na venčanju sa koga smo se vratili sa dve polovne fotelje koje su mladenci hteli da bace. Isto tako, jednom prilikom smo u 10 uveče izašli da pronađemo brzu večeru i usput naišli na neverovatan, kvalitetan stilski krevet koji je neko ostavio pored kontejnera. Oduševljeni, pokušali smo da ga ponesemo kući u čemu nam je pomogao jedan momak koji je bio u prolazu, sredili smo ga i on je ubrzo našao svog novog vlasnika. Nekada se nameštaj pravio da traje generacijama, danas to nije slučaj.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

Duško: Ovakva iskustva su nam dragocena i uvek nam daju nove ideje. Pošto najpre radimo po porudžbini, delove kupujemo i pravimo baš po zamisli kupca, što znači da ih često i ne možemo naći u prodaji. Ispostavilo se da nam je mnogo isplativije da naučimo da sve pravimo sami, od ramova, preko žica do nogica i svakako presvlake. Sve što naručujemo, kao što su drvo i sunđer, pravi se u Srbiji i eventualno Bosni.

Svaka mušterija ima svoje viđenje i mi se trudimo da se maksimano prilagodimo. Dešava se da nam daju gotovo odrešene ruke, a najčešće se ideja vezuje za sliku koju su našli na internetu ili u časopisu. U zavisnosti od toga o kakvom se radu govori i koliko detaljan uvid imamo u taj komad nameštaja, im sličnost našeg komada sa njim varira – ako imamo priliku da ga vidimo uživo, da ga proučimo i opipamo, možemo doći do 99% sličnosti sa originalom.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

MF: Šta još proizvodite, pored fotelja?

Duško: Veliki deo našeg posla je i opremanje celokupnog enterijera. Mušterija šalje svoju ideju, upit, mi odgovaramo i predlažemo cenu nakon čega se dogovaramo. U zavisnosti od toga kolika je narudžbina, rok za isporuku je uglavnom oko 30 dana i to je za nas jedna od najvažnijih stavki poslovanja. Kao veoma zauzeti roditelji dvoje male dece, često dolazimo u nepredviđene situacije, dešava nam se da 5 dana pred rok sednemo u radionicu, radimo i ne spavamo dok sve nije gotovo. A bilo je zaista velikih projekata. Jedan od njih je bila klinika kojoj je trebalo 20 sedećih mesta, za čekaonice i same ordinacije, kao i jedna privatni vrtić koji je ceo enterijer napunio našim foteljama, malim ležajevima i tabureima. To nam je ujedno i jedan od omiljenih projekta – ne samo što je bio veoma ozbiljan, nego su se i deca oduševila.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

MF: Sećate li se još nekih posebno dragih projekata?

Jovana: Jedan momak je živeo, i još uvek živi preko puta bake koja ga je čuvala kada je bio mali. Kada je, nakon što je umrla, došao kod rođaka, otkrio je da se skoro sav njen nameštaj nalazi u hodniku, spreman za bacanje. Među njim je bila i dedina fotelja, na koju je tek ponekad smela da sedne i baka, a onda i taj momak, sedeći u njenom krilu. Nije imao srca da pusti da sve završi na đubrištu, uzeo je fotelju i doneo je kod nas. Mi smo je prepravili i spasili je, a fotelja je nastavila svoj život u njegovom stanu.

Duško: Za 4 godine koliko radimo nismo imali nijednu reklamaciju. Ljudi su izuzetno zadovoljni, a ja svakoj mušteriji volim da objasnim da je garancija maltene doživotna – ako se nešto desi sa nameštajem, zaista želim da budem taj koji će da ga popravi. Ljudi cene kvalitet, vraćaju nam se i preporučuju nas svojim prijateljima.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

MF: Na koji način ste se reklamirali i došli do svojih kupaca?

Duško: Isprobali smo razne reklamne kanale, ali se ispostavilo da je internet, tačnije Facebook, ubedljivo najbolja i najisplativija opcija. Sa Instagramom se još uvek igramo, ali ćemo se uskoro i njime ozbiljnije pozabaviti. Još jedna dobra opcija je predstavljanje po tržnim centrima, premda ona pre služi tome da vas ljudi vide i upoznaju, jer fotelja nije nešto što će prosečan kupac da pazari iznenada, bez plana.

Miin kutak

Miin kutak, Stefan Đaković

MF: U kojoj ste sada fazi i gde vidite Miin kutak u budućnosti?

Duško: Želimo da počnemo sa izvozom u zapadnu Evropu, gde je ručni, zanatski, rad više cenjen a kupci platežno moćniji. Idelano bi bilo kada bismo mogli da poslujemo i prodajemo u inostranstvu, a da nastavimo da živimo i stvaramo u Srbiji. U nekom trenutku želimo i da proširimo kapacitete, što znači da se preselimo u veću kuću sa većom radionicom i prilazom za šleper, što bi nam omogućilo i proširenje proizvodnje.

U nacrtima je i proširenje asortimana, kao što je presvlačenje auto enterijera i opremanje kupatila, ali idemo polako i čekamo na pravi trenutak za to.

Posetite: Miin Kutak



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

25. septembra 2017.

Mesec i zecMagija na prodaju

Danas vas upoznajemo sa Teodorom Novaković, koja svoje misli i osećanja pretače u umetnost, i to uz pomoć raznovrsnih kristala. Njena umetnička karijera počela je davno, sviranjem violončela, da bi se zatim proširila na baletsku školu i konačno studije glume….

18. septembra 2017.

Opančareva kćiTradicija u ulozi visoke mode

Najmlađe dete porodice koja se tri generacije bavi proizvodnjom opanaka, Marina Aleksić je odrastala u okruženju u kome se krojilo, vezlo i tkalo. Porodična proizvodnja je sasvim lepo funkcionisala, a Marina je isprva u pauzama studija glume a zatim u…

11. septembra 2017.

Tibba ClothesOd mame za mame

Milena i Nemanja Živanović nisu baš uobičajna porodica. Oboje već godinama imaju svoju profesiju i karijeru u kojoj uživaju. Ipak, kada je u njihove živote stigao Vuk, njihova priča dobila je još jednu dimenziju, a njihove karijere jedan mali, ali…

28. avgusta 2017.

BojkovčankaStrpljenje rađa kvalitet

Sva je verovatnoća da ste za brend oko koga danas razvijamo priču već čuli – reč je o rakiji čija je svaka boca stara barem 10 godina, a sam brend čak 32. Ona je za ove tri decenije uspela da…