klik za meni

Koliko vaših prijatelja se bavi svojom profesijom? Upoznajući se sa preduzetnicima različitih godina, obrazovanja i iskustava, dolazimo do zaključka da u preduzetničkim vodama prevashodno cvetaju oni koji su svoj hobi doveli do savršenstva, pretvorivši ga u ozbiljan posao koji im donosi i novac i zadovoljstvo. Miladin Eraković nam danas prepričava svoj put od  andragogije, preko šivenja i prekrajanja u svojoj sobi do sopstvenog brenda custom made torbi pod nazivom Mikiki Bagz.

Miladin: Moje zvanično obrazvovanje donelo mi je zvanje andragoga. Kroz studije sam otkrio da uživam u učenju, ali i prenošenju znanja, a kada se to može uobličiti u program, obuku, vežbu kroz koju najpre i sam prolaziš, ta ideja mi je postala veoma zabavna. U mom slučaju to se prenelo i na tehničke stvari, te sam oduvek uživao u ispitivanju kako stvari rade i kako ih mogu popraviti. I tako dolazimo do šivaće mašine.

Mikiki bagz

Mikiki bagz, foto Stefan Đaković

Tokom studija sam počeo da eksperimentišem, da šijem i prekrajam stvari, a igrom slučaja je moj prvi ozbiljniji poduhvat bio baš ranac. Sredinom 2014. godine sam nabavio svoju prvu šivaću mašinu, bez marke ili garancije, ili bilo kakvog znanja o mašinama.

Trebalo mi je pola godine da savladam njene osnovne funkcije, a zatim još godinu dana tokom kojih sam učio, eksperimentisao, stvarao za sebe i za svoje kolege i prijatelje. Taj prvi ranac je bio manje-više katastrofalan, ali je ipak bio delo mojih ruku. To zadovoljstvo me je podstaklo da nastavim da pokušavam, dok nisam bio potpuno zadovoljan rezultatom.

Mikiki bagz

Mikiki bagz, foto Stefan Đaković

MF: Kako si od tog prvog ranca došao do čitavog brenda ispred koga stojiš?

Miladin: Pre svega, trebalo mi je tuđe mišljenje, povratne reakcije i iskreni komentari drugih. Zato prolazim kroz test period stvarajući za sebi bliske ljude, što je bilo daleko zabavnije od serijske proizvodnje. Svakome treba nešto specifično, mali pečat ili nešto kraća, nešto šira torba, sa još jednim džepom, sa mnogo njih… i moja želja da ispunim sve te zahteve me je na neki način izdvojila od drugih. U tom procesu je nastala baza mojih radova koje sam mogao da izložim na sajtu i tako steknem prve mušterije, a potencijalno i kredibilitet.

Trebalo je da prođe oko šest meseci da počnem da primam ozbiljnije narudžbine i zaista uživam u svom poslu – inspiriše me svaki novi materijal, nova osoba sa kojom razgovaram, njene želje, potrebe…dogovaram se sa svakim naručiocem dok u potpunosti ne uskladimo želje i mogućnosti.

Mikiki bagz

Mikiki bagz, foto Stefan Đaković

Tada je došao trenutak kada je zarada postala dovoljna da mogu da uložim u novu, ozbiljnu šivaću mašinu, a samim tim i proširim asortiman materijala. Počeo sam da koristim i kožu, za koju su potrebni posebni dodaci i jaka mehanika kojom pre nisam raspolagao. Zajedno sa ovim promenama dolazi toliko narudžbina da ja nisam u stanju da odgovorim na sve njih, budući da sam radio u stanu u kome nisam živeo sam.

Krenuo sam u potragu za spostvenom radionicom i tako dolazim do garaže u kojoj sam danas, u kojoj stvaram i radim, danju, noću, dešava mi se da od jutra do mraka ne podignem glavu sa štepa, ali mene sve to jako zabavlja. Jer sa druge strane – sam raspolažem svojim vremenom i bavim se poslom u kome nema ponavljanja. Svaka nova torba je nov, poseban projekat.

Mikiki bagz

Mikiki bagz, foto Stefan Đaković

MF: Kako je izgledao tvoj proces učenja zanata?

Miladin: Osoba od koje sam kupio svoju prvu mašinu mi je pokazala kako da je uključim, koji programi postoje, kako da koordinišem ruke i rad papučice. Ali to je bilo sve. Proučavao sam tematiku na internetu, a onda počeo sam da učim, na licu mesta. Mašina je isprva bila naštelovana, ali kada mi je jednom nestalo konca, proveo sam tri sata u pokušaju da je opet stavim u pogon kako treba.

Prvih nekoliko meseci sam učio osnovne stvari, provukao prve štepove, a zatim polako prešao na krojački deo posla, uzimanje mera i prve komade odeće, kao što su majice i šorcevi. Verovatno bi sve to trajalo mnogo kraće da sam uposlio nekoga da me podučava, ali sam na ovaj način kroz sve prošao temeljno i zaista savladao raznorazne prepreke.

Mikiki bagz

Mikiki bagz, foto Stefan Đaković

MF: Da li si imao neke posebno zanimljive zahteve ili saradnje?

Miladin: Imao sam interesantnu saradnju sa jednom fizioterapeutskom klinikom. Njima se dopala forma mojih rančeva te smo osmislili model koji je prati, ali ostaje prirodan kako ne bi izgledao kao klasičan repro materijal. Korak dalje je bio set kožnih rukavica za jedan sportski tim, a između – mnoštvo zahteva koji su bili tako specifični da sam morao da sarađujem sa nizom drugih zanatlija. Taj spektar se prostore od bravara do dizajnera nakita, što je svaki put nova avantura.

Mikiki bagz

Mikiki bagz, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgledaju tvoji planovi za budućnost?

Miladin: Moj sledeći korak i velika želja jeste izložbeni prostor. Mislim da je potrebno da ljudi vide i osete kvalitet mog rada. Kako se posao širi, tako se šire i moje mogućnosti i nivoi se sami nadovezuju jedni na druge – uvek ima još posla još ideja, još zahteva i još prostora za napredak. Nema stajanja, a kada posao radite sa uživanjem – nema ni umaranja.

Nikada nisam zamišljao sebe kako se bavim šivenjem, a sada, kada sam tu, uživam svakog radnog dana. Kako to moderno doba nalaže, veliki deo ljudskog života je posvećen poslu i zato mi je jako bitno i drago da sam pronašao način da svoj dan zavrtim oko nečeg ovako lepog i inspirativnog.

Posetite: Mikiki bagz

Poslednja izmena dana 24. juna 2017. u 13:48


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

17. jula 2017.

GrnčarinRazmena radosti u ulozi poslovne saradnje

Naša današnja sagovornica Danica Radojković je od onih ljudi koji ne gube vreme – od mature je prošla kroz nekoliko različitih profesija, od zanimanja za knjigovodstvo do pozicije masera sa četrnaestočasovnim radnim vremenom na kruzeru. Ali, kako to već biva,…

10. jula 2017.

Wild barNeka čekanje na pravi trenutak ne bude izgovor za odugovlačenje

Dina Vitorović radi u marketingu, slobodno vreme posvećuje rekreaciji i eksperimentisanju sa zdravom hranom, što je poslednjih godina prenela i na svoju drugu polovinu – Srđana Zdravkovića, koji je posle godina bavljenja džezom takođe završio u marketingu. Mladi par vodi…

26. juna 2017.

GlutenNoPosao kao kreativno rešenje problema

Kada je pre izvesnog vremena naš najbolji teniser objavio da uspon svoje karijere delom duguje bezglutenskoj ishrani, Srbija je počela da priča o glutenu, promeni ishrane, a donekle i problemima sa kojima se sreću ljudi koji su alergični na gluten….

19. juna 2017.

Hotel DumNajbolje recenzije se postižu pažnjom

Beograđani, koliko hotela, hostela ili apartmana možete da nabrojite u svom kraju? Zasigurno ih ima, budući da glavni grad samo na portalu Booking.com broji preko 1600 smeštajnih objekata. Paradoskalno je koliko malo znamo o njima, premda su izuzetno živi, interesantni…