klik za meni

Ne morate previše da razmišljate da biste se setili da život nije ravna linija. Nekad ćete se penjati, nekada vrtoglavo padati, a dogodiće se i da, pored svog truda i ulaganja, sve opcije za izlazak iz “tunela” odustanu od vas. Ako odlučimo da verujemo da i neprilike nečemu služe, pružiće nam priliku da saznamo za šta smo sve sposobni. Tamara Kalinić Macković, po struci trener a po ulozi mama, je u svojoj 37-oj godini otkrila da je takođe i dizajner, šnajder i fotograf. U mračnom trenutku zasijala je stara, dvadeset godina zatvorena šivaća mašina njene majke. Samo dve nedelje nakon prvog provlačenja konca kroz iglu, nastala je Tamarina prva kolekcija odeće, a ideja se pretvorila u brend, nazvan MilaVila.

Tamara: Prvih petnaest godina svog radnog veka provela sam radeći kao trener, budući da je ovo zvanje stajalo na mojoj diplomi. Sport je oduvek bio moja velika ljubav, pa sam se tako i odlučila da nastavim sa školovanjem u tom smeru. Kao i dobar deo stanovnika naše zemlje koji nisu uspeli da pod ovim parčetom neba pronađu svoje mesto, suprug i ja smo pre tri godine odlučili da napustimo svoje poslove, okačimo diplome o klin i odemo iz Srbije. On je otišao za Ameriku da sa mojim bratom radi na ostvarenju tog plana, a ja sam se sa dvoje dece preselila u svoj rodni grad, jer mi se manje i pitomije okruženje učinilo pogodnijim za majku sa dva mala deteta. Uložili smo sve što smo imali i posle dve godine odvojenosti, rada i truda naš plan za odlazak u Ameriku raspršio se u samo jednom trenu – na šalteru američke ambasade.

MilaVila

MilaVila, foto Stefan Đaković

Tako su sve uloženo vreme i plan koji smo imali na umu pao je u vodu. Kako to obično biva kada stvari krenu naopako, u isto vreme se zatvara i firma u kojoj smo suprug i ja radili više od decenije. Svesni da dolazi leto i da za nas posla u Beogradu neće biti do septembra, donosimo odluku da spakujemo decu i odemo u Grčku na tri meseca, gde ćemo probati da nađemo bilo kakav posao u sezoni, dokle god smo u mogućnosti da pružimo deci mogućnost da celog leta budu na moru. Nažalost, tamo doživljavamo još jedan fijasko i posle mesec dana se vraćamo za Srbiju, bez ikakve ideje, plana i predstave kuda ćemo dalje. Taj odlazak u Ameriku je bio toliko siguran da nismo ni pomišljali na plan B.

Trebalo je, međutim, da prođe neko vreme da shvatim da ni taj odlazak u Grčku nije bio uzaludan. Uspela sam da pronađem posao fotografa, koji nije podrazumevao puno radno vreme, ali mi je oduzimao tri sata ujutru i tri sata uveče, svakog dana. Tako sam shvatila da ne mogu da dozvolim da bilo ko gospodari mojim vremenom, na uštrb vremena posvećenog mojoj, još uvek maloj deci.

MilaVila

MilaVila, foto Stefan Đaković

Iz Grčke smo se vratili iscrpljeni, kako mentalno tako i finansijski, što dovodi do najnižeg, prelomnog trenutka koji će usloviti nastanak Mile Vile. Dogodio se dan kada nisam imala šta da spremim deci za ručak. Nikada u životu nism pomislila da ću se ja naći u takvoj situaciji i teško da iko kome se nije desilo isto može da zamisli taj osećaj. Posle toliko truda, snova, odricanja i ulaganja u njih, nađete se saterani u ćošak, što mogu da uporedim samo sa iznenadnim izmicanjem tla pod nogama. Srećom, kada niste odgovorni samo za sebe, nemate vremena za očajanje. Povratila sam dah, osvrnula se oko sebe i ugledala maminu staru šivaću mašinu. Nisam je nikada koristila, ali u ovom trenutku je izgledala kao pojas za spasavanje. Otvorila sam je nakon što je dvadeset godina stajala poklopljena i odnela je na popravku.

MilaVila

MilaVila, foto MilaVila

MF: Kako su izgledali tvoji prvi šnajderski koraci?

Tamara: Čekajući da se mašina vrati sa popravke, provodila sam dane i noći čitajuci razne tutorijale o šivenju. A kada kažem da nisam znala ništa o šivenju, zaista tako mislim: učila sam sve, od uvlačenja konca u iglu do krojenja i vrsta materijala. Majka me je uvela u osnove šivenja, pokazala mi kako se cuguje i kako se kroji suknja iz punog kruga, a ja sam sve to zapisivala i slikala, budući da je sutradan odlazila na šest meseci dugo putovanje. Nakon što sam je odvezla na aerodrom, pozajmila sam par stotina evra i otišla u nabavku materijala. Sledi niz neprospavanih noći tokom kojih sam čitala, merila, sekla, na momente plakala zbog desetog neuspelog pokušaja i grešaka, a na momente zbog alergije na prašinu koja mi je terala suze na oči. Ali desetog dana, moja prva kolekcija je bila gotova.

Spakovala sam svoju porodicu, kolekciju i potrebne rekvizite u auto, okačila foto aparat oko vrata i sa mojim amaterskim znanjem iz fotografije i ogromnu pomoć ćerke Mile nastaju prve fotografije Sweet summer kolekcije odeće za devojčice. Kako je ona toliko uživala u svom poslu foto modela, postala je zaštitno lice, pa i ime brenda. Poslala sam jednu njenu fotografiju prijatelju koju ima koji ima svoju marketinšku agenciju, gde su od Miline siluete napravili logo. Nije mi bilo do igranja i nastavila sam veoma ozbiljno – poručila sam kutije, trake, etikete i vizit kartice.

MilaVila

MilaVila, foto Stefan Đaković

MF: Kako si došla do prvih kupaca i kakve su bile njihove reakcije?

Tamara: Samo dve nedelje nakon prvog šava, podelila sam kolekciju sa svojim prijateljima na privatnom, a onda i na poslovnom profilu i MilaVila stranici na Facebook-u. Reakcije ljudi su bile neverovatne. Za samo par sati dobila sam preko 100 poruka podrške, među kojima i nekoliko ponuda za saradnju ili pomoć za proširenje poslovanja. Zatim su stigle i porudžbine. Mnogo porudžbina! Sama, spora i sa dve nedelje iskustva, prošla sam još jednu seriju neprospavanih noći da bih uspela da isporučim količine koje nisam ni sanjala.

Ubrzo zatim sam od drugarice dobila neverovatno povoljnu ponudu da kupim dve industrijske šiveće mašine. Sada sam imala opremu, ali nisam imala pojma kako da je koristim. Tada mi u pomoć pritiče drugaricina majka, i ja učim nove, kompleksnije stvari, kao što je šivenje kaputa sa postavom i vađenje kroja iz krojnog lista.

MilaVila

MilaVila, foto Stefan Đaković

U isto vreme, počinjem da stupam u kontakt sa raznim stranicama i sajtovima koji promovišu i podržavaju domaću proizvodnju, kao i one koje okupljaju mame i ovim kanalima mi stižu razne ponude. Tako se u novembru 2016. pojavljujem na Katapult festivalu, u decembru sam deo Lilihipsterske pijace, u januaru izlažem u Mikser house-u u okviru Dečjeg festivala, u februaru sam deo Bazara mama preduzetnica. I eto nas – Mila Vila polako nalazi svoje mesto.

MilaVila

MilaVila, foto Stefan Đaković

MF: Da li si za to vreme uspela da napraviš plan ili koncept poslovanja i proizvodnje?

Tamara: Slagala bih kada bih rekla da sam imala jasan plan. Slagala bih i kada bih rekla da sam o tome maštala celog zivota. Do Milinog rođenja čak nisam ni znala da sam kreativna, niti su me takve stvari privlačile. Zajedno sa njom, rasla je i moja kreativnost. Sećam se koliko sam samo tražila čizmice za jedno novogodišnje fotografisanje i kako sam na kraju rešila da ih sama sašijem. Zauvek će mi ostati u sećanju sa lakoća sa kojom sam to uradila i taj osecaj se zadržao do danas. Koliko god se moje telo, naviknuto na pokret, bunilo zbog sedenja – emotivno zadovoljstvo koje doživim svaki put kada svojim rukama stvorim nešto novo je nezamenljivo.

MilaVila

MilaVila, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Tamara: Moja deca su deo svakog procesa, nekada kao pomagači, a neretko i kao odmagači. Ćerka Mila je puna ideja i mnogi modeli su moje viđenje onoga što je ona opisala ili nacrtala. Scenografiju smišljamo i pravimo sami, sin Petar i ja se igramo fotografa a ćerka modela, što nekada bude jako zabavno, a nekada prilično stresno. Krajem novembra prošle godine, zdravstveno stanje mog sina je zahtevalo da on, a zatim i njegova sestra prestanu da idu u vrtić, što znači da je svaki radni dan uslovljen njima dvoma. Dešava se da šijem uz crtaće, kuvanje, ćerku na klaviru i sina na bubnjevima (to jest šerpama), na klinici, pored Petrovog kreveta. Imajte na umu da se ceo ovaj posao dogodio tako brzo da ja još uvek učim i dešava mi se da potvrdno odgovorim na porudžbine, a tek onda izmišljam kako ću da ih isporučim. Za sve to vreme, ja sam dizajner, fotograf, prodavac i marketinški stručnjak, koji pokušava da prokrči put kroz sve to da bude ono što primarno jeste – mama.

MilaVila

MilaVila, foto Stefan Đaković

MF: Koji su planovi MileVile za budućnost?

Tamara: MilaVila ima podbrend za dečake, pogađate ime – PetarVuk. On još nije dovoljno razvijen jer nam za to treba Petrova volja za fotografisanje, a meni pomoć kako bih sve to postigla. Van toga, moji planovi su veliki. Najpre želim da podnesem zahtev za kredit koji ću iskoristiti za kupovinu novih mašina, proširenje proizvodnje, otvaranje radionice i zapošljavanje radnika.

Sledeći korak je umrežavanje sa ljudima koji već duže vreme nude saradnju u vidu distribucije mojih proizvoda. Za to vreme, radim na ličnoj edukaciji na polju dizajna, šivenja i web dizajna i na unapređenju promocije brenda na društvenim mrežama. Neverovatno je koliko je uspeha postigao bez ikakvog marketinga, tako da sam bila gotovo uplašena od obima posla koji bi mogao da me čeka ako počnem sa reklamama. A onda, bez namere da zvučim pretenciozno, moji planovi se šire daleko preko naših granica.

Čvrsto verujem u to da mi je, posle svega kroz sta sam prošla i uslova u kojima sam gradila svoju firmu, samo nebo granica. Nemoguće, jednostavno, ne postoji.

Posetite: MilaVila

Poslednja izmena dana 26. marta 2017. u 17:20


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

20. novembra 2017.

Boya PorcelainDnevni podsetnik za uživanje

Kada nešto posvećeno tražiš, pre ili kasnije shvatićeš da ista stvar traži tebe. U životu Bojane Brkić to je bio smisao na različitim nivoima, koji se najjednostavnije oslikava željom da posao bude zadovoljstvo, nešto u šta će verovati i rado…

13. novembra 2017.

TabanicaSloboda se stiče konstantnim učenjem

Dragana Pilipović je autorka jednog malog ispunjenog sna: ona pravi obuću koja vam pruža osećaj da hodate bosonogi. Iz lične želje za ovakvim parom obuće, koji će zov prirode doneti na gradski asfalt, razvila se priča koja će jednog filologa…

6. novembra 2017.

Pina & pastelDrvena bajka za vaš mali hram

Mladi bračni par Teodora i Strahinja Grkinić su se nakon venčanja, kako to obično biva, svim snagama i kreativnošću upustili u sređivanje svog novog gnezda. Ono što nije uobičajeno u ovoj priči jeste činjenica da se ovo sređivanje okončalo originalnom…

30. oktobra 2017.

M DesignNajudobnija umetnost

Unikat, priroda, udobnost, energija – ovim rečima možemo opisati radove Milice Petrović, dizajnerke i dekoraterke enterijera. Želja za stvaranjem i ljubav prema dizajnu visokom kvalitetu života rezultirale su spontanim nastajanjem kolekcije koja, u slučaju M Design-a, znači spektar raznih komada…