MilaVilaPriča o raskrinkavanju mita o “nemogućem”

Ne morate previše da razmišljate da biste se setili da život nije ravna linija. Nekad ćete se penjati, nekada vrtoglavo padati, a dogodiće se i da, pored svog truda i ulaganja, sve opcije za izlazak iz “tunela” odustanu od vas. Ako odlučimo da verujemo da i neprilike nečemu služe, pružiće nam priliku da saznamo za šta smo sve sposobni. Tamara Kalinić Macković, po struci trener a po ulozi mama, je u svojoj 37-oj godini otkrila da je takođe i dizajner, šnajder i fotograf. U mračnom trenutku zasijala je stara, dvadeset godina zatvorena šivaća mašina njene majke. Samo dve nedelje nakon prvog provlačenja konca kroz iglu, nastala je Tamarina prva kolekcija odeće, a ideja se pretvorila u brend, nazvan MilaVila.

Tamara: Prvih petnaest godina svog radnog veka provela sam radeći kao trener, budući da je ovo zvanje stajalo na mojoj diplomi. Sport je oduvek bio moja velika ljubav, pa sam se tako i odlučila da nastavim sa školovanjem u tom smeru. Kao i dobar deo stanovnika naše zemlje koji nisu uspeli da pod ovim parčetom neba pronađu svoje mesto, suprug i ja smo pre tri godine odlučili da napustimo svoje poslove, okačimo diplome o klin i odemo iz Srbije. On je otišao za Ameriku da sa mojim bratom radi na ostvarenju tog plana, a ja sam se sa dvoje dece preselila u svoj rodni grad, jer mi se manje i pitomije okruženje učinilo pogodnijim za majku sa dva mala deteta. Uložili smo sve što smo imali i posle dve godine odvojenosti, rada i truda naš plan za odlazak u Ameriku raspršio se u samo jednom trenu – na šalteru američke ambasade.