Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Koliko god vodili računa o ekonomičnosti, kada se radi o deci, štednji se ne ostavlja mesta. Iz istog razloga se na tržištu konstantno pojavljaju nova, manje ili više korisna pomagala, koja obećavaju pravilniji razvoj, bolje zdravlje ili jednostavno – bolju zabavu za jednog malog čoveka. Ali mi vas danas vodimo na jedno drugačije mesto. Nazad na prirodnu vezu roditelja i deteta, koju je Milica Grujičić, čiji se dan proteže od uloge glumice, reditelja, dizajnera, preduzetnika i mame, doslovno uvila u svoje marame za nošenje dece.

MF: Tvoj posao nije imao dodirnih tačaka sa dizajnom i šivenjem. Otkud onda ova priča?

Milica: Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu je moje radno mesto već deset godina, tokom kojih sam se bavila glumom i režijom, a kasnije se to proširilo i na TV i film. A onda se dogodila prekretnica – postala sam mama. Da nisam, verovatno nikada ne bih razmišljala o problemu nošenja dece – ali srećom jesam. Želeći sve najbolje za sebe i svoju bebu, nisam štedela kada je reč o kvalitetu svega što jednoj mami i bebi može da bude potrebno, pa je tako bilo i sa kolicima koja su bila odlična, ali su u jednom trenutku prestala da mi odgovaraju pa sam potražila alternativu.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

Dobila sam jednu od onih kengur nosiljki na poklon, ali mi se nije dopala, od samog materijala, pretežno poliestera, do načina na koji beba sedi, tj. visi u njoj i zato sam počela da istražujem po netu kako je to, u inostranstvu (na zapadu je nošenje u marama rasprostranjeno odavno, a na istoku svi znamo da je to oduvek tako) i prvi put dolazim do marama za nošenje beba koju mi je pozajmila prijateljica. Probala sam, i istog momenta mi se dopalo, osetila sam se slobodno, a mojoj ćerki je bilo dobro, poželela sam jednu za sebe, ali u Srbiji nije bilo nijednog proizvođača tkanih marama, samo elastičnih, a sve što se moglo nabaviti putem online šopova iz inostranstva je bilo izuzetno skupo.

I tako dolazim do logičnog rešenja – napraviću svoju! Ispostavilo se da naravno materijal mora biti kvalitetan, izdržljiv, što znači da je samim tim i skup. Odlučila sam se za šantung svilu koja je nežna, jaka i izdržljiva – čak su prvi padobrani šiveni od ovog materijala. Bila sam izuzetno zadovoljna. I mojim drugaricama se to dopalo, a i njihovim bebama, i onda počinjem da šijem i za njih, poklanjam, delim, priča se proširila i sasvim spontano upadam u preduzetništvo

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

MF: Kako si došla do prvih saradnika?

Milica: ilo je jako teško naći prave saradnike. Iako naš narod ima dugu tradiciju tkanja, nisam mogla da pronađem nijednu firmu s kojom bih mogla zvanično da sarađujem i koja bi mogla da ostvari moje zamisli. Meni je trebala čista, organska proizvodnja, pamuk i lan, prirodna boja tkanine i sve što osigurava da proizvod neće ni u najmanjoj meri naškoditi jednoj bebi.

Zato se dajem u istraživanje – kontaktirala sam više od trideset kompanija, od Amerike do Kine. Neki su bili preskupi, neki su odbijali saradnju, neki nisu imali kvalitet koji sam očekivala, ali uglavnom su bili veoma dobronamerni i dali mi pregršt vrednih saveta. Jedan gospodin, mi je, na primer, objasnio da njegova firma koristi određene hemikalije pri bojenju tkanine, pa ona ne bi bila dobro rešenje za proizvod koji je u direktnom kontaktu sa malom decom, ali je njegov mejl sadržao i mnogo korisnih informacija do kojih drugačije ne bih došla. Tekstilna industrija, naime, ima i svoje mračne strane – mnoge kompanije izrabljuju decu i stare, što rezultira jako niskim cenama u odnosu na ostatak svetskog tržišta. Zato je važnost sertifikata izuzetno velika, jer je to jedini način da stvarno znate odakle materijal potiče.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

Nakon izvesnog vremena sam konačno došla do jedne švedske firme koja je počela sa radom još u XVII veku kao porodični biznis, koja uzgaja svoj organski pamuk, pravi svoje ekološke boje i poseduje sertifikat koji se dobija u Švajcarskoj i potvrđuje vrhunski kvalitet. Osim toga, veoma su ljubazni i profesionalni i ostvarili smo sjajan odnos – poslali su mi više od dvadeset različitih uzoraka, a ja njima svoj dizajn, mesecima smo razmenjivali ideje i sugestije dok nismo došli baš do onoga što želim. Okupila sam ljude ovde u Srbiji, uglavnom svoje prijatelje koji su talentovani u raznim oblastima, grafičke dizajnere, slikare, programere itd., koji su mi pomogli u samom startu. I rezulat je bio odličan, a ja spremna da ponudim ono što smo stvorili na domaćem tržištu.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

MF: S obzirom da je koncept marame slabo poznat kod nas, kako si došla do svojih kupaca?

Milica: U ovaj posao sam ušla kao mama koji nosi svoje dete, kreativac i kao entuzijasta, pa je tako i počelo sa šivenjem marama za drugarice i poznanice da bi se priča spontano širila dalje. Za ovdašnje roditelje marama je nešto sasvim novo, iako je postojala slovenska tradicija nošenja dece vekovima unazad jer je to prosto bilo prirodno i logično rešenje, a koja je nažalost zaboravljena i odbačena u doba industrijalizacije i masovnom proizvodnjom kolica, a kasnije i raznih nosiljki. Na tržištu ima svega i svačega, a kada se radi o deci proizvodnja podrazumeva veliku odgovornost. Jedna nosiljka ne sme da šteti bebinoj kičmi, karlici, da onemogucava dotok vazduha, ne sme da izaziva prekomerno znojenje, alergije, svrab, ne sme da bude neudobna ni za roditelja, ni za bebu… već treba na najprirodniji način da uspostavi kontakt između njih. Koristiti maramu je veština koja se razvija i koja nudi osećaj zajedništva i samopouzdanja. Kao i poverenja vašeg deteta u vas. Zato sam se usmerila i na edukaciju i sebe i drugih ljudi.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

Stupila sam u kontakt sa sertifikovanim savetnicama za nošenje dece što iz Srbije, što iz Hrvatske, Nemačke, Australije, sa kojima sam komunicirala, zapravo edukovala se. To su, sjajna Iris Božić iz Hrvatske koja poseduje ogromno znanje i veštinu, a u Novom Sadu su to Danijela Birta Čkonjević, Milica Novaković, Milijana Miodanić Manojlović. U Nišu Danijela Vujošević. Zapravo u svakom većem gradu postoje žene koje se time bave. Savetnice roditelje upoznaju sa raznim nosiljkama, pravilnim položajem tela bebe i onog koji nosi, materijalima, a pre svega načinu korišćenja… Na te radionice roditelji mogu da dođu, razgovaraju, probaju i zatraže sve savete koji su im potrebni. I ne radi se samo o nekom školskom odnosu. Roditelji ovde imaju priliku da se sprijatelje, razmene iskustva, da se pomažu međusobno i naprave jednu zajednicu koja je zaista dobrodošla kada ste novopečeni roditelj. Jednom prilikom smo organizovali fotografisanje roditelja i dece u prirodi koje je trajalo satima. Sve bebe mirno su spavale umotane u marame uz svoje mame koje su se medjusobno družile i osećale odlično, što je za mene bio znak da nisam pogrešila.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

MF: Koje su to specifičnosti koje izdvajaju Milili Wraps od ostalih nosiljki za decu?

Milica: Pre svega izdvajam činjenicu da je marama jedina nosiljka koju roditelj u potpunosti kontroliše. On bira kako će je namestiti, koliko će je zategnuti, i namestiti dete u pravilan, uspravan položaj sa nogicama u položaju „M“ odnosno, položaju žabice. Dete je okrenuto ka roditelju, a glava je obrazom naslonjena na grudi roditelja, pa je dotok vazduha do bebinog nosica prirodan i neometen, kičma i vrat u pravilnom položaju, a telo dobro podržano maramom. Ljudi pogrešno smatraju da dete treba da bude okrenuto ka napred, od roditelja, jer kada se radi o vrlo malom detetu, uzrasta do 4-5 meseci, sve senzacije i doživljaji koje ono upija su previše intenzivni, a zapravo bebi je samo potrebna direktna komunikacija sa mamom ili tatom i njihova blizina. Jer već od momenta kad beba može samostalno da sedi, onda može biti nošena i na boku, odakle može da gleda i napred i nazad, a da ne gubi mogućnost kontakta očima sa roditeljem koji je nosi.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

Od 10 meseca dete može biti nošeno i na ledjima, što je i najbolja varijanta, a uz iskusne savetnice s time se može početi i ranije. A marame možete vezati na bezbroj načina. Kada jednom naučite osnovno, standarno vezivanje marame, koje se zove FWCC (front wrap cross carry), lako se nauče i drugi načini. Dovoljno je znati tri načina vezivanja marame da biste potpuno, čak i bez kolica prošli kroz prvih 2 godine od rodjenja deteta. Marame takođe dolaze u različitim dužinama, od 2 do 5,5 metara, sa ili bez aluminijumskih prstenova koji su liveni iz jednog dela tako da su savršeno bezbedni i pravljeni su isključivo za tu namenu. To su slingovi, a najčešće ih biraju „početnici“ u nošenju marama, jer su vrlo praktični. Dete se može u sling postaviti bukvalno u nekoliko sekundi.

Kroz noći i noći provedene po internetu, jer mi je to jedino slobodno vreme, dok sam se pripremala za ovaj poduhvat, došla sam do mnogih naučnih istraživanja koja dokazuju da su bebe nošene u maramama smirenije i da brže postaju samostalne. A uostalom tu istu potvrdu sam imala i u sopstvenom domu, jer je moja ćerka odrasla nošena u marami, i nisam nikad doživela da plače dok je nosim, kao što bi plakala dok je guram u kolicima. Jednostavno smo u kontaktu, zajedno doživljavamo šetnje, prolazimo kuda hoćemo, nema prepreka, ne smetamo biciklistima na biciklističkim stazama, ulazimo gde hoćemo itd. Jednostavno ja kao majka pre svega mogu da se krećem svuda kao i pre majčinstva, a da je moje dete uz mene u sigurnom položaju i da smireno i radosno prati sve što se oko nas dešava ili čak da malo otkunja.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

Dobra nosiljka je roditelju najbolji saveznik. A marama je kraljica nosiljki. Već nakon godinu i po dana od rodjenja deteta, marama se koristi povremeno, od druge godine dete već navikava na malo duže šetnje i istraživanja po parkovima, igralištima i slično, a marama je uvek tu, dovoljno kompaktna da se spakuje u ranac, ako je dete umorno ili pospano i ponovo mu trebaju mama ili tata da ga nose. Ubrzo dete već samostalno i sigurno hoda uz roditelja tako da marama ostaje kao najlepša uspomena koja može da se prenosi s kolena na koleno ili da se prekroji u nešto drugo.

A tu je i praktična strana – lako nošenje i održavanje. Organski pamuk se može prati u mašini na 40 stepeni i ostaje potpuno nepromenjen, lako se pegla, a svila se može potopiti u hladnu vodu sa praškom vrlo kratko i pažljivo jer je svila osetljiva, nakon čega se brzo suši i takodje lako pegla. Kada krenete na igralište ili u park možete nositi svoje dete, a onda tu maramu obmotati oko sebe ili ubaciti u torbu dok se dete igra i trčakara okolo (a kako to ide – i vi za njim).

Iznad svega – ovu priču volim da nazovem „back to the roots“ – vraćanje korenima, vraćanje prirodi. Dete je baš tamo gde treba da bude, uz mamu ili tatu, a materijal i način na koji se marame proizvode su ekološkog porekla, od organski uzgajanog pamuka i dalje obrade koja je takva da prija i najosetljivijim bebama.

Milili Wraps & Slings

Milili Wraps & Slings, foto Stefan Đaković

MF: Kakvi su dalji planovi za Milili Wraps?

Milica: Privremeno i povremenno koristim jedan prostor u koji roditelji mogu doći i uveriti se u kvalitet proizvoda, a planiram da otvorim sopstveni prostor ovde, u Novom Sadu, gde će ljudi moći da dođu, popiju kafu, sok, opušteno isprobaju marame, nauče po nešto o nošenju deteta, razmene iskustva i druže se. Takođe istražujem subvencije i tražim žene koje nemaju posao ili su ga izgubile i koje će zaista moći da se posvete šivenju s ljubavlju.

Radim i na novim proizvodima, što za sada podrazumeva dva modela torbe – ranac i torbu koja se nosi oko struka. Jednostavno pratim svoje potrebe i iz sopstvenog pozitivnog iskustva ponudim i drugim roditeljima. I drugoj deci. Moja ćerka obožava marame u kojima je nosim. Igra se sa njima, nosi ih oko sebe, ljubi, grli i čak ima jednu svoju malu, ekskluzivnu maramu sašivenu samo za nju, u kojoj nosi svoje igračke.

Posetite: Milili Wraps & Slings

Poslednja izmena dana 8. novembra 2016. u 10:31


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…