klik za meni

Upoznajte Žaklinu Nedeljković –  njen neuobičajen put i srećan splet životnih okolnosti su od mlade majke napravili nezaustavljivu preduzetnicu. Ona se danas nalazi na čelu ambulante Mobilna sestra koja se, kao što joj samo ime govori, bavi pružanjem usluga zdravstvene nege, iz domena medicinske sestre, van zdravstvenih ustanova.

Osim vrlo karakteristične frizure i ružičaste kose, i bogatog, dugogodišnjeg iskustva u različitim oblastima medicine, Žaklina priča i o tome kako je za kratko vreme učinila svoju firmu prepoznatljivom i vrednom poverenja, sve to pod krilaticom „ne sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.“

MF: Možete li bliže da nam objasnite kakve sve usluge pruža Mobilna sestra?

Žaklina: Mobilna sestra je, ukratko – ambulanta za kućnu zdravstvenu negu.Namenjena je onima koji nemaju mogućnosti da budu zbrinuti u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama iz različitih razloga, bilo da se radi o starima, bebama, deci, o hroničnim oboljenjima ili postoperativnoj nezi. Sestra po pozivu izlazi na teren i pruža pacijentu medicinsko-tehničke usluge i zdravstenu negu – od higijene, preko ishrane, terapije, pa i same konsultacije i saveta koji su u nekim situacijama neophodni i krucijalni za oporavak. Spektar naših usluga se ne može izbrojati, jer pružamo svu negu i pomoć koja jednom čoveku može trebati od rođenja pa do kraja života. Majkama i bebama je uvek potrebna dodatna nega, posebno ako su porođaj ili trudnoća bili teški, a često se javljaju i postporođajni problemi koje želite da poverite samo stručnoj osobi. Čak i kada je sve u redu, današnji ritam života često traži još jedan par ruku, znanje i iskustvo. I to je možda najlepši i najlaganiji deo ovog posla.

Frame

Mobilna Sestra, foto Stefan Đaković

Ljudima je, međutim, pomoć lekara ili medicinske sestre najpre potrebna onda kada stvari krenu po zlu. A kada se to dogodi iznenada, porodica pacijenta je obično u šoku i potrebna joj je sva moguća podrška i stručna pomoć. Nekada se posle operacije ležalo u bolnici najmanje deset dana, dok se u današnje vreme događa da vas otpuste dok ste još ranjivi, sa koncima i ranama koje je potrebno previjati svaki dan, a život i oporavak pacijenta dobija potpuno novu dimenziju. Nekada je jednostavno prenaporno ili čak nemoguće svakodnevno vraćanje pacijenta u bolnicu radi previjanja i kontrola, i tu mobilna sestra može da nastavi sa negom i lečenjem u kućnim uslovima po nalogu lekara.. To može biti kompletan proces koji počinje sanitetskim prevozom od bolnice do kuće, zatim pregledom (prijem i izučavanje) čitave prateće medicinske dokumentacije dobijene na otpustu koji svakako potkrepljujemo i sestrinskim pregledom pacijenta, proverom sveukupnog zdravstvenog stanja, kako bismo zajedno sa porodicom napravili individualni program nege.

Pored terapije i zdravstvene nege, tu je i pregršt drugih nedoumica porodice i samog pacijenta na koje mi pružamo odgovore: treba nabaviti odgovarajući dušek i posteljinu, lekove, povesti računa o ishrani, specijalnoj higijeni, menjati položaj tela pri dugotrajnom ležanju… A ponekad je to samo podrška i pomoć u konkretnim situacijama. Jedna od naših dragih klijenata je starovremena beogradska gospođa, dama koja ima preko devedeset godina, kojoj se u naredna dva meseca žene dva unuka. Angažovani smo za organizovanje prevoza sanitetom, bićemo tu kao podrška za svaki slučaj, tokom venčanja u crkvi i hotelu, i vraćamo je kući posle proslave.

Frame

Mobilna Sestra, foto Stefan Đaković

MF: Kako je tekao vaš životni put koji vas je doveo do toga da osnujete Mobilnu sestru?

Žaklina: Kako to biva kada ste tako mladi i nemate pojma šta biste sa životom, i ja sam poslušala druge – tačnije svog oca, koji me je savetovao da upišem medicinsku školu. U tom uzrastu medicinu doživljavate kao nešto lepo i humano, što i jeste tako, ali je istovremeno i jako teško i naporno, fizički i psihički. Sa 17 godina sam postala majka te se odmah nakon srednje škole nisam dalje školovala, već sam ubrzo našla posao, a zatim postala majka i drugi put. Tada sam radila u bolnici Sveti Sava i to najpre sa nepokretnim ljudima, kako bih nakon toga na kratko radila i u medicini rada u domu zdravlja. Sledeće poglavlje je za mene bilo veliko i važno – dobila sam stalan posao u bolnici Dragiša Mišović na mestu medicinske sestre na anesteziji.

Moram skrenuti pažnju na to da u vreme mog školovanja u medicinskoj školi nije potojao ovaj smer. To znači da nisam bila ni potpuno sigurna u šta se upuštam kada sam se prijavila na konkrs za posao, ali se ispostavilo da je to bila prava odluka. Par godina kasnije, u svojoj 26-toj sam kao najmlađi član kolektiva dospela na mesto glavne sestre. Moja posvećenost i talenat za ovaj, kako ja volim da kažem, zanat su bili prepoznati od strane načelnice i generalnog direktora bolnice, i ja sam se našla u ulozi šefa duplo starijim kolegama. Tako sam narednih 13 godina vodila sestrinske timove, što znači da sam kružila po svim odeljenjima i tako stekla neverovatno širok spektar znanja i iskustva, što je za mene i bilo kog medicinskog radnika dragoceno.

Frame

Mobilna Sestra, foto Stefan Đaković

Bez ovog iskustva ja ne bih bila ovo što sam danas. Da biste stekli kompetenciju za ovakav posao vi morate videti sve, proći sva odeljenja i učiti od raznih lekara. Ljudi neretko dolaze iz bolnica sa nepotpunim instrukcijama i nekompletnim otpusnim listama a vaša stručnost mora biti takva da možete sigurno i pouzdano da ih razumete, dopunite i zaokružite.

A onda, u svojoj 34-toj godini dobijam ponudu za posao u privatnoj psihijatrijskoj bolnici. Nisam bila sigurna da li želim da napustim siguran i dobar posao koji sam imala, ali novi posao mi je pre svega nudio izazov, novu medicinsku oblast i duplo veću platu. Poslušala sam intuiciju i napravila ovaj skok bez straha. Bila sam sigurna u svoje znanje i ljubav prema medicini, spremna da dam sve od sebe da učim dalje i uspostavim svoj položaj na novom radnom mestu. I tu zvanično kreće moj razvoj kao svojevrsnog menadžera u zdravstu – vlasnica bolnice je bila ta koja je inicirala moju dalju edukaciju. U medicinskoj školi vas ne uče vođenju posla i organizaciji, za šta sam ja imala volje i talenta koji je trebalo usavršiti. Pohađala sam mnogobrojne treninge i predavanja na ovu temu, što je bila baza koja će me poslati dalje – na studije.

Frame

Mobilna Sestra, foto Stefan Đaković

Isprva mi je ova ideja delovala sumanuto – već sam bila u kasnim tridesetim, sa dobrim poslom i mnogo iskustva iza sebe. Ali jednu stvar sam znala i danas je se držim – obrazovanje nikada nije gotovo. Uvek morate ulagati u sebe. Pogodilo se da sam tih dana i prvi put angažovala nekoga da mi uradi natalnu kartu – više iz zabave nego bilo kog drugog razloga. U zvezdama je stajalo fakultetsko obrazovanje. Koliko god to smešno zvučalo, meni je to bio dodatni podsticaj i podsećanje da sam sada u fazi kada sama odlučujem o svom životu. Kada dobijete decu tako mladi kao što je sa mnom bio slučaj, uloga majke stoji ispred svega ostalog, i utiče na sve vaše izbore. Sada su izbori bili samo moji. I tako sam u 39-toj godini života dobila zvanje diplomirang menadžera u zdravstvu.

Stečeno znanje sam pokušala da primenim na licu mesta – u bolnici u kojoj sam radila ali to nije išlo sasvim glatko. Dogodilo se da je moje znanje u tom trenutku prevazišlo potrebe mesta na kome sam se nalazila. Tako sam počela da pružam usluge konsultanta što se takođe nije slavno završilo – više puta sam bila iskorišćena ili nisam uspevala da naplatim savete koje sam davala. I s tim stižem do tačke gde daljeg razvoja nije bilo. Imala sam dobar posao i još bolje znanje, ali ne i priliku da ga iskoristim.

Frame

Mobilna Sestra, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste odlučili da započnete sopstveni biznis?

Žaklina: Do prve ideje o Mobilnoj sestri me je doveo splet neočekivanih događaja. Tog leta sam uspela da slomim nožni prst a da to i ne primetim. Stvari su se zbog toga iskomplikovale i završila sam sa imobilizacijom i dvomesečnim kućnim lečenjem. Na taj način sam se prinudno izolovala od posla – isprva fizički, a onda, malo po malo, i u svojoj glavi. Iako mi je prvo zvučalo strašno, ta pauza od dva meseca mi je izbistrila misli, odmorila sam se, dobila mnogo vremena da razmišljam o samoj sebi i svom životu: Imam 45 godina. Ukoliko mi se nešto ne dopada, nema razloga da to ne promenim. Postojale su, dakle, tri opcije: da čekam da se nešto samo promeni, da ćutim i čekam vreme za penziju ili da uzmem sve što imam i od toga napravim nešto dobro i vredno što će zadovoljiti moje ambicije.

Izolacija me je tako dovela do još jedne opservacije – koliko je teško i zahtevno biti na kućnom lečenju. Iako ja nisam imala veliki problem, uvek mi je trebala neka vrsta pomoći – neko ko će me odvesti do lekara, otići po recept za lekove ili jednostavno u nabavku. Naučila sam da sagledam potrebe ljudi, znajući da koliko god lečenje ili operacija bili uspešni, nega koja dolazi nakon toga je ključna za oporavak. I ideja se rodila. Posetila sam sajam preduzetništva kako bih pokupila vredne savete i stekla po koji kontakt.

Frame

Mobilna Sestra, foto Stefan Đaković

Prvi korak ka Mobilnoj sestri bio je pravljenje logoa, osmišljavanje identiteta brenda i zaštita žiga koja je, iako finansijiski i papirološki zahtevna, izuzetno korisna budući da su plagijatori nicali neverovatnom brzinom. U isto vreme tražim lokal, kupujem opremu, prolazim inspekciju i ubrzo stiže i dozvola za rad. U svemu tome dobijam ogromnu i neočekivanu podršku najbližih, što mi je dalo vetar i leđa i ubedilo me da radim pravu stvar.

Vrata ambulante su zvanično otvorena 1. juna 2015. godine ali tu nikako nije kraj. Sav trud je uzaludan ako niko ne zna da postojite. I tu je trebalo početi od nečega, te sam pričala svima o svom projektu, koji je ljudima bio zanimljiv, i tu se uvek našao neko ko zna nekoga kome su potrebne usluge ovakve vrste. Čak i da nije tako – pre ili kasnije svakom može zatrebati, a tada će se ljudi setiti mene – ukoliko izgradim svoje ime i zadobijem poverenje. Trebalo je mesec dana da na naša vrata uđu prvi klijenti i da telefon počne da zvoni, a onda smo počeli da bivamo prepoznatljivi, jer je otprilike jednak broj pacijenata dolazio do nas putem preporuke i putem reklame. Zato sam se mnogo posvetila ličnom razvoju, konstantno se usavršavajući na svim poljima. A sve te konferencije i radionice su imale jednu divnu „nuspojavu“ – stekla sam nebrojene kontakte i dobila priliku da mnogima predstavim svoju firmu koja je tek bila u povoju.

Čitavu prvu godinu rada sam prošla sama, jer sam htela da lično opipam kako zaista izgleda raditi posao na ovaj način, koje su mane i vrline mog poslovanja i rada, šta je potrebno unaprediti… i na ovaj način stekla mnogo, mnogo, zadovoljnih pacijenata i zahvalnost njihovih porodica. To je, donekle, i mač sa dve oštrice – ljudi se vežu za vas, veruju vam, i uvek će se vraćati baš vama. I danas, kada neko zove Mobilnu sestru, uglavnom zapravo traži Žaklinu Nedeljković.

Frame

Mobilna Sestra, foto Stefan Đaković

MF: Koji su Vaši dalji planovi?

Žaklina: Radiću sve ono u šta verujem – trudiću se da nastavim da ulažem u sebe i svoje obrazovanje jer mislim da je to najbolja investicija kojim god da se poslom bavite. Ista stvar važi i za inovacije bilo koje vrste i praćenje trendova, koliko god mi budžet to dozvoli. Kada radite kao privatnik i neko vama lično plaća za to što se brinete o njemu, on očekuje i treba da dobije vrhunsku uslugu po najvišim standardima. Međutim, ista ova priča se ne završava samo usko vezano za medicinu – ona ide i mnogo šire od samog zanata medicinara. Širim svoja znanja na polju marketinga, web-a, sve do javnog nastupa i govora tela. Uvek postoje novi izazovi i ja ih volim i tražim, jer čvrsto verujem da su oni najbolji alat za napredovanje.

Postoje i konkretni ciljevi koji podrazumevaju razvijanje dva sektora unutar Mobilne sestre – negu starih i bolesnih i pedijtriju, a jako bih volela da tome sleduje i pokretanje škole za negovateljice. Za sve ovo nam, međutim, po zakonu treba pet godina staža u okviru naše ustanove, tako da za ove planove još ima vremena. Do tada – rastemo, razvijamo se i ne zastajemo.

Posetite: Mobilna Sestra



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

24. jula 2017.

Dedina rakijaAko želite kvalitet, usporite

Delo ruku jednog čoveka koji je „verovao u vatru, vodu i zemlju, više nego u refraktometre, termometre i tabele za konverziju“ je jednom prilikom, odlukom Poljoprivrednog fakulteta, svrstano među deset najboljih šljivovica u XX veku. Njegov unuk Radoje Marić rođen…

17. jula 2017.

GrnčarinRazmena radosti u ulozi poslovne saradnje

Naša današnja sagovornica Danica Radojković je od onih ljudi koji ne gube vreme – od mature je prošla kroz nekoliko različitih profesija, od zanimanja za knjigovodstvo do pozicije masera sa četrnaestočasovnim radnim vremenom na kruzeru. Ali, kako to već biva,…

10. jula 2017.

Wild barNeka čekanje na pravi trenutak ne bude izgovor za odugovlačenje

Dina Vitorović radi u marketingu, slobodno vreme posvećuje rekreaciji i eksperimentisanju sa zdravom hranom, što je poslednjih godina prenela i na svoju drugu polovinu – Srđana Zdravkovića, koji je posle godina bavljenja džezom takođe završio u marketingu. Mladi par vodi…

3. jula 2017.

Mikiki bagzAko ste umorni od posla, ne radite ga kako treba

Koliko vaših prijatelja se bavi svojom profesijom? Upoznajući se sa preduzetnicima različitih godina, obrazovanja i iskustava, dolazimo do zaključka da u preduzetničkim vodama prevashodno cvetaju oni koji su svoj hobi doveli do savršenstva, pretvorivši ga u ozbiljan posao koji im…