Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Novi Sad je od pre dve godine bogatiji za još jedan restoran brze hrane. I to ne bilo kakav. Na njegovom čelu je Đura Zec, 27-godišnji mladić koji je odlučio da od tipične školske užine napravi umetnost. Zašto sendvič ne bi mogao da bude specijalitet? O preduzetništvu, hrani, prilikama, hrabrosti i važnosti počinjanja – sve to servirano između dva parčeta hleba.

Đura: Leto 2012. i 2013. godine sam proveo u Americi, radeći preko “work and travel” programa. Imao sam običaj da završim dan sa drugarima na Subway sendvičima, koji su najjači lanac te vrste na svetu. Izuzetno mi se dopalo to što su uspeli da od tako jednostavnog obroka, kao što je sendvič, naprave specijalitet. U Srbiji svakako postoji kultura sendviča – to je verovatno najčešći “usputni” obrok, u bilo koje doba dana – ali se isto tako najčešće svodi na šunku i kačkavalj. To mi je bilo dovoljno interesantno da pomislim da bih mogao da sprovedem ovu ideju u delo u svojoj zemlji.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

Nakon tog leta 2013. sam se dao u istraživanje. Uštedeo sam nešto novca radeći u Americi, imao sam ideju, ali su mi trebale ostale informacije. S obzirom na to koliko je teško doći do ispravnih podataka i saveta, čini mi se da je ovo faza u kojoj vam treba najviše volje i strpljenja. Istraživao sam tržište, zakone, išao od vrata do vrata i tražio od nadležnih odgovore koji su mi bili neophodni. Naišao sam na mnogo odbijanja i nerazumevanja, ali sam ostao naoštren. Trik je sledeći: ne dozvolite da vam se pažnja i energija rasipaju! Ja sam svoj plan izložio samo najbližima, kako bih ostao fokusiran na ono što je meni važno.

Da biste izgradili svoj posao na čvrstom temelju, morate biti uporni i studiozni. U mom slučaju to su bile pravne činjenice, tržište, sam način pripremanja hrane, vrsta peći, nabavka opreme, princip rada, lokacija… Trudio sam se da se ugledam na najbolje.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

MF: Koliko je vremena trebalo da prođe od rađanja ideje do osnivanja firme?

Đura: Ko što sam rekao, pripreme su bile duge i studiozne. A moram da priznam da sam se uželeo i svog društvanog života nakon tog leta u Americi – kako to obično biva, “work and travel” programi se uglavom svode na “work”, dok vam tek na kraju ostane nešto para i vremena da proputujete. Tako da je trebalo da prođe nešto više od godinu dana da Moj sendvič osvane i na papiru, što se dogodilo u decembru 2014. Sam naziv opisuje princip – svaki kupac sam bira sastojke po svojoj želji i ukusu i tako sebi kreira jedinstveni sendvič. Sačekao sam da prođu i božićni praznici, kada smo konačno počeli da radimo i osluškujemo reakcije i želje mušterija.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

MF: Kakve su bile njihove reakcije? 

Đura: Reakcije su bile bolje nego što sam mogao da očekujem. Ljudima se jako dopala sloboda izbora, a posebno oduševljenje sam video kod kupaca koji se hrane specifično – vegetarijanci, oni koji imaju problema sa alergijama, ljudi koji poste ili izbegavaju određene namirnice iz zdravstvenih razloga. Uz sve to, priprema traje svega par minuta tako da u tren oka dobijate savršeni obrok, samo za vas, što nas je učinilo jedinstvenim. Bilo je zanimljivih reakcija i kada se radi o samom osoblju, budući da sam ja ujedno i vlasnik firme i radnik i da mi je 25 godina. Ljudi u navikli da gazda gazduje, a radnik radi, pa mi se dešavalo da se ljudi u šali pokaju što su mi ostavljali bakšiš – kada već saznaju da sam vlasnik mesta na kome radim.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

MF: Koliko je dostava i prisustvo na portalu Donesi.com bitno u ovoj vrsti posla?

Đura: Meni se ovakva saradnja pokazala kao izuzetno značajna. U brzom vremenu u kome živimo, možda i neophodna. Postoji veliki broj potencijalnih mušterija koje su prezauzete poslom ili drugim obavezama, čak i ukoliko već znaju za vas i dopada im se to što nudite. Ovako ste udaljeni samo nekoliko klikova, pred njima je vaš celokupan meni, dostupan koliko i bilo koja druga aplikacija ili društvena mreža. Na zakup mesta na ovakvim sajtovima gledam kao na još jednu radnju, koja se obraća velikoj grupi ljudi kojima ritam života ne dozvoljava luksuz od pola sata ili sat pauze u bilo koje doba dana.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

MF: Pošlo ti je za rukom da dobiješ mogućnost za subvencije. Ispričaj nam nešto više o tome.

Đura: Samo jedna reč: upornost! Postoje sredstva koja se stavljaju na raspolaganje preduzetnicima na nivou grada, kao i na nivou pokrajine i države. Vaše je da redovno pratite ovakve konkurse i da ozbiljno priđete apliciranju. U mom slučaju, radilo se o fondu subvencija za samozapošljavanje grada Novog Sada. Potrebno je da sastavite kvalitetan i realan biznis plan, pri čemu je najbolje potražiti pomoć stručnjaka ili makar savet nekog ko zaista poznaje tematiku. Moj prvi pokušaj nije uspeo, ali sam znao da nije poslednji, budući da je nekoliko meseci kasnije raspisan isti konkurs. Ovog puta sam biznis planu posvetio nekoliko meseci i nekoliko časova savetovanja sa stručnijima od mene, što je urodilo plodom – 160 hiljada dinara subvencije uloženo je u moju prvu firmu. Ovaj novac ne može da promeni smer vašeg poslovanja – njime možete da nabavite neke sitnice ili popunite po koju rupu u budžetu – ali ćete kao dobitnik subvencija dobiti i jako vredne savete.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

Najpre svi kandidati prolaze dvodnevnu obuku u Zavodu za zapošljavanje. Tom prilikom su nam jasno predočili koliko je važno istrajati u nameri izgradnje biznisa ukoliko dobijemo subvencije i koliko su one kao brojka bitne za njegov razvoj – to nije iznos koji će vam pokrenuti posao. Ima ljudi koji već u tom trenutku napuštaju salu i odustaju. Ali time zatvaraju vrata ka mnogo važnijem delu koji subvencije pokrivaju – deset nedelja obuke tokom kojih se sastajemo sa pravnicima, knjigovođama i drugim stručnjacima koji nam daju odgovore na sva pitanja oko pokretanja i vođenja biznisa. Tu leži najveća vrednost ovih konkursa. Osim ogromne baze znanja, stekao sam kontakte i čuo direktna iskustva ljudi koji su prošli kroz mnogo toga što je mene tek čekalo.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

MF: Koji su naredni koraci Mog sendviča?

Đura: Trebalo je da prođe godinu dana da posao postane samoodrživ. Sada kada smo već na čvrstom tlu, širimo asortiman i smišljamo novitete u svojoj ponudi. Najnoviji izdanak nam je pica sendvič, koji sam sam poželeo za sebe pa sam ga osmislio i predstavio mušterijama. Trudićemo se da pratimo njihove reakcije i da se ugledamo na najbolje, ostavši verni svom stilu.

Moj sendvič

Moj sendvič, foto Stefan Đaković

MF: Koji savet bi dao novopečenim i budućim preduzetnicima?

Đura: Mislim da je jako bitno da podelim svoje iskustvo sa obuke koju sam prošao zahvaljujući subvencijama Grada. Naime, prosek godina je bio oko pedeset, i to mahom ljudi koji su ostali bez posla i bili primorani da pokušaju da započnu svoju priču. Moje mišljenje je da ne treba čekati – zašto skupljamo hrabrost da istupimo sa svojom idejom samo kad smo saterani u ćošak? Ljudi svakako vole da igraju na sigurno i odlučuju se na ovakav korak tek kada osete da nemaju šta da izgube. Istina je da čak i u slučaju da taj biznis ne ispadne onako kako ste zamišljali, procesi kroz koje ćete na tom putu proći su nezamenljiva škola. Vođenje tuđeg posla nije isto kao vođenje sopstvenog, jer samo ovako zaista prolazite kroz svaki segment razvoja, od početka do kraja.

Dakle, ako pokušavajte dajte zaista sve od sebe da uspete. Morate biti uporni, i morate svakom svom biznisu dati neki lični pečat.

Posetite: Moj Sendvič

Poslednja izmena dana 26. marta 2017. u 14:27


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…