Moj sendvičGubite samo ako ne pokušate

Novi Sad je od pre dve godine bogatiji za još jedan restoran brze hrane. I to ne bilo kakav. Na njegovom čelu je Đura Zec, 27-godišnji mladić koji je odlučio da od tipične školske užine napravi umetnost. Zašto sendvič ne bi mogao da bude specijalitet? O preduzetništvu, hrani, prilikama, hrabrosti i važnosti počinjanja – sve to servirano između dva parčeta hleba.

Đura: Leto 2012. i 2013. godine sam proveo u Americi, radeći preko “work and travel” programa. Imao sam običaj da završim dan sa drugarima na Subway sendvičima, koji su najjači lanac te vrste na svetu. Izuzetno mi se dopalo to što su uspeli da od tako jednostavnog obroka, kao što je sendvič, naprave specijalitet. U Srbiji svakako postoji kultura sendviča – to je verovatno najčešći “usputni” obrok, u bilo koje doba dana – ali se isto tako najčešće svodi na šunku i kačkavalj. To mi je bilo dovoljno interesantno da pomislim da bih mogao da sprovedem ovu ideju u delo u svojoj zemlji.