klik za meni

Živimo u sredini gde je ljubav prema gurmanlucima gotovo podrazumevana. Međutim, isto tako postoji sve veći strah i otpor prema hrani koju donosi savremena kuhinja (da ne kažemo friteza ili supermarket) i njenom uticaju na zdravlje i liniju. Sanja Milosavljević je odlučila da nas vrati u eru kada je hrana bila sama po sebi uživanje, kada je bila zdrava, domaća, napravljena i kozumirana s ljubavlju, ušuškana u šareno gnezdo testenine koja je zamenila njen kancelarijski posao.

Sanja: Hrana je danas izvor stresa – vezujemo je za gojaznost, pa čak i za bolesti i sve je se više plašimo. Ja sam želela da podsetim svakoga kog mogu na ono što smo zaboravili – da u hrani možemo istinski da uživamo, da se družimo uz hranu i da je delimo, bez griže savesti.

Iako sam po struci naučni i stručni prevodilac, već godinama uživam u pravljenju testenine, ručno i na maminim mašinama koje su stare četrdesetak godina. A onda sam jednog dana rešila da dam otkaz u firmi i počela da prodajem svoju testeninu – svojim i maminim drugaricama, kolegama, poznanicima i rodbini. Tek kada me je pozvala prva osoba koju ne poznajem sa željom da naruči testeninu, pomislila sam da bih od svoje male ljubavi mogla da napravim posao. Pošto sam već izašla iz kancelarije, poželela sam da radim nešto za sebe i da vidim kako izgleda voditi posao. Kako nisam astrofizičar, niti se razumem u informacione tehnologije, okrenula sam se testu koje sam već odlično poznavala.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

MF: Kako su izgledali tvoji prvi preduzetnički koraci?

Sanja: Najpre sam obavila malo istraživanje tržišta. Kod nas ima mnogo različitih proizvođača testenine, od kojih su neke odličnog kvaliteta, ali sam tu ipak ugledala prostor za sebe – proizvodi u ponudi su mahom industrijski proizvedeni. Dakle, ako se držim domaće proizvodnje i visoko kvalitetnih sirovina, možda nađem svoj put do kupaca. Onda sam počela da razmišljam šta sve treba da uradim kako bih osnovala firmu.

Provela sam mnogo sati iznova čitajući sve što treba da znam vezano za zakone i sam APR, a onda se posebno posvetila regulative kada je u pitanju proizvodnja hrane. Uradila sam prve analize kvaliteta na Batut Institutu za javno zdravlje i kada se pokazalo da je testenina zdrava i ispravna trebalo je preći na sledeći korak – opremanje prostora za proizvodnju po propisima. Interesantno je da kada sam ja počinjala, što je bilo pre godinu i po dana, nisu postojale specifične norme za domaće proizvode. Sada se one već dovode u red, što je odlično jer vam daje jasnu sliku o tome šta se od vas očekuje i na šta treba da budete spremni.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

MF: Kako treba da izgleda jedan ispravan prostor za proizvodnju?

Sanja: S obzirom da još nismo u Evropskoj Uniji, ne moramo da implemetiramo njihove standarde, ali ih nije loše znati, jer će oni, neminovno doći. Za sada ovde postoje tehničke i sanitarne specifikacije koje treba slediti. I kada prvi put čitate taj pravilnik, može da vam se učini preterano detaljan ali zapravo, sve je logično i ima svoj smisao. Pod mora da bude popločan svetlim pločicama, kako bi se lakše održavala higijena. Sudopera mora da bude tačno određene dubine, inventar od inoksa, mora da postoje ulaz i izlaz kao razdvojene celine, gde na jedna vrata ulaze sirovine, a na druga izlaze gotovi proizvodi. Isto tako mora da postoji izdvojena prostorija gde ćete držati četke i hemikalije za čišćenje. Postoje i posebni sertifikati koji su vam neophodni ako se bavite izvozom ili se prijavljujete na tendere, ali ako ustajete samo na domaćoj teritoriji nisu vam neophodni.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

MF: Kako si došla do prvih mušterija? Da li si imala razrađen plan?

Sanja: Na celom ovom putu sam više pratila intuiciju nego što sam u napred planirala. Ako uložite novac u veću količinu sirovina morate znati i gde ćete ih preraditi i kome ćete ih prodati. Pošto ja to na početku nisam znala, eksperimentisala sam i opipavala prilike.

Sećam se svog prvog odlaska u prodavnicu zdrave hrane kojoj sam htela da ponudim svoje proizvode. Imala sam toliku tremu da sam pola sata hodala okolo dok nisam smogla hrabrosti da otvorim vrata. Međutim, kada sam prebrodila tih prvih nekoliko pohoda na prodaju sve je bilo mnogo lakše. Sa prvim mušterijama sam mogla i da napravim prvi plan za narednih mesec dana, a kako se prodaja širila tako su se i ti planovi ustaljivali pa sam mogla da organizujem nabavku, vreme za proizvodnju, sve do pakovanja i distribucije.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

MF: Upoznaj nas malo bliže sa svojim proizvodom. Šta čini Moje gnezdo različitim od ostalih testenina?

Sanja: Tržište testenina je kod nas sasvim solidno razvijeno. Mi generalno jedemo dosta testa i jaja i jedan od načina da sačuvamo ta jaja jeste upravo proizvodnja testenine bogate jajima. Razlika između moje testenine i većine je upravo u količini jaja – umesto nekoliko po kilogramu, kako to obično ide, ja stavljam deset. To čini testo bogatijim proteinima koji su neophodni našem organizmu. Tu je i razlika u samoj proizvodnji, budući da sve prolazi kroz moje ruke, od pravljenja testa, preko razvlačenja, mešenja, do tih mašinica. Sastav i način na koji testenine nastaju utiču i na njihov ukus i miris, koji je drugačiji i bogatiji, kraće se kuvaju i nikada se ne raspadaju u tom procesu.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

Takođe uživam u njihovom bojenju, koje činim isključivo prirodnim bojama. Zelena testenina nastaje mešanjem sa spanaćem, što joj daje i blagu aromu i hranljiva svojstva spanaća. Smeđu testeninu bojim kakaom, crvenu cveklom, žutu kurkumom i crnu sipinim mastilom. Pokušala sam da napravim i narandžastu, pomoću šargarepe, ali pigment nije dovoljno jak. Kada dođe vreme kupina, borovnica i drugog bobičastog voća planiram da pravim i testeninu sa voćem, a eksperimentišem i sa pivom i vinom, koje još uvek čuvam samo za ličnu konzumaciju.

Kada se radi o brašnu, najčešće koristim pšenično brašno, kao i speltino koje je zahvaljujući trendu hrono ishrane sve popularnije. Imala sam i izlete sa integralnim pšeničnim brašnom, ali još nisam uspela da nađem dobavljača čiji kvalitet neće varirati, a sa tim i kvalitet proizvoda, tako da je integralna testenina još uvek na probi. Posle sledi najbolji deo, formiranje oblika, flekica, mašnica, čipkastih rezanaca, koje razvlačim i svijam, odakle je i došla inspiracija da brend nazovem Moje gnezdo.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

MF: Koliko si vremena morala da posvetiš “Gnezdu”, budući da imaš još jedan freelance posao?

Sanja: Proizvodnja testenine danas nije moj “dodatni posao”. Kada sve radiš sam, on zahteva tvoje puno vreme, pažnju i konstantno sticanje novih znanja. Kada sam odlučila da ću da se bavim ovim poslom, isto tako sam odlučila i da neću da se igram – ako ću nešto da radim, onda ću dati sve od sebe. Moj ideje nisu bile megalomanske i bia sam spremna na to da napredujem polako, shodno sa mogućnostima i ulaganjima koje sam imala.

S obzirom da sam završila srednju školu za pekara i poslestičara, morala sam da se prekvalifikujem sa više stručne spreme na srednju, kako bi ovo zvanje bilo zvanično. Naučila sam da su ključne reči rad i strpljenje i da nema magije koja će učiniti da se svi koraci preskoče i dovesti vas do dela kad već sve ide glatko. Zato sam se prijavljivala i pohađala sve mogue radionice koje imaju veze sa vođenjem posla, od finansija preko prodaje do distribucije i unapređenja proizvoda.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

Jako je važno da budete svesni svojih mogućnosti i kapaciteta. Tako se Moje gnezdo može naći u raznim radnjama zdrave hrane i specijalizovanim radnjama po Beogradu, Zemunu, Pančevu i Novom Sadu. Imala sam i ponude od jednog većeg trgovinskog lanca na koje nisam mogla da odgovorim ali sam zato mnogo naučila, budući da je taj sastanak i čitava komunikacija sa osobom koja je stajala ispred ove ideje bila kvalitetna i veoma otvorena.

Imam utisak da judi danas žive u stalnm strahu da neko želi da ih prevari. Ja sam ovom prilikom preko puta imala iskrenu i transparentnu osobu , koja mi je jasno predočila šta bi ta saradnja podrazumevala i šta s sve od mene očekuje. Dobila sam i vreme da razmislim i shvatila sam da u tom trenutku nemam dovoljne kapacitete da bih mogla da potpišem taj ugovor. I možda to deluje kao propuštena prilika, ali ja mislim da sam bila fer prema sebi i drugoj strani i da je odluka bila ispravna.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

MF: Koji su tvoji naredni koraci?

Sanja: Želim da kvalitet mojih proizvoda ostane nepromenjen i da eventualno zaposlim još nekoga. Van samog “Gnezda” imam na umu još jedan poduhvat, za koji bi mi trebala stručna pomoć ali koji može da ostvari veliki potencijal i, nadam se, pomogne mnogima. U našoj zemji postoji mnogo napuštenih objekata, poput fabrika, starih magacina ili menzi, koji trunu i gube svoj upotrebnu vrednost. I tu dolazimo do dve činjenice – prva je broj poziva koji dobijam od ljudi kojima treba savet.

Kako, gde, koji su to uslovi koje bi morali da ispune da bi proizvodili i prodavali domaću hranu. Postoji toliko talentovanih žena koje prave neverovatne poslastice i prodaju ih poznanicima, ali nemaju mogućnosti da idu dalje jer nemaju adekvatan prostor. Sa druge strane, tu je rastući broj habova i co-working prostora gde se sastaju najpre ljudi iz IT struke, novinarstva i sličnog.

Moje Gnezdo

Moje Gnezdo, foto Stefan Đaković

Zašto onda ne bismo iskoristili sve te elemente da napravimo jedan co-working prostor za domaću proizvodnju hrane? Osim ponude, tu je i potražnja – mnogi restorani i kafići bi voleli da imaju domaće kolače, džemove ili ajvar u ponudi. Ova ideja me je ponela dovoljno da napravim i biznis plan, koji podrazumeva i učlanjivanje ljudi sa dobrom idejom i kvalitetnim proizvodom koji bi plaćali mesečni zakup i tako održavali tu grupnu radionicu živom i podsticajnom i uspeli da zaista zarade od svog umeća.

Posetite: Moje Gnezdo

Poslednja izmena dana 25. februara 2017. u 23:07


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

17. jula 2017.

GrnčarinRazmena radosti u ulozi poslovne saradnje

Naša današnja sagovornica Danica Radojković je od onih ljudi koji ne gube vreme – od mature je prošla kroz nekoliko različitih profesija, od zanimanja za knjigovodstvo do pozicije masera sa četrnaestočasovnim radnim vremenom na kruzeru. Ali, kako to već biva,…

10. jula 2017.

Wild barNeka čekanje na pravi trenutak ne bude izgovor za odugovlačenje

Dina Vitorović radi u marketingu, slobodno vreme posvećuje rekreaciji i eksperimentisanju sa zdravom hranom, što je poslednjih godina prenela i na svoju drugu polovinu – Srđana Zdravkovića, koji je posle godina bavljenja džezom takođe završio u marketingu. Mladi par vodi…

3. jula 2017.

Mikiki bagzAko ste umorni od posla, ne radite ga kako treba

Koliko vaših prijatelja se bavi svojom profesijom? Upoznajući se sa preduzetnicima različitih godina, obrazovanja i iskustava, dolazimo do zaključka da u preduzetničkim vodama prevashodno cvetaju oni koji su svoj hobi doveli do savršenstva, pretvorivši ga u ozbiljan posao koji im…

26. juna 2017.

GlutenNoPosao kao kreativno rešenje problema

Kada je pre izvesnog vremena naš najbolji teniser objavio da uspon svoje karijere delom duguje bezglutenskoj ishrani, Srbija je počela da priča o glutenu, promeni ishrane, a donekle i problemima sa kojima se sreću ljudi koji su alergični na gluten….