Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Nedugo nakon otvaranja prve radnje u ulici Vuka Kradžića, Moritz Eis je postao voljen brend u Srbiji. Naravno da je izuzetno lako voleti sladoled. Izazov je, međutim, izgraditi koncept koji će prodavati ne samo sladoled, već istančano umeće življenja.

Zanimljivo je da mnogi ne znaju da je Moritz Eis srpski brend, doduše sa Austrijancem na čelu. Priča počinje 2007. godine, a glavni likovi su tri prijatelja koja kreću na put biciklima od Beča do Beograda. Jedan od njih je Moric Frid, koji pušta da ga osvoji ovdašnja neposrednost.

Moric: Brzo i lako sam zavoleo ovaj deo sveta. Način života se bitno razlikuje u odnosu na Zapadnu Evropu – ljudi su manje okrenuti standardima, a više međuljudskim odnosima, što donosi uzbuđenje svakom novom danu. To je ono što me je osvojilo – svaki dan može biti različit od prethodnog, što se oslikava i na biznis. Lični kontakti su ispred standardizacije, novac nije jedini faktor, šabloni se ne prate slepo i sve to rezultira jednom toplom atmosferom. Zato sam ostao da radim neko vreme u Srbiji a onda mi se javila ideja da osnujem svoj biznis.

Moritz Eis

Moritz Eis, foto Stefan Đaković

MF: Zašto je taj biznis bio baš sadoled?

Moric: Za sladoled me je, kao i većinu ljudi, pre osnivanja „Moritz Eis“-a vezivala samo ljubav. Ko još ne voli sladoled? Istražio sam ovdašnju konkurenciju i, shvativši da je na nivou premium proizvoda praktično i nema, odlučio da započnem svoj biznis. Ovoj odluci su doprineli i odlični uslovi za poljoprivredu, mnogo mogućnosti za uzgajanje kvalitetnog voća i sezona koja dugo traje. U oktobru 2012. je tako otvorena Moritz Eis radnja u ulici Vuka Karadžića. Kao što sam se nadao, u narednih nekoliko meseci se pročulo za nas, ljudi su prepoznali kvalitet i ne samo što su dolazili, nego su se i vraćali. To je bilo zeleno svetlo za širenje posla – i do danasimamo dve radnje u Novom Sadu, pet u Beogradu, jednu u Crnoj Gori, dve u Rumuniji, a krajem juna će im se pridružiti još dve radnje koje otvaramo u Budimpešti. Najdalje što sam otišao sa Moritz Eis-om je Čile, gde postoji sedam radnji koje odlično posluju.

Moritz Eis

Moritz Eis, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste osmislili koncept Moritz Eis?

Moric: Pre svega, moja želja je bila da stvorim najbolji mogući proizvod koji će biti serviran u najboljem mogućem okruženju. S obzirom na to da ovdašnje tržište nudi isključivo sladolede koji se industrijski proizvode rešio sam da se čvrsto držim originalne italijanske recepture, visoko kvalitetnih, prirodnih sastojaka i jedinstvenih ukusa po kojima će nas mušterije prepoznavati. Uz nesebičnu pomoć prijatelja pronašao sam sjajan lokal na divnoj lokaciji i započeo kreiranje prostora. Krov čitave ideje jeste lifestyle koncept, ugađanje svim čulima naših mušterija, gde će vrhunski sladoled biti šlag na torti. Odmah smo odbacili ideju brendiranih suncobrana i nameštaja od strane drugih kompanija kako to često biva po kafićima, naročito u slučaju saradnje sa brendovima alkoholnih pića i cigareta. Veliki biznis lako pojede mali i uništi centralnu zamisao, a to je poslednje što imam na umu. Umesto toga, naš stalni saradnik je jedan profesor i muzičar, koji nam sastavlja muzički program tokom cele godine. To je najčešće plejlista klasične muzike, u skladu sa dobom godine i dana, a povremeno organizujemo i matinee na kojima nastupaju članovi simfonijskog orkestra i studenti Fakulteta muzičke umetnosti. To je Moritz Eis – mesto na koje dođete da biste uživali u ambijentu, uslužnosti, ljubaznosti, muzici i, naravno, ukusima.

Moritz Eis

Moritz Eis, foto Stefan Đaković

MF: Koji su bili najveći izazovi u razvoju biznisa?

Moric: S obzirom na slabu konkurenciju i veliki entuzijazam kupaca, poslovanje je poprilično pratilo put koji sam zacrtao u samom startu. Nakon otvaranja druge radnje u Beogradu dobili smo ponudu da otvorimo još jednu u okviru Porto Montenegra što nam je otvorilo vrata ka inostranstvu. Od tada se svake godine posao drastično širio, zbog čega ne mogu da se požalim, ali kao i svakom procesu, i ovom je potrebno vreme koga uvek fali. Od 2012, svake naredne godine se otvarala jedna ili više novih radnji koje su morale da prate uslove različitih tržišta i ekonomskih uslova, pa i drugog senzibiliteta i finansijskih mogućnosti mušterija. To zahteva mnogo strpljenja i istrajnosti, budući da zaista koristim svaku priliku da proširim svoj biznis, a da se u isto vreme držim vrednosti koje ga čine onim što jeste. Međutim, kako je brend rastao, a sa tim i broj zaposlenih koji danas broji oko sto, ispostavilo se da sam najviše vremena uložio u dobar odabir ljudskih resursa.

Još jedan izazov sa kojim se susrećete kada je vaš proizvod sladoled jeste njegovo neminovno vezivanje za sezonu – promet tokom jeseni i zime iznosi svega 35% letnjeg. Međutim, sa cvetanjem posla u Čileu smo uspeli i to da prebrodimo –kako je smena godišnjih doba po mesecima obrnuta od one u Evropi.

Moritz Eis

Moritz Eis, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda put sladoleda od ideje do korneta?

Moric: Trudimo se da ograničimo broj radnji, što ograničava i proizvodnju. Ukoliko bi Moritz Eis bio na svakom ćošku izgubio bi identitet premium proizvoda. Proizvodnja je centralizovana a sladoledi se isporučuju radnjama svakog dana. Još jedna odlična stvar sa sladoledom, pogotovo kada je u pitanju mali biznis, je ta što kal gotovo da ne postoji –  takođe znamo kolika je prosečna prodaja kao i kupovna moć potrošača na određenom tržištu i u odnosu na nju pravimo izvesnu količinu. Mnogo vremena poklanjamo i istraživanju uslova za uzgajanje voća i povrća – premda mnoge kupujemo u Srbiji, trudimo se da se oslanjamo na vrhunske, organske plodove pa tako, na primer, pistaće uvozimo iz Turske. Eksperimentišemo, stremimo inovacijama i ulažemo velike napore da široko razmišljamo, u čemu nam mnogo pomažu i same mušterije, čije je mišljenje od ogromnog značaja. Zavisno od njihovog senzibiliteta i navika, radnje nude spektar od tradicionalnih ukusa preko onih ekscentričnih, kao što su rukola ili cvekla, do neočekivanih kombinacija poput baklave, zove i đumbira. Ljudi su po prirodi radoznali i to je ono što ih vraća našim sladoledima.

Moritz Eis

Moritz Eis, foto Stefan Đaković

MF: Koji su dalji planovi za Moritz Eis?

Moric: Širimo se, i to na više nivoa. U cilju odžavanja brand awareness-a sarađujemo sa pojedinim kafićima i poslastičarnicama, u čijoj se ponudi može naći naš sladoled, a u cilju daljeg rzvoja biznisa širimo se geografski. Kada se radi o regionu u planu su nove radnje u Hrvatskoj i Grčkoj, a na tlu Latinske Amerike postoji mogućnost otvaranja Moritz Eis-a u Argentini, Urugvaju i Peruu. Razmatranja o proširenju asortimana ponude proizvoda nije bilo. Trudimo se da jednostavnim dizajnom i minimalizmom u enterijeru, poklonimo svu pažnju na sladoled. O tome svedoče i ukusi – od početnih šesnaest, danas u ponudi imamo između šezdeset i sedamdeset ukusa.

Kako bismo očuvali ovaj lucidni pristup, razmišljamo i o uvođenju razmene među zaposlenima. Kako su to većinom mladi ljudi ovakva zamisao je privlačna i samoj kompaniji i njima lično. To je odlična prilika da se upozna nova sredina, stekne međunarodno iskustvo i nauči jezik.

Moritz Eis

Moritz Eis, foto Stefan Đaković

MF: Kako za vas izgleda poslovanje u Srbiji?

Moric: Retko na šta imam da se požalim, ali jedna stvar koju bih mogao da napomenem su veoma visoke cene iznajmljivanja lokala, čak daleko više nego u Rumuniji i Mađarskoj. Iako nisam mogao da ne primetim da u svetu postoji ružna medijska slika o Srbiji, ponosno predstavljam sladoled kao srpski i raduje me što sve više nailazim na pozitivne reakcije mušterija.

S druge strane, ovdašnja neposrednost, radoznalost kupaca i potreba ljudi da uživaju i druže se dovela je do toga da se najveći broj Moritz Eis radnji nalazi upravo u Srbiji. Kao što sam već rekao, ljudi su mnogo više okrenuti jedni drugima i znaju da cene život ne oslanjajući se samo na novac u banci ili situaciju na poslu. To odsustvo sistematskog razmišljanja donosi more dobrih, ali i jednu lošu stvar kada je u pitanju biznis – nepotrebno mnogo birokratskih prepreka. Energija koju morate da uložite u tom procesu je ogromna, ali se isplati. Zato je pretvorite u pozitivnu i nemojte odustajati!

Posetite: Moritz Eis

Poslednja izmena dana 18. juna 2016. u 18:24


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…