Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

U vreme kada se sve manje ljudi bavi tradicionalnim zanatima, sve je teže pronaći mlade koji žele da se bave ovakvim poslovima. Zato je Aleksandar Pavlović, 28-godišnji preduzetnik iz Zrenjanina, izuzetak kojeg treba izdvojiti i pohvaliti, jer njegove ruke prave neke potpuno fascinantne stvari od drveta.

MF: Šta je Pax Carved Wood?

Aleksandar Pavlović: Mi smo radionica koja se bavi tradicionalnom obradom drveta, i iako mi ovde imamo i mašine kojima možemo da obrađujemo drvo, naši proizvodi su isključivo ručni rad. Izrađujemo drvene reklame i nameštaj za lokale i restorane, a od nedavno smo počeli da pravimo i drvene maske za mobilne telefone. Prvobitno smo se bavili pravljenjem ikona u duborezu, a posle 6-7 godina usavršavanja u tom poslu, krenuli smo da radimo malo komercijalnije stvari, pre svega reklame u drvetu, koje izrađujemo protekle četiri godine i imamo zavidan broj urađenih reklama, širom Srbije i u inostranstvu.

Ono što je kod nas vrlo bitno je da kada izrađujemo te reklame možemo da ispunimo želje svakog kupca, pre svega kada su u pitanju veličina reklame ili tip obrade drveta, praktično šta god mušterija poželi. I sve može biti personalizovano, po istoj ceni. Poneka firma hoće da postavi svoj logo, i onda oni te predmete koriste kao malo drugačiji promotivni materijal, recimo drvene maske za mobilne telefone ili tablete. Uviđaju da uobičajni materijal (šolje, rokovnici, olovke) ljudi dobijaju stalno, i da on najčešće ne služi. Moja porodica se bavi izradom predmeta od drveta već 35 godina, i zahvaljujući tom iskustvu mi smo raspoloženi za sve oblike eksperimentisanja sa drvetom, tako da u saradnji sa kupcima pravimo potpuno drugačije proizvode od drveta ili koristimo kombinacije drveta i drugih materijala koje do sada nisu viđene.

PAX Carved Wood

PAX Carved Wood, foto Stefan Đaković

MF: Kako je to sve krenulo?

Aleksandar: Moj pokojni otac je pravio gitare i violine, išao je čak i u Italiju da uči taj zanat. Onda je prešao na pravljenje zvučnih kutija, i taj posao mu je dobro išao, ali nažalost u jednom trenutku zbog bolesti nije mogao više da radi ništa fizički. On je u jednom trenutku poželeo da kupi ikonu u duborezu za sebe, ali je shvatio da nemamo para da je kupimo i onda je rekao „Ja ću je napraviti“ i tako je napravio svoju prvu ikonu. Ja sam nekoliko godina gledao kako on radi, a pošto sam talentovan za slikanje i išao sam u školu crtanja i na razna takmičenja, onda sam pokušao i ja da ga pratim. Video sam da mi ide, učio sam puno od oca, ali sam išao i na usavršavanje kod jednog majstora. Eto, tako sam ja počeo da radim ovaj posao, a pošto mi je dobro išlo odlučio sam se da obrada drveta bude moj poziv.

Nakon par godina rada na ikonama, drugar koji ima jedan restoran me je pitao da li mogu da mu napravim drvenu reklamu. Pronašao sam na internetu nešto što su radili ljudi u svetu i shvatio sam da ja to mogu da uradim, i to mnogo bolje. I uradim prvu reklamu, nakon toga drugu, treću, četvrtu…. i tako krene ceo posao. Njih sam u prvo vreme sve radio ručno – dakle, zalepiš dasku i pišeš slova, preslikavaš slova na dasku, onda koristiš dleto i čekić… ma ludilo. I danas ima toga, ali u mnogo manjoj meri nego ranije. Tako sam kupio prvu mašinu i polako sam gradio radionicu i sada mogu mnogo bolje, brže i kvalitetnije da radim nego pre.

PAX Carved Wood

PAX Carved Wood, foto Stefan Đaković

MF: Tokom svog razvoja si dobio i neka priznanja…

Aleksandar: Na internetu sam video da Ministarstvo privrede ljudima koji su umetničke zanatlije dodeljuje „Otvorene šake“, sertifikat za stare i umetničke zanate. Mislim da je to veoma dobro, jer ti stari zanati polako odumiru i njima se više niko ne bavi. Ja znam možda još samo par ljudi, koje mogu da nabrojim na prste jedne ruke, koji rade ovako nešto. To je sertifikat koji ne može da dobije svako, jer ga dodeljuje komisija od nekoliko ljudi koji dolaze da vide kako radiš i da li ti zaista to radiš, a ne neko drugi, pošto iza tebe i tog sertifikata stoji država. Čak i da odeš negde, imaš taj sertifikat i licencu i možeš da radiš posao, svoj zanat, mogu da kažem da je taj sertifikat bukvalno kao fakultetska diploma.

PAX Carved Wood

PAX Carved Wood, foto Stefan Đaković

Kad je proizvod kvalitetan, priča se brzo širi

MF: Kako su počeli da dolaze prvi poslovi?

Aleksandar: Prvu reklamu za restoran sam uradio za drugara koji drži „Etno kućerak“ u Zrenjaninu. A nakon toga je usledila moja verovatno najlepša reklama, koju i dan danas stvarno mnogo volim, za „Lion Pub“ u Zrenjaninu. I do tog posla sam došao skoro slučajno, tako što sam došao na sastanak sa gazdom i razgovarali smo o tome šta on želi da uradi. Iznenadio se kad je shvatio da se ja već jako dugo bavim duborezom, i nakon što sam mu pokazao neke od ikona koje sam radio, zajednički smo došli do toga kako bi ta njegova reklama mogla da izgleda – sa lavom u sredini i natpisima sa strane, koja je ispala stvarno vrhunski. A imao sam, iskreno, i malo sreće što je taj pab na glavnoj magistrali u Zrenjaninu, gde prolazi nekoliko hiljada ljudi dnevno i svi je vide.

I tako je u stvari krenula cela priča u poslednjih nekoliko godina, jer je samo delo koje napraviš po mom mišljenju najbolja reklama. Bilo je puno pozitivnih reakcija, jer u prvo vreme niko nije mogao da veruje da tako nešto može da se napravi od drveta. Pored toga, ljudima se svidelo što sam spojio moderan dizajn i stare tradicionalne zanatske veštine. I kad je nešto dobro, kad je proizvod kvalitetan, priča se jako brzo i jako lepo širi, jer ako radiš nešto kako treba, to ne može da bude kratkog daha.

PAX Carved Wood

PAX Carved Wood, foto Stefan Đaković

MF: Kako si dobio prve narudžbine i ideje za druge stvari koje izrađuješ od drveta?

Aleksandar: Najviše volim kada mi dođe mušterija sa nekom idejom. Samo da on ima u glavi šta želi, i meni je onda mnogo lakše, jer ja znam tačno šta i kako mogu da izvedem. I uvek su nam mušterije bile zadovoljne i vraćale su se, što je meni mnogo bitno. Dakle, ko je kod nas uradio jednu reklamu, posle je uradio još dve.

Stavio sam prst na čelo i shvatio da moram da osmislim proizvod koji se prodaje par komada dnevno da bih mogao dalje da razvijam posao. Istraživao sam na internetu i tako sam došao do ovih drvenih maski za mobilne telefone. Iako su one možda malo skuplji proizvod, jer su ručno izrađene i mogu da se personalizuju, što najčešće i privlači ljude, drago mi je da sam uspeo da ih prodam u dovoljnim količinama da mi se takva proizvodnja isplati. Naravno, mnogo je nezgodnije raditi i organizovati proizvodnju za komplikovane stvari, pre svega ikone, jer tu ne mogu da zaposlim nekoga da radi taj posao, to moram ja. A ja sam samo jedan i nemam svo vreme ovog sveta, a ljudi teško razumeju da to vreme košta.

PAX Carved Wood

PAX Carved Wood, foto Stefan Đaković

MF: Koliko je potrebno vremena da se izradi nešto komplikovanije, recimo jedna ikona?

Aleksandar: Ja radim samo velike formate ikona, i poslednja koju sam radio je bila dimenzija 1,3x1m. Za nju mi je bilo potrebno oko 25 dana, od lepljenja daske, iscrtavanja ikone, obrađivanja reljefa, šmirglanja, i na kraju farbanja i politure, kao kod starih majstora. Za sve ove godine osnovni principi se nisu promenili, i malo ljudi zna da su ti lakovi na prirodnoj bazi, da je to u stvari smola od bora koja se suši, melje, rastvara u alkoholu i tako nanosi. I nema upotrebe mašina, kompresora, već sve mora da se radi rukama, da se trlja do savršenstva. I samo onda je krajnji rezultat ovako impresivan.

Priča o kvalitetu predmeta koje izrađujemo u našoj radionici, pre svega reklama, se brzo proširila širom Srbije, pa je broj narudžbina polako rastao. Tako sam za etno selo Tiganjica i tamošnji restoran „Trofej“ radio putokaze sa preko 15 strelica i jednu od prvih velikih reklama, koja je bila površine od skoro pet kvadratnih metara. Za pomenuti Lion Pub sam radio stolove, 35 njih, druge reklame, nedavno i drvene tanjire u obliku krigli… ukratko svašta, i sve od drveta.

PAX Carved Wood

PAX Carved Wood, foto Stefan Đaković

Nije poenta da se neko divi tvom proizvodu, već da ga kupi

MF: Kojim putem najčešće mušterije dolaze do tebe i tvoje radionice?

Aleksandar: Najveći deo poslova za ikone stiže na osnovu ličnih preporuka. Ne može fotografija da dočara kvalitet i dubinu kao kad vidite ikonu uživo, možda kod nekoga na slavi. I tako priča krene i širi se, pa smo imali narudžbine iz svih delova sveta – Amerika, Australija, Kanada, Nemačka, Austrija… No, iako mi je najveći broj potencijalnih mušterija stigao na osnovu lične preporuke, najveći deo konkretnih narudžbina sam dobijao preko interneta. Neki od njih su nalazili moje radove na internetu, pa su dolazili ovde u radionicu da ih vide, jer jednostavno na slici ne može da se doživi ikona u duborezu kao kad je vidite uživo.

Moja politika je da ne moraš da budeš skup, iako izrađuješ nešto dobro i lepo. Jer ja nemam ništa od toga što se neko divi tome što sam napravio, već on to treba i da kupi, i mi se trudimo da formiramo cene tako da što više ljudi može da priušti ono što pravimo. I upravo takav odnos prema kupcima je razlog zbog kojeg ljudi iz drugih delova Srbije dolaze kod mene da kupuju nameštaj i druge stvari za svoje kafiće i restorane.

PAX Carved Wood

PAX Carved Wood, foto Stefan Đaković

MF: U kom smeru očekuješ da će se razvijati ovaj posao u budućnosti?

Aleksandar: Uvek gledamo kako da iz godine u godinu napredujemo, što se tiče ideja i samih proizvoda, pre svega njihovog kvaliteta, ali efikasnosti i brzine izrade. Zato se trudimo da svaka 2 do 3 meseca ubacimo nešto novo. Evo, na primer, sad možemo da radimo kompletne garniture za kafiće, zajedno sa stolovima, nameštajem, brendiranjem, šankom… kompletnim inventarom.

Ako nam se obrati neko ko ima lokal i hoće da napravi pab, lokal koji ima specifičnu atmosferu sa drvenim dekoracijama ili nameštajem, mi sada imamo kompletno formiranu ekipu, zidare, molere, gipsare i stolare, i možemo da organizujemo i odradimo kompletan posao. Ja sam ceo život okružen vrhunskim majstorima, zanatlijama, i mogu da okupim ekipu koja će moći da napravi nešto izuzetno, a meni je velika čast i zadovoljstvo da budem deo takve ekipe i da doprinesem mojim radovima od drveta.

Posetite: PAX Carved Wood i Fejsbuk stranicu



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…