Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Verovatno ste već čuli za koncept „escape room“ – detektivsku igru koju možete da podelite sa prijateljima i rešavajući razne logičke, kreativne zadatke, izbavite ceo tim iz sobe u kojoj ste zaključani. Ili se jednostavno zamislite u filmu „Kocka“ ili misterioznom detektivskom romanu koji ne čitate kao treće lice, već ste baš vi njegovi protagonisti.

Ovakvu priliku imate i u Beogradu, a dostupnih soba je više od trideset. Mi smo odabrali za razgovor, po oceni mnogih, najbolju. Petar Dragnić i Nemanja Labović, obojica u svojim dvadesetim godinama, su od igrača postali vlasnici jedne ovakve sobe, kada im se pridružio i Igor Rakočević, nakon čega se igra širi dalje. Momci nam pričaju kako je zabava postala (i ostala) posao.

Petar: Reklo bi se da je ideja o pokretanju sopstvenog escape room-a bila školski primer sreće u nesreći. Prošlo proleće je za mene bilo u znaku priprema za odlazak u Ameriku na jedan od „work and travel“ programa na koji smo se moja devojka i ja prijavili. Međutim, ovog puta nisam uspeo da dobijem vizu – za razliku od nje – pa sam otišao u njen rodni grad u Rumuniji, kako bismo zajedno proveli nekoliko nedelja pre njenog odlaska. Kako smo već potrošili sve ideje, potražili smo novu zabavu koja bi zaobišla klasičan odlazak na kafu ili ručak i tako došli do escape room-a.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

Kako nikad pre nisam čuo za ovakav koncept mislio sam da je u pitanju dečja igra i bio vrlo prijatno iznenađen kada sam shvatio da sam se prevario. Bilo mi je, zapravo, toliko zanimljivo da sam već tokom svog boravka unutra, rešavajući zadatke, počeo da razmišljam o otvaranju nečeg sličnog u Srbiji. Onda sam se setio i Nemanje, koga sam upoznao upravo u Americi gde smo zajedno radili u jednom restoranu znajući da bi ova priča mogla da ga zainteresuje – i kao igra i kao posao.

S obzirom da sam u tom trenutku već planirao da budem u Americi, osećao sam da nema vremena i razloga za gubljenje – odmah smo krenuli u istragu i potragu za stanom. Imali smo sreću da brzo naiđemo na idealno mesto u Svetogorskoj ulici, u blizini zgrade Politike. Onda smo izabrali temu, jer ona uslovljava dalje opremanje stana i osmišljavanje zadataka. A kako smo želeli da tema bude horor, nalik na, recimo, filmove „Kocka“ i „Igra“ prionuli smo na krečenje zidova u crveno i pretvaranje stana u svojevrstan vremeplov, kako biste zaboravili da ste u jednoj zgradi u Beogradu i zaista osetili adrenalin i pun doživljaj igre.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

MF: Kako je i kada zapravo nastao koncept escape room-a?

Petar: Moje zanimanje za escape room je otišlo dotle da danas pišem master rad na ovu temu, pri čemu sam saznao mnogo o njegovom istorijatu, odnosno pretečama. Prvi oblik ovakve zabave bio je u koricama – dakle, u vidu knjige, koja te je vodila u tekstualnu avanturu u odnosu na to koji pravac odabereš. Nakon kratke priče ili spleta događaja, narator ti daje opciju da biraš šta će junak sledeće uraditi ili kuda će poći i na osnovu toga te šalje na narednu stranu – treću, petnaestu, osmu…gde se tvoja lična priča nastavlja.

Nakon toga se isti koncept seli na računare, takođe u obliku teksta, da bi negde krajem 20. veka izašla prva igrica koja je priču dočarala i grafički – svakako, siromašnim dizajnom, ali su ovakve igrice bile uspešne i brzo se razvijale i usavršavale. Danas je ovaj koncept deo mnogih drugih igara, kao što je Post Mortem, pa čak i GTA, koji u suštini nema veze sa escape room igrama.

Onda 2008. prvi put nastaje živa verzija. Ideja je upravo ta – da ne gledate film, ne igrate igricu, nego da baš vi budete u središtu događaja i pravi protagonisti ove priče. Završava neslavno, ali nekoliko godina kasnije, koncept doživljava pravi bum, i to verovatno zahvaljujući oduševljenim igračima koji kasnije postaju vlasnici svojih room-ova. U Beogradu je 2014. postojao samo jedan, a danas, nakon samo dve godine ih ima trideset, premda je prestonica escape room-ova Budimpešta, koja ih na površini sličnoj Beogradu ima preko 200.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste došli do prvih mušterija?

Nemanja: U trenutku kada je escape room postao popularan vid zabave, napravila se i grupa obožavalaca koji se nisu zadovoljavali tek jednim odlaskom. Osim što redovno posećuju i otkrivaju nove u svom okruženju, ljudi uključuju posete escape room-ovima kada su na odmoru, u novom gradu ili na proputovanju. Koliko je to preraslo u fenomen govori činjenica da na sajtu Trip Advisor postoji potpuno nova kategorija – Escape rooms. Do ovoga je došlo jer je zbog popularnosti često bio slučaj da u velikim gradovima escape room bude popularniji od neke istorijske atrakcije – recimo Ajfelovog tornja u Parizu.

Trip Advisor je veoma važan. To je i dalje jedino mesto gde možete da ostavite komentar, utisak, ocenite svoje iskustvo u jednom od njih i da ih uporedite i tako se odlučite za onaj koji ćete posetiti u budućnosti. Zbog toga se i mi trudimo da usmeravamo svoje klijente upravo tamo, da ocene svoje iskustvo i ostave preporuku ili komentar. I to je, ujedno, i način na koji dolazimo do turista, mada je broj domaćih klijenata i dalje u velikoj prednosti. Veoma često nam se događa da turisti dolaze bez ikakvog prethodnog iskustva ili znanja o escape room-ovima, već jednostavno, na listi najviše ocenjenih lokacija ili aktivnosti u Beogradu naiđu na nas, odmah iza Kalemegdana, Skadarlije i Ade Ciganlije.

Tako nas je pronašao i Igor, koji je bio kod nas u Svetogorskoj i sa prijateljima odigrao igru, a zatim nam se obratio da zajedno priču proširimo i unapredimo.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

MF: Igore, otkud interesovanje za Escape Room-ove?

Igor: Prosto, tražio sam neki novi vid zabave, i ovo mi se dopalo. Osim što je veoma zabavno, zahteva kreativnost, razvija maštu i tera te da koristiš vijuge, što je kod većine zabavnih sadržaja danas, u drugom planu. Jedna od prvih soba koje sam igrao je bila „Drakula“, i do danas mi je to jedinstveno, vrhunsko iskustvo. Veoma mi se dopalo kako momci razmišljaju, kako rade i koliko vode računa o detaljima i koliko su posvećeni. Mene je sam fenomen zanimao i iz drugih uglova, ne samo ugla igrača, i pričali smo o tome i dogovorili se da razmislimo o idejama za nešto novo što bismo realizovali zajedno. Onda smo pre nekoliko meseci shvatili da bismo zapravo mogli da napravimo jedno mesto sa više soba. Na tome smo radili, razvijali i testirali, i početkom septembra, nova soba je ugledala svetlost dana.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda jedna igra u Pin Escape Room-u?

Nemanja: Sada imamo dve sobe – „Drakulu“ i „Masonsku ložu“ koje smo kreirali tako da budu nešto drugačiji od konkurencije, čemu je prethodilo veliko istraživanje. Posećivali smo i druge escape room-ove i tako se istovremeno zabavljali i učili kako bismo osmislili igru koja će prvenstveno biti interesantna nama samima. U njoj može da učestvuje tim od dva do pet igrača koji rešavaju desetak povezanih zadataka, koji se nastavljaju jedan na drugi, u cilju toga da se oslobode iz date situacije, odnosno prostorije, u roku od sat vremena. Po ulasku prvo osmatrate prostoriju i tražite tragove koji će vas navesti da zaključite šta je sledeći korak, a ukoliko se desi da negde zastanete možete tražiti pomoć, koju pruža game master dajući vam male naznake i zagonetne smernice koje će vas pogurati preko problema na kome ste zastali.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

MF: Pomenuli ste i prodaju franšize, odnosno ideje samog escape room-a. Možete li nam reći nešto više o tome?

Petar: Za mogućnost kupovine, odnosno prodaje franšize smo čuli od naših kolega koji su kupovali ideje escape room-ova iz Mađarske. Pokušali smo da uradimo istu stvar, objavljujući na svom sajtu mogućnost saradnje i prodaje naše franšize. I pored toga što naš sajt nema preveliku posvećenost, ubrzo su počeli da stižu upiti iz Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Amerike i tako se rodila prva saradnja i to sa ekipom iz Zagreba. Videli su naše dobre ocene i pozitivna iskustva korisnika i želeli su da, praktično, preslikaju naš model. Nas dvojica smo seli i napravili kompletan spisak svih neophodnih komada nameštaja, elektronike, tutorijale, detaljan plan i program po kome bi mogli da rade, što se završilo i našim odlaskom u Zagreb, kako im je trebala neka vrsta potvrde i zelenog svetla od nas.

To, međutim, nije sve – koliko god kreativno bila osmišljena vaša priča i sami zadaci, iskustvo je ono što se zaista računa. Tu mislim na predusretljivost, ljubaznost i profesionalnost, zatim na samu figuru game mastera koja mora da bude istovremeno tajanstvena i predusretljiva, tako da malo pogura igru a da opet zadrži tu mističnu atmosferu. Još jedna izuzetno bitna stvar je konstantno slušanje sugestija mušterija i praćenje same igre, kako biste bili spremni na promene i prepravke zbog čeka će se igra neprekidno usavršavati.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

MF: Koliko vam je vremena bilo potrebno za pripremu soba i zadataka?

Petar: Prva soba je bila spremna za manje od mesec dana. Dosta opreme smo već imali, elektrika nam nije bila potrebna, a mi smo bili izuzetno posvećeni i fokusirani na taj posao. Pripremu druge sobe, smo malo odužili. Najpre zbog nešto složenije pripreme koja je uključivala i stolare i električare, a onda i zato što nam se, jednostavno, nije žurilo, tako da je sve bilo spremno za nešto više od dva meseca. Osim stručnih, fizičkih radova tu je i zanimljiviji deo posla – samo osmišljavanje prostorije i igre koju zatim prepravljamo i nadograđujemo u odnosu na iskustva korisnika. Do danas smo ugostili više od 400 grupa, odnosno više od 1500 učesnika.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

MF: Da li koristite neki vid oglašavanja?

Petar: Iako je sve počelo sa Trip Advisor-om, on nikako nije jedini kanal komunikacije sa korisnicima. Prvi i osnovan način da neko čuje za vas jeste preporuka – jedna zadovoljna mušterija je mnogo potencijalnih mušterija. Aktivni smo i na društvenim mrežama, gde, iako smo obojica amateri u ovom svetu, možete naći mnogo korisnih saveta koji će vas uputiti u celu problematiku promocije na Facebook-u i Instagramu: pratimo Istoka Pavlovića (koji nam je bio i gost), Petra Vasića i blogove koji nam pomažu da se snađemo u tom svetu. Petru smo se jednom prilikom lično obratili i dobili savet i ideju koja je stvarno rezultirala velikm uspehom. Oduševilo nas je to što ljudi zaista žele da pomognu – sve što treba da učiniš je da pitaš. Srećom, danas postoje i razne grupe na Facebook-u gde ljudi razmenjuju svoja iskustva i utiske iz raznih escape room-ova, te Trip Advisor više nije jedino mesto gde se može naći preporuka.

Pin Escape Rooms

Pin Escape Rooms, foto Stefan Đaković

Nemanja: Problem sa poslom kao što je escape room je to što su vam uvek potrebni novi ljudi. Niko se neće dva puta vratiti u istu igru i to iziskuje konstantne napore da se do tih novih ljudi i dođe. Zato planiramo da proširimo svoje kapacitete kako bismo mogli da sklopimo saradnju sa kompanijama koje organizuju team building-e za svoje zaposlene i aktiviramo se kod prodaje franšiza i samog how-to koncepta. Verovatno je to još jedan razlog zbog kog je ovaj posao tako zanimljiv – uvek morate biti spremni na inovacije i smišljati kreativne načine da se probijete. Postojanje sajta i FB stranice nije dovoljno, već vam stalno trebaju nove ideje. Tako smo smisili novu strategiju koju treba da sprovedemo u delo: zamislite da vam na ulici priđe čovek sa maskom, u srednjevekovnom odelu i pruži vam zapečaćeni koverat. Možda biste se uplašili, možda ne biste, ali bi vas sigurno zaintrigirao sadržaj tog koverta. A onda zamislite da vas unutra čeka pismo koje počinje sa „Dogodilo se ubistvo u masonskoj loži…“ a završava se ličnim pozivom da dođete i pomognete u njegovom razrešenju. Verovatno bi vam laknulo kada vidite da je pismo potpisao Pin Escape Rooms, a verovatno vas i ne bi mrzelo ni da ukucate isto na Google-u i saznate o čemu se radi. Čak i ako ne poželite da nas posetite, bar ste čuli za nas i malo se zabavili. A i mi smo, to je sigurno.

Posetite: Pin Escape Rooms i Escape Room For Sale

Poslednja izmena dana 18. marta 2017. u 17:31


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…