Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Ivana Bojović Šević, akademski slikar, profesor likovnog i kreativac koji uvek smišlja nešto novo. Svoju umetnost spojila je sa ljubavlju prema kuvanju i stvorila poslastičarnicu Fini za manufakturno pravljenje kolača.

U pitanju je magično mesto na beogradskom Dorćolu u kome, mešavinom alhemijskih procesa, belgijske čokolade, vanile sa Madagaskara, osmeha i vrednih ruku, nastaju francuski kolači, makaroni i peciva koji teraju vodu na usta.

MF: Odkud likovna umetnica u poslu sa francuskim kolačima?

Ivana: Ova priča je počela pre šest godina. U to vreme sam radila kao profesor u školi. Međutim, ostala sam bez posla i bilo je potrebno da, u najkraćem roku, smislim čime ću se dalje baviti u životu. Pravljenje kolača i spremanje hrane na starinski, domaćinski način je nešto što volim oduvek i sa čime sam odrastala, tako da je izbor bio lak. Odlučila sam da radim ono što volim i u čemu sam dobra J

Prvo sam pričala sa prijateljima želeći da čujem njihovo mišljenje o svemu. Oni su mi pružili svu podršku i olakšali da se upustim u svoj posao.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Kako je izgledao sam početak?

Ivana: Naravno sve je krenulo u stanu u kome smo živeli suprug i ja. Od male kuhinje, šporeta na kome sam sve spremala i društvenih mreža preko kojih sam svoje usluge počela da nudim na tržištu.

U sve sam ušla sa puno entuzijazma, ali bez iskustva u prodaji. Zato sam išla putem koji je meni bio logičan. Proces je izgledao tako da sam na Facebooku objavljivala kolače koje sam pravila i čekala da se pojavi klijent i nešto naruči.

Taj početak je bio prilično naporan fizički. Često se dešavalo da me ljudi kontaktiraju oko ponoći sa hitnom porudžbinom za sutradan. Nije bilo druge nego da cele noći pravim kolače kako bih ujutro mogla da ih isporučim klijentu. Onda od tog novca nabavim namirnice za sledećeg klijenta i tako u krug.

Takođe, učestvovala sam na različitim festivalima kolača u Beogradu. Naročito mi je pomogla prezentacija u Mikseru. Tako su prvi klijenti čuli za mene, a dalje su i oni pronosili dobar glas o meni. Sve je to išlo malo po malo zahvaljujući dobrom spoju entuzijazma, energije i ljudi koji su mi pomagali i podržavali me.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Kako ste došli do prvih stalnih klijenata?

Ivana: Do jednog sam došla tako što sam naletela na kafić Kofein i videla da stoje dve prazne vitrine. Ušla sam i pitala zašto im je prazno, ispričala da se bavim proizvodnjom kolača i ostavila im vizit kartu. Desetak dana kasnije me je pozvao vlasnik i rekao da je njegova supruga pronašla moju stranicu na Facebooku i da su joj se dopali kolači. Vrlo brzo smo se dogovorili i počeli da sarađujemo, evo, i dan danas.

Nadalje nisam jurila klijente jer sam se bojala da neću stići da napravim dovoljno kolača da pokrijem potražnju. Zato sam pustila da me oni sami pronalaze i da stvari polako rastu s te strane. Tako danas, pored Kofeina, sarađujemo sa, na primer, hotelom BAH i YoMama frozen yougrtom.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Polako ste rasli i proširivali posao. Šta se dalje dešavalo?

Ivana: U jednom trenutku je sve prevazišlo razmere stana gde sam, u jednoj sobi slikala, u drugoj pravila kolače. Bilo je vreme da proizvodnju prebacim u poseban lokal u kome ću raditi prevashodno za potrebe stalnih klijenata – kafića i kafeterija, sa kojima sam ostvarila saradnju, ali i za sve ljude koji pozovu i poruče.

Sve do prošle godine zapravo lokal je funkcionisao samo kao proizvodnja koja je imala šaltersku prodaju. Tada smo odlučili – vreme je da napravimo mesto gde ljudi mogu doći, sesti i pojesti kvalitetne kolače. Tako je nastala poslastičarnica Fini, a sama proizvodnja je izmeštena u drugi lokal.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: U sve ste krenuli sopstvenim snagama. U kom trenutku odlučujete da uposlite i druge ljude? Po kom kriterijumu ste ih birali?

Ivana: Klijenti koji su naručivali kolače za velike proslave odigrali su presudnu ulogu. Bukvalno je bilo situacija da me neko pozove i misli da priča sa malom fabrikom kolača, pa se dešavalo da ne mogu sama da stignem sve. Tako sam se mučila dok nisam upoznala Jelenu, koja se bavila organizacijom venčanja. Odmah smo shvatile da razmišljamo na sličan način i da možemo u poslu odlično funkcionisati i odlučile da otpočnemo našu saradnju.

Imale smo situaciju da pečemo 100 torti, koje su bile naručene kao novogodišnji korporativni poklon, a koje je trebalo isporučiti u rasponu od 40 sati. Sve se dešava u stanu na petom spratu u zgradi bez lifta. Terasu smo preuredili i obezbedili kako bi mogla da ima ulogu frižidera pošto je napolju sneg, i isključili radijatore da se ne bi topili sastojci, tako da smo morale da radimo u jaknama. Tada sam Jelenu zvala da mi pomogne i radile smo do ujutro, a ona je ostala do danas.

To je bio i presudan momenat za odluku o prebacivanju proizvodnje u zaseban lokal. Oko pola godine kasnije sam zaposlila još jednu ženu i tako smo rasli.

Što se tiče kriterijuma po kome biramo saradnike, glavno je da bude dobar čovek, sve ostalo će naučiti. Svi mi ovde radimo ono što volimo i to činimo najbolje što možemo i želimo da nam bude lepo i fino. Fini kolači, fina osećanja, fini ljudi. Tako smo i do imena došli.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Dakle imate veoma dobro i veselo radno okruženje?

Ivana: Trudimo se da nam bude zabavno i da atmosfera bude prijatna. Svi od ovog posla živimo i veoma je važno da se razumemo i dobro funkcionišemo. Zato svakoga dana zajedno ručamo, razgovaramo i imamo razumevanja jedni za druge. I u poslovnom i u privatnom smislu.

Poslednji član naše družine je moj suprug Branko koji je dugo radio u štampariji i pomagao mi kada je stizao. Ja sam radnik koji pravi kolače i moji sati se broje, a potrebno je pokriti i poslastičarnicu i proizvodnju, što mi je veoma teško da uradim sama. Sada kada je Branko tu stvari su daleko lakše.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Nalazite se u tihom delu donjeg Dorćola, a stalno vam dolaze gosti. Kako ste to postigli?

Ivana: Ljudi se ovde osećaju komotno i opušteno. Ne dolaze samo da bi pojeli kolače i otišli, već im prija da budu u ovom prostoru jer im se, pored samih kolača, dopada i naša energija. Svi su oni prvo bili mušterije, ali su veoma brzo postali naši drugari, a poslastičarnica Fini njihovo omiljeno mesto.

MF: Primarno ste se fokusirali na francuske kolače. Zašto ste odabrali baš njih i šta je specifično u načinu na koji vi pravite kolače?

Ivana: Lično volim francusku kuhinju, tako da je moja preferencija bila presudna. Međutim, bežim od mašinske ili automatizovane proizvodnje. Znam da je to način za postizanje veće zarade, ali ne želim da žrtvujem kvalitet ni na jedan način.

Sve radimo ručno i sami obrađujemo sve namirnice koje koristimo, a to se, i te kako, oseti u ukusu. Nažalost, u Francuskoj je danas sve prešlo na mašinsku proizvodnju. Imali smo klijente koji su nam rekli da su naši kolači bolji nego li oni u Parizu i na to smo veoma ponosni.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Šta sve pravite od kolača?

Ivana: Makaroni različitih ukusa i boja su nešto čime se posebno dičimo i oni su se svideli čak i ljudima koji inače ne vole da jedu makarone. Pravimo ih sa ukusom vanile, maline, lešnika, čokolade, lešnika, pistaća, badema, lavande, marakuje, limuna, kafe mohita, i različitih drugih kombinacija. Nije ih lako napraviti, ali moram da priznam da predstavljaju savršen poklon u luksuznom pakovanju. Ali svako ko ih kupuje sa tom namerom, obavezno i sam gricne par komada jer su neodoljivi J

Zanimljiva je priča da jedan stariji par koji radi u Francuskoj, kada god dođu u Beograd kupe deci makarone kod nas i ispričaju da su ih doneli iz Pariza. Kako kažu, ne žele da ove kolače donose iz Francuske jer su naši bolji.

Takođe tu su veliki i mali ekleri u pet različitih ukusa – vanila, kafa, lešnik, pistaći i slana čokolada i krempite koje su specifične po tome što ih pravimo sa izvrsnom vanilom sa ostrva Burbon.

Tu je još puno drugih kolača poput Saher torte, čoko-lilza, slatkih korpica i torte od malina u kojoju se ne dodaje šećer, a redovno smišljamo i nove kolače i kombinacije. Naravno, pravimo i torte po želji klijenata.

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Pored slatkog uveli ste i slani program iz kog se posebno izdvajaju francuski kroasani.

Ivana: Tako je. Uveli smo ih ne tako davno i ljudi su oduševljeni njihovim ukusom. Testo mesimo ručno bez aditiva i dodataka, a zatim ih pečemo i filujemo delikatesima. Veoma su laganog ukusa, predstavljaju odličan obrok i pravimo ih isključivo za prodaju u našem lokalu.

MF: Imate veoma lepu i luskuznu ambalažu koja se odlično uklapa sa vašim kolačima i njihovim kvalitetom. Zanimljivo je da ste odabrali životinje kao zaštitni znak. Kako ste došli na tu ideju? Da li je to posledica vašeg umetničkog izraza ili je ideja došla sa neke druge strane?

Ivana: Ambalaža je važan deo naše priče. Tu je da upotpuni sliku o našem odnosu prema lepom i ispuni visoke estetske srandarde koje smo postavili: lep kolač- lepo pakovanje. Kada želite nekome da priredite slatko iznenadjenje, to je to, ugođaj mora biti potpun. Kako spolja (kutija) tako i iznutra (kolač).

Što se izbora motiva za ambalažu tiče, nismo se mešali. Za uspešnu saradnju ključni su razumevanje i poverenje i zato smo sve prepustili ljudima iz dizajn studija Metaklinika koji znaju šta rade. Oni su “odgovorni” za floru i faunu na našim novim kutijama 🙂

Poslastičarnica Fini

Poslastičarnica Fini, Stefan Đaković

MF: Šta planirate u budućnosti?

Ivana: Nastavićemo da inoviramo, stvaramo nove ukuse i kombinacije koje će ljudima mamiti osmehe na lice. Osluškujemo šta ljudi žele i težimo da proširimo tržište, ali na takav način da nećemo dopustiti ni najmanje opadanje kvaliteta.

Posetite: Fini

Poslednja izmena dana 20. februara 2018. u 21:11


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Ivan Radojičić

Diplomirani filozof, novinar, community administrator, copywriter i instruktor na obuci za poslovnu upotrebu društvenih mreža. Svoju veštinu pisane komunikacije izbrusio je u novinarstvu, prateći unutrašnje i spoljno političke teme. Radio je u više domaćih i stranih štampanih i online medija……. Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…