klik za meni

Svi znamo ovaj scenario: Došle su devedesete i počele da ruše sve pred sobom. Prazni rafovi i prazni džepovi, beznađe koje čini da se osećamo kao da smo potonuli na dno. Međutim, ako na dnu postoji ijedna lepa stvar, to je mogućnost da se odbacimo o tlo i isplivamo na površinu. Ova vrsta frustracije iznedrila je Poslastičarnicu, prodavnicu zanatskog sladoleda. U pokušaja izvlačenja iz krize, Veroljub Šobić je otkrio svoju veliku ljubav i oko nje izgradio pravi mali raj za sladoled, spajajući italijansku tehnologiju i srpske voćnjake. Danas nam priča kako je gradio svoj zanat i kako se jedna ideja materijalizovala, u obliku sorbeta od maline, drenjine, bundeve ili divlje trešnje.

MF: Kako ste se odlučili za proizvodnju sladoleda i gde ste ispekli zanat?

Veroljub: Danas mi je lako da sa ponosom kažem da sam zaljubljen u svoj posao i da uživam u svakom danu koji provedem u našoj poslastičarnici. Početkom devedesetih, međutim, o sladoledu nisam znao ništa a interesovanje za njega se rodilo iz očaja i nemogućnosti da obezbedim sebi i svojoj porodici stalna primanja, bez obzira na fakultetsku diplomu. Moja supruga i ja smo rešili da započnemo sopstveni biznis, a njenom zaslugom smo se, 1991. godine, odlučili baš za sladoled i tada otvaramo lokal u Novom Sadu.

Žestoko smo se zadužili, naručili opremu iz Italije i počeli da učimo. U cenu skupih mašina ulazila je i obuka njihovog majstora, za koju se ispostavilo da je trajala svega tri sata. Ipak, i to je vredelo i tako počinjemo sa vrlo bazičnim znanjem, koje će se godinama širiti. Sladoled me je ubrzo zaveo i ja počinjem sve svoje vreme da posvećujem učenju i eksperimentisanju. Čvrsto smo odlučili da, makar to bilo nauštrb zarade, insistiramo na prirodnim, zanatskim sladoledima, koje smo pravili sa mnogo ljubavi i pažnje. A kada tako pristupaš svom poslu, ljudi to primećuju i cene.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

Svaki novi uspeh pratila je nova glad za znanjem i tako smo svih ovih godina samo napredovali. Nekoliko godina nakon otvaranja, našu radnju su počeli da posećuju zaposleni u italijanskoj ambasadi i što je još važnije – vraćali su se, iako smo bili u Novom Sadu, a oni u Beogradu. Tako se desilo i da smo dobili ponudu da postanemo zastupnici materijala, a kasnije i mašina koje smo koristili. Ja sam to prihvatio iako nisam bio suviše lud za trgovinom. Ispostavilo se da je to bila prekretnica. Na sastancima sa drugim zastupnicima upoznao sam najveće svetske majstore za sladoled, gledao sam, „krao“ znanje, učio i raspitivao se. Posle nekog vremena i sam sam naučio dovoljno da postanem prihvaćen u tim krugovima.

Danas imam čast da sedim sa njima i u tome posebno uživam. Ti ljudi su takvi posvećenici, bez trunke pretencioznosti – sedenje na sladoledu sa njima i rasprava o novim ukusima izgleda kao razmena recepata za sarmu među domaćicama. Nema sujete, jednostavno, mi toliko volimo to sto radimo.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

MF: Zašto se vaš sladoled razlikuje od drugih?

Veroljub: Sladoled nije teško napraviti, ali smo mi rešili da ga zakomplikujemo, vrativši se nekoliko koraka u proizvodnji unazad, što nam dozvoljava da kontrolišemo svaki sastojak. Suština je jednostavna – pravimo zdrav proizvod. Želja nam je bila da izbegnemo zamku u koju je upala proizvodnja sladoleda, a to je industrijalizacija. Industrijska proizvodnja je  daleko lakša i jeftinija, ali ona vam ne garantuje pravi ukus voća ili krema, niti svežinu proizvoda. U njihovoj osnovi su određene baze, odnosno paste, uvek iste, čime sladoled gubi svoju draž koja je beskonačna.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

Tokom godina sam upoznao sladoled „iznutra“ i znam kako da izbalansiram sve sastojke kako bi, na primer, običan sok limuna dobio pravu teksturu. Eksperimentisanjem smo došli do zaključka da se najbolji sladoledi dobijaju od svežeg voća, što nam u sezoni omogućava širok spektar vrsta koje rastu u Srbiji. Moj prvi „autorski“ ukus bio je suva šljiva, zbog čega ga nazivam srpskim sladoledom – premda je tehnologija italijanska, glavni sastojak je domaći. Danas su tu i ukusi drenjine, mušmule, bundeve, divlje trešnje i svi oni se pripremaju sa vrlo malo sastojaka – svežim voćem, vodom i raznim vrstama šećera. Kada zahladni, sa jeseni stiže dunja, kruška Karamanka, dok voćke kojima je prošlo vreme, kao što je jagoda, tada pravimo sa zamrznutim voćem.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

MF: Koje vrste sladoleda imate u ponudi?

Veroljub: Pravimo tri vrste sladoleda: sorbeto, đelato i krem. Italijanski sorbeto je, po knjigama, voćni sladoled bez trunke masnoće, što znači da se pravi na vodi i da sadrži minimum od 35% voća. Moji sladoledi sadrže 40% voća, koje mešamo sa izvorskom vodom i šećerima. Podrazumeva se da nema nikakvih emulgatora niti sličnih dodataka. Đelato je najrasprostranjeniji, mlečni sladoled. Mi ga nudimo u ukusima lešnika, čokolade, oraha, plazme… Ako pitate mene, pripadnika stare škole, voćni sladoledi sa mlekom ukazuju na nedostatak stručnosti, jer im masnoća menja strukturu i autentičan ukus voća.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

Poslednji i meni najdraži je krem sladoled, koga karakteriše najplemenitiji sastojak – pasterizovano žumance. Od samih početaka sam se jako interesovao za ovu vrstu, ali me je plašio rizik od salmonele, zbog čega sam čekao da se na tržištu pojavi pasterizovano žumance. Danas, zahvaljujući tehnologiji, posedujem mašinu sa programom za pasterizaciju žumanaca i mogu da garantujem da je svako ponaosob potpuno zdravo. Svi klasični ukusi se mogu praviti u krem varijanti, dok je u Italiji parametar za kvalitet upravo krem sladoled od čokolade, vanile, lešnika i najčuveniji – od pistaća. Za to koristim staru mašinu koja za razliku od nove pravi teži sladoled punijeg ukusa.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

MF: Kako nastaje jedan sladoled?

Veroljub: Prva i osnovna stvar jeste biranje odgovarajućeg voća. Ako je breskva zelena, ili jagoda je prezrela, to će se itekako osetiti. Tako je za mene pijaca postala druga kuća, pri čemu se sjajno zabavljam. Ako dođete do savršenog voća, sve ostalo teče lagano. Bitno je odabrati pravi šećer – dekstroza ili grožđani šećer je dobar, ali ima mali udeo u sastavu, dok je glukoza važna zbog sjajne teksture koja se dobija uz njenu pomoć. Saharoza je glavni saradnik, jer je dovoljno slatka da istakne ukus voća. Međutim, svaka vrsta voća traži svoj odnos sastojaka, sa čime smo se mnogo igrali i eksperimentisali dok nismo došli do idealnog ukusa i čvrstine. Ja u tome uživam dovoljno da imam strpljenja za svaki novi sastojak, verujući u to da sve može da se pretvori u sladoled, pa su pojedini imali i priliku da probaju sladoled od paradajza.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

MF: S obzirom da insistirate na kvalitetu, koliko je teško pronaći kompetentnog radnika?

Veroljub: Čudno je što živimo u zemlji sa tolikim procentom nezaposlenosti, a tolikim poteškoćama da pronađemo radnike. Nama je najveći izazov da pronađemo nekoga ko će, pre svega, da voli ovu poslastičarnicu koliko i mi. Jer njeno bogatstvo se ne sastoji samo od sladoleda. Mušteriju treba uvek da dočeka nasmejano lice, cvrkut i dobro raspoloženje. To ne znači da treba da nabacimo veštački osmeh i ponašamo se kao roboti, već samo da istinski uživamo u svom poslu. Imam želju da svoje radnike „inficiram“ ovim entuzijazmom, da delimo energiju, trenutke i ideje. Ni najsposobniji radnik ne može da nadomesti taj krucijalni nedostatak posvećenosti i doprinos porodičnoj atmosferi.

Iako je meni ovaj posao doneo finansijsku sigurnost, ja ga volim jer mi je doneo nešto mnogo veće. Doneo mi je strast. Zato sam u radnji neretko od jutra do mraka – želim da se pobrinem da sve mušterije budu ne samo zadovoljne, nego očarane. Kada neko dođe prvi put, insistiramo da prvo proba sve ukuse za koje je zainteresovan pa tek onda bira koje će kupiti.

Poslastičarnica

Poslastičarnica, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgledaju vaši planovi za budućnost?

Veroljub: Planiramo da otvorimo još jednu ili dve radnje u Beogradu, mada mi je od toga važnije da raširim ideju i koncept koga se mi držimo i da se u tom cilju udružim sa svojim kolegama. Da razgovaramo o ugostiteljstvu,  razmenjujemo ideje vratimo se kvalitetu. Ja sam napravio svoj mali, lični raj i nastojim da ga takvim i održim. Sladoled je druženje, deljenje, osmeh, nagrada posle napornog dana, osećanje poleta i udobnosti. Moja misija je da ta ideja opstane.

Posetite: Poslastičarnica



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

16. oktobra 2017.

Bowtie.atMotivacija se krije u stalnom usavršavanju

Pojava koncept radnji i otvorenih modnih bazara posledica je pojavljivanja mnoštva malih proizvođača, kojima je to idealna šansa da nađu put do publike. Među pionirima ovog novog talasa kod nas je Aleksandar Topić, grafički dizajner čija je strast stvaranje aksesoara…

9. oktobra 2017.

Kožna galanterija ErčićOstanite gladni znanja

Aleksandra i Anu Erčić je zadesila sudbina mnogih od nas – pod izgovorima kakav je, na primer, izraz „tehnološki višak“, iznenada su izgubili poslove i time primarne novčane prilive. Ovakav sled događaja je bio presudan da se dedina mašina za…

2. oktobra 2017.

Koba Yagi ToysIgračke za decu koja menjaju svet

U doba kada se postavlja mnogo pitanja standardnim načinima vaspitanja, odrastanja i školovanja dece, od prvih vakcina do zastarelog školskog programa, jedna mama po imenu Tijana Petrović je rešila da nešto i preduzme. Njena inicijativa počela je i mnogo ranije,…

25. septembra 2017.

Mesec i zecMagija na prodaju

Danas vas upoznajemo sa Teodorom Novaković, koja svoje misli i osećanja pretače u umetnost, i to uz pomoć raznovrsnih kristala. Njena umetnička karijera počela je davno, sviranjem violončela, da bi se zatim proširila na baletsku školu i konačno studije glume….