Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Razgovarajući o lokalima koje su posećivali i stvarima koje im se tamo nisu dopale, Nikola i Pavle, dva prijatelja iz detinjstva, odlučili su da udruže svoja znanja i snage. I tako je salonski stan na adresi Avijatičarski trg 5 postao – Salon 5, restoran jedinstvenog koncepta.

MF: Kako ste došli na ideju da pokrenete restoran koji će se razlikovati od svih ostalih?

Nikola Narančić: Ja sam više od pola života u ugostiteljstvu. Mnogo vremena sam proveo u kuhinji, a radeći u Italiji sam promenio kompletan pogled na namirnice i proces pripremanja hrane. Tako sam i došao sam na ideju da otvorim jedno specifično mesto, restoran koji će se razlikovati od ostalih, koji zapravo po konceptu i neće biti klasičan restoran, već više jedno mesto za uživanje i potpun doživljaj hrane i vina. Danas za otvaranje restorana nije potrebno samo znanje iz ugostiteljstva, već je i marketing jako bitan faktor i sam brend koji se gradi i razvija oko cele priče. Saradnja sa Pavlom, mojim drugarom iz detinjstva, je bila najlogičnije rešenje i prilika da naša znanja i dve profesije spojimo u jedan posao.

Pavle Farčić: Ja se već 15 godina bavim grafičkim dizajnom i marketingom, i specijalizovao sam se za izgradnju i repozicioniranje brendova. I kako sam ceo život proveo praveći brendove za druge, nije nimalo neobično što smo Nikola i ja odlučili da napravimo jedan, samo naš brend. Dugi niz godina smo razgovarali o tome šta bismo voleli da je drugačije u lokalima koja posećujemo, i prijatelji su nam često govorili da treba da otvorimo sopstveni restoran u kojem bismo mogli da pokažemo šta znamo i umemo.

Ali trebalo je da prođe vreme da se i zaista odlučimo na jedan takav korak. Dogovorili smo se da probamo da ispravimo sve što nam smeta kod drugih i da proverimo da li je to uopšte izvodljivo u zemlji Srbiji. Ukratko, želeli smo da napravimo mesto gde ćemo se mi osećati prijatno i gde će hrana biti po našim merilima i standardima, i iza kojeg ćemo stajati do kraja, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne.

Salon 5

Salon 5, foto Nikola and Tamara

MF: Kako su tekle pripreme za otvaranje Salona 5?

Nikola: Nakon što sam se vratio iz Italije mnogo prijatelja, uključujući i Pavla, me je pitalo kada ću otvoriti svoj restoran ovde, u Beogradu, ali ja sam se tome dugo protivio, iz najrazličitijih razloga. Konkretnu ideju za Salon 5 sam dobio od mog rođenog brata koji živi u Parizu, koji me je jednom upitao „A zašto ne otvoriš restoran u stanu?“ Nakon toga sam polako počeo da sklapam kockice i krenuo da gradim celu priču, da nabavljam stvari za enterijer, da osmišljavam meni. Naravno, pre nego što sam uopšte i krenuo da razmišljam i o kuhinji i o restoranu prvo sam se raspitao da li je to izvodljivo uopšte u Srbiji. Srećom, ubrzo sam dobio odgovor da je moguće ako ispunjavaš određene tehničko-higijenske uslove, i krenuo sam dalje sa pripremama.

Tada sam shvatio da ja pored svih poslova vezanih za ugostiteljstvo ne mogu da se bavim i ostalim važnim stvarima, pre svega marketingom, i da jednostavno imam potrebu za partnerom koji će se baviti tim ostalim važnim segmentima. I tako sam u ovu priču uključio Pavla, koji je odmah bio zainteresovan za moju ideju netipičnog restorana i delio je moju viziju. Ja sam o ovome razmišljao još od 2012. a krajem 2014. godine smo restoran definitivno postavili na noge i krenuli sa radom.

Salon 5

Salon 5, foto Nikola and Tamara

Najbolja preporuka je zadovoljan gost

MF: Kako ste odredili koja vam je ciljna publika za restoran i na koje načine ste došli do nje?

Nikola: Mi smo stvarno pravili mesto za nas i po našem ukusu, ali opet s druge strane pravili smo i mesto koje treba da donese neki profit. Nemoguće je kontrolisati koja vrsta gostiju može da dođe u restoran, i bilo je veliko pitanje da li će oni ceniti to što mi radimo ili ne, pogotovo u Beogradu i Srbiji. Jer mi smo vodili računa o svakom detalju, od nameštaja koji smo pažljivo birali, preko umetničkih dela koje smo lično sakupljali, pa sve do izbora muzike koja će se puštati.

Pavle: Jako smo bili obazrivi po pitanju marketinga, da ne izlazimo po bilo kakvim časopisima, da se ne pojavljujemo na sajtovima sa lošom reputacijom. Odbili smo mnogo zahteva za intervjuima od raznih magazina i časopisa, koji bi nam možda pomogli u nekom finansijskom smislu, ali jednostavno smo shvatili da se to se nama ne dopada, da to nije mesto za priču koju želimo da ispričamo. I da se naša ciljna publika, koju čine uglavnom kreativni ljudi iz Srbije koji su puno putovali, turisti ili stranci koji rade u Srbiji, jednostavno tamo ne nalazi.

Salon 5

Salon 5, foto Nikola and Tamara

Veliki izazov je bio da stan koji je u Zemunu, na potpuno drugom kraju grada od nas i većine ljudi koje poznajemo, napunimo gostima koji će ceniti to što radimo i to što pokušavamo da napravimo. Uvek imate onu prvu fazu kad vam dođu najbliži prijatelji, to traje sedam-osam dana, ali nakon toga je sledilo skoro šest meseci slabije posećenosti. U međuvremenu smo uspeli da organizujemo sve što nam je potrebno, a tiče se promocije: napravili smo i izgradili Facebook stranu i Instagram profil, počeli smo na da rastemo TripAdvisoru i napravili smo sajt sa mogućnošću online rezervacija.

I kada se to sve sklopilo, već mesec dana nakon lansiranja sajta mi smo bili prepuni. Pokazalo se da su nam tih šest meseci tokom kojih nismo imali previše posla poslužili kao odlična prilika da unapredimo ceo posao u hodu, i da ne pravimo greške kada nam se restoran napuni. Jer da smo od prvog dana imali sve stolove popunjene, Nikola bi možda znao to sve da spremi, ali pitanje je da li bi ostali mogli to da isprate.

Svi marketinški kanali koje smo upotrebili su nam puno pomogli u promociji, blogeri su pisali o nama, ali nismo puštali da to ide stihijski, već smo sve što je izlazilo pratili i kontrolisali na koji način će se to prikazati. Najviše nam je pomogao TripAdvisor, ali to je nešto nad čime nemate kontrolu ako hoćete da igrate fer, što znači da je najbolja preporuka zadovoljan gost. Dakle glavno pitanje je bilo samo kako dovesti tog gosta prvi put da jede kod nas. Puštali smo da drugi govore o nama i to koristili kao sredstvo promocije, kao neku knjigu utisaka koja je praktično bila izložena javno.

Salon 5

Salon 5, foto Nikola and Tamara

Najteže je napraviti najjednostavnija jela

MF: Većina ugostitelja se susreće sa problemom nabavke kvalitetnih namirnica. Da li je to bio slučaj i kod vas?

Nikola: Da, stvar koja nas je ograničila odmah u početku jeste nabavka kvalitetnih sirovina i proizvoda, koji su morali biti dostupni u svakom trenutku pod istim nivoom kvaliteta. Zbog toga sam morao da praktično svedem izbor jela koji bi bio u našem meniju prema onome što možemo ovde da nađemo, kako bi ta jela bila autentična i upravo onakva kakva sam ih zamislio. Radeći dugo u Italiji naučio sam jednu važnu stvar, a to je da je najteže napraviti najjednostavnije jelo, gde je 90% akcenta uvek na dobrom proizvodu od kojeg se to jelo priprema, a tek 10% je interpretacija tog proizvoda. Zato je naš meni relativno kratak i sastavljen od jela koja znam odlično da pravim, i to je bio pravi i jedini način da garantujemo najviši kvalitet jela koja služimo.

Neke stvari variraju zavisno od sezone, jer insistiramo na svežim namirnicama koje sami nabavljamo, ali te sezonske izmene predstavljaju manji deo našeg menija. Imamo i jela koja odgovaraju određenim tipovima ishrane, kao što su vegetarijanska ili veganska, ali nam nije bio fokus na tome. Naravno, tokom vremena smo unapređivali i recepte i kvalitet namirnica koje koristimo, kako bismo postigli još bolji ukus. Srećom po nas, pojavili su se novi dobavljači, pre svega mesa, koji su doneli neke nove stvari na tržište i neki novi kvalitet. Bitno je naglasiti da nismo inovirali po svaku cenu, već smo se bavili samo stvarima koje odlično poznajemo.

Salon 5

Salon 5, foto Nikola and Tamara

MF: Nakon pogleda na meni Salona 5, može se reći da ste isti pristup primenili i na izbor pića…

Nikola: Kada su pića u pitanju, od početka smo se dogovorili da se u našem restoranu neće prodavati gazirani sokovi i slični napici, tako da nam je izbor vina bio jako bitan. Asortiman na domaćem tržištu nam nije olakšao pronalaženje vina sa pravim odnosom cene i kvaliteta, jer nismo želeli da pravimo kompromise, a opet smo imali veliki broj gostiju, stranaca koji traže domaće proizvode, naročito domaća vina. Tako smo povremeno imali problem da objasnimo našim gostima da mi jednostavno ne služimo neki proizvod ako ne možemo da stanemo iza tog izbora, i ako su dobro jeli kod nas da je potpuno besmisleno da to ukomponuju sa nekim proizvodom za koji mi smatramo da nije dovoljno dobar.

Pavle: Bilo nam je važno da se vina koja smo izabrali uklapaju sa jelima koja pripremamo, bez obzira na to da li su domaća ili strana. I da nude najbolji mogući odnos cene i kvaliteta, barem prema našem mišljenju, sa kojim ne moraju svi da se slože. MI povremeno inoviramo vinsku listu, zavisno od toga šta pronađemo na tržištu i kod uvoznika i kod domaćih proizvođača, ali svakako i sami povremeno probamo vina iz naše ponude, da bismo se uverili da je kvalitet i dalje isti kao i prvog dana.

Salon 5

Salon 5, foto Nikola and Tamara

Sve kreće od vlasnika

MF: Prema vašem bogatom iskustvu u ugostiteljstvu, koji su glavni razlozi koji mogu dovesti do poslovnog neuspeha jednog restorana?

Nikola: Postoji mnogo razloga za neuspeh jednog restorana. Lista razloga može da krene od samog vlasnika restorana, koji najčešće jednostavno nije zainteresovan niti ga zanima da provodi vreme u svom restoranu, da gleda šta se događa tamo, i samim tim ne može da kontroliše ni nabavku ni pripremu ni kvalitet. Drugi uzrok može da bude neprofesionalnost ljudi koji obavljaju određene poslove. Možda vlasnik ili gazda ima želju da napravi dobar restoran, ali ako nema dobro osoblje, kuvare, nema kadar za to, onda je jednostavno krajnji proizvod loš. Treća stvar je da ljudi žele da kupe što jeftinije namirnice kako bi ih prodali što skuplje, i onda dobijamo loše krajnje proizvode, koji su glavna stvar u svakom restoranu.

To je jedna od onih stvari: svaki put kad odeš u neki restoran neke stvari te oduševe, neke stvari te iznerviraju, a u Srbiji te uglavnom iznerviraju. Meni lično su se dešavale najrazličitije situacije; retko vraćam hranu, ali više puta mi se desilo kada sam pozvao kelnera da ga zamolim da vrati jelo na doradu da je osoblje svojim stavom i reakcijom samo dodatno pogoršalo već lošu situaciju.

Od vlasnika kreće sve. On mora da bude taj koji je stalno tu i koji svoju viziju treba da prenese na svoj tanjir, na svoje osoblje i na atmosferu u svom restoranu. Postoje vlasnici-investitori koji jednostavno angažuju nekoga da bude menadžer, ali ako čovek otvara novo ugostiteljsko mesto on treba da zna da je ovo jedna posebna vrsta posla, nije kao ostali biznisi. Ugostiteljstvo je posao koji zahteva pre svega ljubav i veliko odricanje da bi taj restoran funkcionisao uspešno. I zahteva da vlasnik, osoba sa idejom i vizijom, stoji 100% iza njega, bez obzira na sve nedaće i na to što se možda ta njegova vizija ne dopada baš svima.

Posetite: Salon 5

Poslednja izmena dana 19. marta 2016. u 16:53


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…