Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Ako ste nedavno posetili ma koji veći grad Evrope, sva je verovatnoća da ste zapazili grupu ljudi na točkovima – od male dece do seniora. Zanimljivo je da su ova vozila dozvoljena u mnogim muzejima i javnim zgradama, kao i da se njima upravlja, jednostavno, telom, što ih čini zanimljivim načinom da se obiđe novi grad. Premda posle čitanja ovog teksta možda poželite i da obiđete i grad u kome živite celog života i vidite ga novim očima. Takozvani Segway je u Beograd donela grupa osnivača, među kojima su Sandra Olujić i Vlada Radivojević, dok je Predrag Ilić poveo stotine radoznalih turista na ture Beogradom na dva točka.

MF: Za početak, upoznajte nas sa samim segvejom – kako izgleda, kako se koristi i ko može da upravlja njime?

Vlada: Radi se o ekološkom vozilu na dva točka kojim vozač upravlja stojeći. Radi na baterije i nema nikakve komande na koje smo navikli – kočnicu, kvačilo ili gas – već se prilagođava pokretima tela. Može da dostigne brzinu do 30 km/h, dok mi u svojim turama idemo 15 – 20 km/h. Veoma je lagan za upravljanje, tako da svako može da upravlja njime. Ograničenja su vezana samo za kilažu, te osoba koja ga vozi mora imati između 30 i 120 kilograma. Kako je mali, ne pravi buku i ne ispušta nikakve gasove, dozviljen mu je i ulaz u muzeje i javne zgrade, a koriste ga i golferi, radnici na aerodromu i radnici u sličnim delatnostima. Dolazi iz Amerike, gde je u široj upotrebi nekih 15-tak godina.

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste došli na ideju da donesete segvej u Srbiju?

Sandra: Kako sam ja odrasla u Beču, jednom prilikom sam tamo odvela svoju porodicu sa željom da ih temeljno upoznam sa gradom. Beč je ogroman, a moj muž ne previše pasionirani šetač i nakon sati i sati na nogama bili smo prilično umorni. Tada smo ugledali grupu turista na segvejima, što mi se učinilo zanimljivim rešenjem, mada je ćerka bila suviše mala da bismo i sami mogli da isprobamo ovo vozilo. Nešto kasnije, u Beogradu, Vlada i ja smo došli na ideju da dovedemo segvej u Srbiju. Tako je i bilo i 24. aprila 2014. godine zvanično krećemo sa radom.

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

MF: Kako je to izgledalo na početku, budući da se radi o specifičnom poduhvatu?

Vlada: Početak je za nas bio prilično gorak. U to vreme Srbiju su zadesile one strašne nepogode i poplave, tako da nije bilo mesta ni biznisu ni turizmu. Prošli smo kroz ogroman izazov, pripremali se, potrošili znatne ljudske i finansijske resurse, a prva sezona je praktično propala. Izazov je bio i doći do svih potrebnih dozvola, budući da se država prvi put susrela sa nečim kao što je segvej i pravne regulative nisu bile jasno definisane.

Ali kako već kažu – što gorko krene slatko se završi – te nam je sezona 2015. i 2016. prošla bolje nego što smo se nadali. Prvobitna ideja je bila da se bavimo marketingom. Sam segvej je odličan prostor za reklamu – sve glave se okreću za nama kada polazimo ulicama. A kada već imate status „pokretnog cirkusa“ deljenje letaka i reklamnog materijala je neuporedivo lakše i efektnije od standardnog – dešava se i da ljudi sami prilaze i zanimaju se za to što imamo da kažemo ili pokažemo. Pojedine ozbiljne kompanije su prepoznale ovaj potencijal, pa tako imamo sjajnu saradnju sa organizacijom Vojvodinašume, a onda i sa Microsoftom, Michelinom, manjim pivarama, restoranima… Međutim, ispostavilo se da su turističke ture, za koje smo mislili da će biti tek naša sekundarna delatnost, naišle na neverovatan broj interesenata. Toliko smo okupirani njima da smo marketing tek zagrebali. U tome nam mnogo pomaže TripAdvisor, a svakako i Peđa, naš turistički vodič. Mislio sam da poznajem Beograd dok nisam upoznao njega!

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

MF: Možete li da nam opišete kako izgleda jedna tura po Beogradu? 

Peđa: Radeći kao vodič prošao sam stotine tura i mogu da kažem da nisu postojale dve iste. One se prilagođavaju turistima, njihovom senzibilitetu i željama. Uvek volim da upoznam ljude, pitam ih odakle su, šta ih zanima i pokušavam da se sprijateljim sa njima. Kroz ovaj grad je kroz istoriju prošlo toliko nacija da svakome mogu da pokažem neki trag nasleđa njegove zemlje. Svaka tura počinje u Karađorđevoj 13, kod Velikih stepenica, gde se i nalazi naše sedište. Vozimo obalama Save i Dunava i obično zastajemo kod kule Nebojša, gde objašnjavam da stojimo na prvom koraku Balkanskog poluostrva. Sa druge strane reke, pa sve do Skandinavije, prosire se Centralna Evropa. Zatim pričam o rekama, Velikom ratnom ostrvu, osnivanju Beograda i narodima koji su ovuda protutnjali, spomenem da je grad rušen 44 puta i da je vođeno 110 bitaka za njega – nema ko nije prošao ovuda i ko ga nije porušio. S obzirom na tako turbulentnu istoriju, volim da se osvrnem na pripovetku Vladimira Pištala, u kojoj on razgovara sa galebom na Zemunskom keju… Kada ga pita šta radi ovde, u sivom gradu, kada može da leti negde iznad Jadranskog mora, nad Korčulom, galeb zastaje i odgovara mu istim pitanjem.

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

Nastavljamo dalje i ja se trudim da ne zamaram turiste brojkama i suvim činjenicama sa Vikipedije, već im pričam anegdote i fascinantne događaje koji su se odigrali tu gde stojimo u datom trenutku. Postoji, na primer, veoma zanimljiva priča vezana za Spomenik braniocima Beograda na Dorćolu. Mnogi svakog dana prolaze pored njega ne znajući kome je zapravo podignut, dok je priča ravna onoj o Leonidi i njegovih 300 Spatanaca, koju znamo svi. Kada je počinjao Prvi svetski rat, sa druge strane reka nalazila se Austrougarska. Bitka za Beograd je trajala mesecima, dok vlada nije, videvši da nema nade, prešla u Niš i tamo osnovala ratnu prestonicu. Ostalo je oko dve hiljade vojnika koji su imali zadatak da zadrže neprijatelja. Tada se okupila grupa od oko dve hiljade Beograđana, muškaraca, žena, pa i ponekog deteta. Na putu za liniju fronta, prolazili su pored dorćolskih cvećara, koji su ih kitili kako bi „lepo otišli u smrt“. Kada su nemački i austrougarski vojnici ušli u Beograd preko mrtvih tela, njihov komandujući je naredio da se postroje i salutiraju palim herojima.

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

Volim i da naglasim kako je Beograd bio prvi i poslednji grad Otomanske imperije, dok je Zemun bio prvi grad katoličke Evrope, dok su Srbi živeli sa obe strane reke. Dalje dolazimo do ulice Tadeuša Košćuška, prolazimo pored Zoološkog vrta, nastavljamo ka paviljonu Cvijeta Zuzorić, koji je u svoje vreme bio prvi džez klub u Beogradu. Zoološki vrt je posebno zanimljivo mesto jer u njemu živi zvanično najstariji stanovnik Beograda – američki aligator Muja, koji ima više od sto godina. Preživeo je 3 bombardovanja, 3 rata, a žena mu je umrla još davnih ’50-tih godina.  Nedavno je moja trogodišnja ćerka išla u Zoološki vrt za dedom i, videvši aligatora koji se nikada ne pomera, pitala deku da li je to prava životinja. Deda je odgovorio: „Veruj mi, i ja sam to pitao svog dedu pre 60 godina.“ Nastavljamo do terena, gde su nastali Partizan i Crvena zvezda, što je ujedno i najstariji deo tvrđave. Ovde se svirao prvi beogradski rok, dok je tajna komunistička služba patrolirala, zabranjujući modernu muziku sa zapada, zulufe i razbarušene muške frizure. Zatim dolazimo do Prirodnjačkog muzeja, koji je sazidao Ivan Meštrović u nameri da zgrada bude centar jugoslovenske masonske lože, što znači da svaka cigla i svaki kamen imaju svoju simboliku.

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

Kada prođemo kroz Stambol kapiju, stranci se često čude kako topovi i tenkovi „izgledaju kao da su pravi“, na šta im odgovaram da su mnogi od njih branili Beograd u oba svetska rata. Idemo dalje do Pobednika, rimskog bunara, spomenika zahvalnosti Rusiji i Francuskoj. Potonji je izgrađen 1930. godine, a na istom mestu su stajala još dva veoma zamnimljiva spomenika. Još 1913. tamo je bio posavljen spomen Karađorđu, koji su uništile austrijske granate. Kada su prodrli u grad, sa željom da ga poklone svom caru Francu Jozefu, naručili su njegovu bistu koja je livena i transportovana do Beograda dovoljno dugo da su ga naše snage povratile i pre nego što je spomenik postavljen. Tu se našao pop iz crkve Ružica, koji se žalio da su mu Austrijanci odneli crkveno zvono. I eto ideje – kada je pristigao bronzani Franc Jozef, istopljen je i od njega je napravljeno novo zvono koje sada već sto godina zvoni na Ružici.

Put nas vodi do Saborne crkve, Patrijarškog dvora i Francuske ambasade, prelepe zgrade koja se našla u Srbiji zahvaljujući jednom poštaru. U vreme kada se projaktovala ambasada u Beogradu, tadašnjoj Kraljevini SHS, projektovala se i ona koja će biti izgrađena u Argentini, koja je u to vreme bila dolazeći ekonomski džin. Tako je i zgrada namenjena Buenos Airesu u zamisli bila velelepna, dok je beogradska tek osmišljena da obavlja svoju funkciju. Dve pošiljke sa nacrtima za dva grada slale su se poštom. I tako dolazimo do poštara, koji je video sadržaj obe. Ljubitelj Srba, svojih saboraca na Solunskom frontu, odlučio se za mali, hrabri gest i zamenio je pošiljke te smo mi dobili ovu lepoticu od zgrade.

Odatle nastavljamo Knez Mihajlovom, spuštamo se Ulicom kralja Petra, stižemo do džamije, Donjeg grada, prolazimo kraj Beton hale i završavamo na pristaništu.

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

MF: Ko su vaši najčešći korisnici i kako dolazite do njih?

Sandra: Intenet je prvi kanal putem kog ljudi dolaze do nas, pre svega TripAdvisor i slični portali, gde imamo sjajne komentare i ocene, čime konstantno raste i broj ljudi koji nas kontaktiraju. Ali to nije sve – usko sarađujemo i sa Turističkom organizacijom Beograda, pojedinim turističkim agencijama, hotelima, vilama, restoranima, gde se pojavljujemo ili putem reklamnog materijala ili nas osoblje direktno preporučuje. Najlepše je kada nas pronađe neko ko je dobio preporuku od prijatelja koji su sa nama bili prošle sezone, što znači da i marketing od usta do usta izuzetno radi.

Segway Belgrade

Segway Belgrade, foto Stefan Đaković

MF: Koliko sezona i vremenske prilike ograničavaju posao?

Sandra: Ne isuviše, s obzirom da je segvej moguće voziti na svim temperaturama iznad 5 stepeni, jer na nižim postoji opasnost od problema sa  baterijama. Naravno, ne vozimo po nevremenu i pljusku, dok blaga kiša i sneg ne smetaju. Prošle godine smo čak imali turu 31. decembra.

MF: Kakve su vaše ambicije za naredni period? 

Vlada: Želimo da održimo kvalitet svojih tura, s obzirom na to da su zaista jedinstvene i mušterije su veoma zadovoljne. Planiramo proširenje kapaciteta, kao i da se segveji stignu na brojne turističke destinacije po Srbiji, a onda, možda, i van granica Srbije.

Posetite: Segway Beograd



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…