Mnogi korisnici LinkedIn još uvek doživljavaju kao jedno veliko lovište. Tu lovci na posao traže bolje prilike, dok lovci na talente traže nove zaposlene. Pored ove neosporne uloge, LinkedIn može da bude mnogo više od toga. Ako se koristi na…
Snežana Dubajić je prva dama koja se, pre 30 godina, kod nas upustila u vode umetničkog oslikavanja kože otvarajući prvi otvoreni tattoo studio Sinđel. Spajajući ljubav prema slikarstvu i svoj slobodni kreativni duh, u umetnosti tetoviranja sebe je pronašla u potpunosti. Kako kaže, tetovaža još od kamenog doba predstavlja poseban ritual obeležavanja i umetničkog izraza, koji je preživeo i rastao do danas.
Snežana: U ovaj posao sam krenula kao zrela žena sa svojih 30 godina. Tada sam već bila majka i radila u Institutu za arhitekturu i urbanizam. Jednog dana mi je samo došlo da moram krenuti svojim pravim putem i pratiti svoju ljubav prema slikarstvu i tetovaži.
Imam starijeg brata koji je bio dorćolski mangup, a tadašnji suprug je bio motorista. Tako sam imala prilike da na moto skupovima vidim užasne tetovaže koje sam, flomasterom, ljudima često popravljala. Tako mi je došla ideja da, u Skadarliji, iznajmim jedan mali lokal i otvorim prvi otvoreni studio, tako da se ljudi više ne tetoviraju ilegalno po kućama.
Inače sam portretista na spomenicima i radila sam sa dijamantskim iglama, što mi je bila veza sa radom tetovaža.
U to vreme se pojavio film Zandali u kome Nikolas Kejdž ima malu tetovažu ruže. To mi je bio znak da će tetovaža naći svoj put u normalan svet i neće više biti odraz ljutih momaka koji tetoviraju samo lobanje, tigrove i delfine, koji su tada bili popularni. Ja sam želela da slikam na koži i to je i danas moja jedinstvenost.
