Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Sinđel tattooMesto gde se tetoviraju sve generacije

5. februara 2018.

Snežana Dubajić je prva dama koja se, pre 30 godina, kod nas upustila u vode umetničkog oslikavanja kože otvarajući prvi otvoreni tattoo studio Sinđel. Spajajući ljubav prema slikarstvu i svoj slobodni kreativni duh, u umetnosti tetoviranja sebe je pronašla u potpunosti. Kako kaže, tetovaža još od kamenog doba predstavlja poseban ritual obeležavanja i umetničkog izraza, koji je preživeo i rastao do danas.

Snežana: U ovaj posao sam krenula kao zrela žena sa svojih 30 godina. Tada sam već bila majka i radila u Institutu za arhitekturu i urbanizam. Jednog dana mi je samo došlo da moram krenuti svojim pravim putem i pratiti svoju ljubav prema slikarstvu i tetovaži.

Imam starijeg brata koji je bio dorćolski mangup, a tadašnji suprug je bio motorista. Tako sam imala prilike da na moto skupovima vidim užasne tetovaže koje sam, flomasterom, ljudima često popravljala. Tako mi je došla ideja da, u Skadarliji, iznajmim jedan mali lokal i otvorim prvi otvoreni studio, tako da se ljudi više ne tetoviraju ilegalno po kućama.

Inače sam portretista na spomenicima i radila sam sa dijamantskim iglama, što mi je bila veza sa radom tetovaža.

U to vreme se pojavio film Zandali u kome Nikolas Kejdž ima malu tetovažu ruže. To mi je bio znak da će tetovaža naći svoj put u normalan svet i neće više biti odraz ljutih momaka koji tetoviraju samo lobanje, tigrove i delfine, koji su tada bili popularni. Ja sam želela da slikam na koži i to je i danas moja jedinstvenost.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

MF: Da li je, u to vreme kada je privatni biznis kod nas praktično bio u povoju, bilo nekih zakonskih prepreka za pokretanje takvog posla?

Snežana: U to vreme nije bilo legalne varijante za ono što sam želela. Moja legalizacija je trajala dve godine, koliko je vlastima trebalo da pronađu model gde da me svrstaju. To rešenje je, na kraju, došlo od mog predloga da se prekopira šifra iz italijanskog zakona po kome je tatoo studio bio stavljen pod kozmetičare.

MF: U poslu ste tada bili novi. Kako ste nabavljali mašinice, boje… sve što vam je bilo potrebno? Tih stvari, kod nas, nije bilo u to vreme.

Snežana: Moji motoristi, koji su jedva čekali da počnem da tetoviram, iz Amerike su mi doneli prve mašine Joe Caplan, koje su dugo trajale, set osnovnih boja i igala, a ja sam otišla u Švajcarsku gde sam šegrtovala jednom majstoru. To mi je pomoglo jer sam shvatila gde je on grešio, pokupila znanje i izgradila svoj stil. Nisam imala koga da kopiram tako da sam stvorila jedinstven koncept. Čak i danas ne posmatram čak ni emisije o tetovažama jer želim da očuvam svoju jedinstvenost.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

MF: Kako se dalje širila vaša priča?

Snežana: Brzo se pročuo moj studio, pa su dolazili ljudi samo da me vide. Valjda sam im bila čudna što sam normalna, a bavim se tetoviranjem. Tako je počela da se polako stvara gužvica i morala sam da uzmem pomoćnog radnika. Među njima je, recimo, bio i Aca Choice iz grupe Definite Choice.

Međutim, prilepile su mi se ćerke koje su me nagovorile da pređem u novi, preskupi lokal prekoputa bioskopa Balkan. To je postalo gradsko mesto gde su ljudi dolazili da se provedu, dovodili su prijatelje iz inostranstva i slušaju dobru muziku. Ali, nama koji radimo stvari su postale preteške, iako je sam posao cvetao, a Sinđel tatoo postao orijentir na turističkim mapama.

Prvih par godina sam u tom lokalu i slikala, ali nisam više mogla jer nije bilo mira i mogućnosti da se skoncentrišem. Zato sam, posle 12 godina, odlučila da se preselimo u novi, mirniji lokal u Dositejevoj, gde smo evo već godinu dana.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

MF: U kom trenutku uvodite i piercing i zašto?

Snežana: To sam uradila jer su mušterije tražile. Aca Choice, koji je prvo uradio tatoo kod mene, a tek kasnije i radio u lokalu, bio je prvi koji mi je rekao da je svuda u svetu povezan piercing sa tatoo studijima. Odlučila sam da odem u Brajton i naučim sve o piercingu, a Aca je bio prvi kome sam piercing i stavila i to baš na bradavicu.

Kada su ćerke došle, one su preuzele na sebe posao sa piercingom i odlično su ga razvile, tako da sam se ja povukla iz tog dela.

MF: Koje doba godine preporučujete za tetoviranje?

Snežana: Danas to nema nikakve veze. Ja se tetoviram leti jer je jednostavnije za negu. Zima je tu nezgodna jer imamo više garderobe na sebi, a potrebno je mnogo puta istretirati tetovažu tokom prva dva meseca. Daleko je lakše staviti UV blokatore tokom leta i tako obezbediti kvalitetan tretman novog tatoo-a. Takođe, danas, i naši i inostrani majstori, nove tetovaže često pokrivaju folijama. To staviti leti je izuzetno loše jer se lako stvaraju i množe bakterije, što lako dovodi do toga da se tetovirano mesto upali. Zato je potrebno tretirati je sterilnom gazom koja diše.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

MF: Kakve motive ljudi danas biraju za svoje tetovaže?

Snežana: Oko 20% broj ljudi dolazi sa željom da im se uradi dizajn baš za njih. Tu me bije glas da sam “vidovita”. Trik je u tome da se porazgovara sa ljudima, da se čuju njihove želje, ali i način na koji govore o njima, sagleda njihov stil… a onda smisliti personalizovani dizajn. To osmišljavanje je veoma kreativan proces. Dešava se da sanjam motiv na kome radim i uspem da brzo osmislim ceo dizajn, ali ima i situacija kada nedeljama bdim nad projektom.

Dosta njih dolazi sa gotovom idejom, ali žele da mi izradimo crtež, a ima i onih koji dolaze sa već pripremljenim dizajnom. Prilično su popularne rečenice, odnosno citati i geometrijske forme koje izgledaju veoma zanimljivo.

Posebno mi je drago što se drastično smanjio broj ljudi koji kopiraju tuđe tetovaže. Uglavnom su u pitanju tetovaže poznatih poput Rianinih zvezdica koje su čak i naše poznate ličnosti kopirale.

Tetovažu smo izvukli iz šematskog u slikarstvo i skinuli sa nje društvenu stigmu koju je imala. Ranije je tetovaža bila tumačena isključivo kao devijacija ličnosti, ali danas je umetnički izraz.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

MF: Imate li klijenata koji žele da pokriju stare tetovaže?

Snežana: Pokrivanje starih novim tetovažama koje će se svideti ljudima je razlog zbog kog sam i ušla u ovaj posao. To je ono što i dan danas radim i veoma sam ponosna kako to radim. Tu ima svega i svačega i, da tako kažem, radi se o dvojako dobroj stvari. S jedne strane se klijent oslobodi kompleksa, što je naročito izraženo kod pokrivanja ožiljaka, imena bivših ljubavi ili tetovaža kojima se neko više ne ponosi, a s druge strane, to je izazov za mene i prilika da uradim nešto neobično.

Tako sam jednom momku pokrila grešku iz mladosti – veliki nacistički krst na grudima za koji se gorko kajao što je ikada uradio.

MF: Bavite se zanimljivim poslom koji je, zasigurno, ispunjen brojnim anegdotama. Da li možete da podelite sa nama neke od njih?

Snežana: Imala sam privilegiju da mi se dogodi nešto što sumnjam da se desilo još nekada u svetu tetoviranja – da mi naš prvak baleta Aleksandar Izrailovski, danas nažalost pokojni, dao svoje telo kao platno.

Upoznali smo se kada je došao kod mene da tetovira malog guštera. Međutim, posle sedam dana ponovo je došao i zahtevao da priča svoj život, a da iz njih ja kreiram tetovaže koje sam uvila u stilizovani violinski ključ koji je išao od nogu do vrata. Dolazio je svake srede u 12 i nikada nije pogledao šta ćemo da tetoviramo sve dok nije bilo gotovo.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

S druge strane, bilo je i, da kažem, neprijatnih situacija. Jednom prilikom je došao čovek koji je tražio da mu na gornjem delu stopala istetoviram “Ženo operi mi noge” i još mi kaže “onako dizajnerski kako vi mislite da to treba”. Naravno, rekla sam mu šta sam imala i vratila mu novac.

Moram da izdvojim i priču o devojci, inače kćerci poznatih roditelja, koja se borila protiv zavisnosti od opijata i imala velike ožiljke po rukama. Tetovažom sam joj pokrila ožiljke, ali ono što je važno, jeste da sam joj bila veoma inspirativna, što u tom trenutku nisam uopšte znala. Posle šest meseci, došao je njen otac i rekao mi da je ona, posle razgovora sa mnom, otišla na lečenje i uspela da se oslobodi narkotika. I to nije bio jedini slučaj ove prirode.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

MF: Koliko godina je imala najmlađa, a koliko najstarija osoba koja je ponela vaš rad?

Snežana: Posebno mi je drago što imam i slučajeve gde se tri generacije tetoviraju kod mene – deda, sin pa unuk. Naravno, izlazimo im u susret i često deda čekovima plaća za unuka. Da naglasim, osobe mlađe od 18 godina mogu se tetovirati samo uz pristanak roditelja koji moraju doći i potpisati koja tetovaža, koje veličine i na kom mestu može da se tetovira. Najmlađa osoba koju sam tetovirala je devojčica iz Švedske koja ima 13 godina, a najstarija je doktorka u penziji od 80 godina koja je tetovirala lastu.

MF: Tetovaže su, kako ste i sami napomenuli, ranije po pravilu bile vezivane za opasne momke. Da li ste imali i takve klijente?

Snežana: Devedesete su bile nezgodno vreme. Bila sam sama žena, ali nisam imala straha i ponašala sam se kao da pola Beograda stoji iza mene. Okolnosti su bile takve da je kod mene došao jedan veoma poznat opasni momak i postao stalna mušterija. Kada bi došao u Skadarliju, njegova pratnja bi stala u krug oko lokala i prestajala bi svaka komunikacija dok se on tetovira. Brzo se pročulo da se on tetovira kod mene i sama ta činjenica značila je da me niko nije dirao, već sam bila puštena da radim na miru.

Od poznatih ljudi još ima tu pevačica, vaterpolo trener Dejan Savić stalno dolazi i on mi je doveo i Ikodinovića, Šapića i Filipovića.

Sinđel

Sinđel, Stefan Đaković

MF: Koji su vam planovi za dalje?

Snežana: Punim 60 godina i još mogu da radim. Imam potrebu za modernom formom i personalizovanim dizajnom kojim ću nastaviti da se bavim. Pravili smo gradske žurke u lokalu i Lagumu, gde sam spoila modu, motoriste i tetovaže, zatim u Undergroundu gde se ljudi uvek dobro provedu i planiram da nastavim sa pravljenjem ovakvih događaja.

Kada ne budem mogla više da radim, tu su mi naslednici koje sam obučila za desetku.

Posetite: Sinđel

Poslednja izmena dana 29. januara 2018. u 20:22

    Ivan Minić

    Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

    Ivan Radojičić

    Diplomirani filozof, novinar, community administrator, copywriter i instruktor na obuci za poslovnu upotrebu društvenih mreža. Svoju veštinu pisane komunikacije izbrusio je u novinarstvu, prateći unutrašnje i spoljno političke teme. Radio je u više domaćih i stranih štampanih i online medija……. Saznaj više »

    Stefan Đaković

    Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

    PRIJAVI GREŠKU POSTAVI PITANJE

      Prijavite grešku

      OSTALI INTERVJUI

      30. aprila 2018.

      Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

      Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

      23. aprila 2018.

      Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

      Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

      16. aprila 2018.

      Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

      Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

      9. aprila 2018.

      Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

      Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…