Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Mnogi dizajneri pokušavaju da prenesu šaljive poruke koristeći odevne predmete, ali često bez uspeha. Jedna od retkih kojoj je to pošlo za rukom je Ana Babić, autorka brenda Škrabac, u čijim porukama na majicama su se mnogi prepoznali.

MF: Kako je nastao Škrabac?

Ana Babić: Ja sam završila dizajn enterijera i ilustracije su mi ljubav još od ranog detinjstva. Bukvalno ceo život crtam, i ti crteži su vremenom menjali oblike i razvijali se. Baš zbog njih stalno sa sobom nosim u torbi svesku, ako mi nešto padne na pamet da mogu odmah da ga nacrtam. Tako je i krenula cela priča: ja sam nosila sa sobom svesku i crtala neke svakodnevne situacije, bukvalno dnevnik života, i na osnovu tih crteža je pre oko 2 godine nastao Škrabac.

Mi pravimo majice, jastuke, dukserice, razne dekorativne i odevne predmete, koji na sebi imaju šaljive poruke i ilustracije u kojima svako može da se pronađe. Trudimo se i da to sve bude lepo upakovano, sa dosta detalja, tako da su naši proizvodi zanimljivi i kao poklon za neke drage ljude u raznoraznim prilikama.

Škrabac

Škrabac, foto Stefan Đaković

Sama ideja da se odštampaju crteži koje sam pravila je došla na nagovor prijatelja. Neki od njih su se pronašli u tim porukama i to im je bilo simpatično, i tako sam se odlučila da prvu seriju uradimo kao neki pilot-projekat. Razmišljali smo da čak i ako ništa od ovoga na kraju ne ispadne, makar ćemo moći da podelimo prijateljima zgodne poklone. Bilo je negde oko 200 majica, imali smo 2 modela, jedan ženski i jedan muški, i prilično stidljivo smo izašli na tržište.

Prvi put smo izlagali na Mikser festivalu 2014. godine, i tu su reakcije ljudi bile odlične i dosta njih je kupilo naše proizvode, što za sebe, što kao poklon. Pored majica tu su bili i jastuci, futrolice za duvan i bedževi. Nakon toga su krenule sve veće serije, ubacili smo neke nove proizvode, i ušli smo u koncept-prodavnice kao što su Supermarket i Mikser House, koje su orijentisane ka domaćim dizajnerima.

Škrabac

Škrabac, foto Stefan Đaković

MF: Koliko si imala problema da se snađeš sa novim poslovnim izazovima i pronađeš dobavljače od poverenja?

Ana: Pa snalaženje u poslu na samom početku jeste predstavljalo problem, u smislu toga da je meni sve to bilo nepoznato, nisam se ranije susretala sa sito-štampom, dizajnom kutija, obradom kartona, a pre svega nisam znala šta sve može da se uradi i kod kog dobavljača mogu da dobijem to što želim. Za mene je to bio jedan dug period istraživanja. Veliki problem je bio naći nekog ko će ti izaći u susret kad si na samom početku, kad imaš male količine i hoćeš da sve izgleda kao da si već ozbiljan, a i dalje radiš sa malim količinama. Ipak, na kraju se nađu ljudi koji su raspoloženi da pomognu i koji prepoznaju da će to možda u nekom trenutku postati nešto dobro. Njima je prosto to sve nekako simpatično i vole da pomognu ljudima koji su tek na početku, jer su i oni u nekom trenutku bili u istoj situaciji.

Mi smo stvarno imali sreću da je Škrabac odmah naišao na pozitivne kritike; za prvu seriju koju smo uradili plan je bio da se proda u roku od tri meseca, međutim to je otišlo skoro duplo brže. Nije to ni do planiranja, nego prosto reakcije nekad budu toliko dobre da premaše očekivanja, a to nam je i pokazalo da se priča razvija u dobrom pravcu. I danas kada uvodimo neku novu stvar to i dalje podrazumeva period istraživanja, bukvalno ispipavanja terena, jer svaka, pa i najmanja promena je kretanje po pipavom terenu, i ljudima potrebno vreme da se naviknu na nešto novo, pa to mora da se radi baš pažljivo.

Škrabac

Škrabac, foto Stefan Đaković

I mala pomoć mnogo znači

MF: U kom trenutku od hobija Škrabac postaje posao kojem se potpuno posvećuješ?

Ana: To se dogodilo u momentu kada sam videla koliko su dobre reakcije i koliko se to sve lepo razvilo i odjednom nekako krenulo. Tako sam i ja posvetila mnogo više pažnje ovom poslu i počela da se interesujem za još gomilu nekih aspekata koji su vezani za vođenje biznisa. Pre dve godine sam imala stalni posao koji nije iz moje struke, ali mi je bio izvor prihoda za život, a Škrabac je i dalje bio u povoju. I ja sam kada dođem kući sa tog posla stalno crtala i koristila svaki slobodan trenutak za to.

Ipak, vremenom sam shvatila da neću moći tako, bar ne još dugo, i onda sam presekla i odlučila da Škrabac bude jedini posao kojim ću se baviti. I stvarno, kad se posvetiš svojoj ideji od momenta kad otvoriš oči i do momenta kad legneš sa njom na pameti, onda to mora da ispadne dobro. Prosto, ako se ti stvarno toliko posvetiš, male su šanse da to što si započeo ne uspe.

Škrabac

Škrabac, foto Stefan Đaković

MF: Dobro, imala si i malu pomoć sa strane…

Ana: Da, veliku pomoć i podršku sam dobila od mog dečka Ivana, koji je IT-jevac i zadužen je za planiranje, za bavljenje finansijama, statistikama i proračunima, svim onim delovima posla koji nama kreativcima malo teže padaju i malo slabije idu. Mada, vremenom sam se uverila da vođenje poslovanja uopšte nije tako nekreativan posao, i da tu moraš da poseduješ dosta kreativnosti kada je potrebno da isplaniraš i osmisliš kako sve treba da funkcioniše.

MF: Osim izlaganja po koncept-prodavnicama, kako ste još dolazili do kupaca?

Ana: Pa puno kupaca nam je stiglo sa Facebooka i našeg web sajta. Takođe, radnje u kojim prodajemo su odlično mesto za prodaju i promociju, jer imaju svoju klijentelu, ljude koji su naviknuti na ovaj tip proizvoda. Značajni su nam bili i bazari koji se organizuju u Mikser Houseu i KC Gradu. To su manifestacije na kojima svoje proizvode izlažu ljudi koji se bave ručnim radom i izradom unikatnih predmeta, bilo da je u pitanju garderoba, nakit, ili nešto drugo.

Ovi događaji obično traju 2 do 3 dana, i to je odlična prilika za promociju brenda jer tamo cirkuliše velik broj ljudi. Nama je, na primer, to bila odlična prilika za prodaju, jer dosta ljudi želi da pipne i proba nešto što su videli negde na internetu i što im se dopalo. Kod nas su ljudi i dalje prilično nepoverljivi kad je online prodaja u pitanju, i pre će se odlučiti da sačekaju neki događaj na kojem će moći da taj predmet vide uživo i probaju.

Škrabac

Škrabac, foto Stefan Đaković

Motivi u kojima se mnogi prepoznaju

MF: Na koji način biraš motive koje koristiš u svojim radovima?

Ana: Ja konstantno crtam i kačim svoje nove crteže na Facebook, pratim reakcije ljudi, i pokušavam da nađem neki kompromis između onoga što bih ja radila i što se ljudima dopada. I naravno, do ideja i izbora motiva dolazim kroz konsultacije sa mnogo meni bliskih ljudi. Trudim se da ne radimo previše motiva, i serija koju trenutno pripremam će imati 10-15 različitih motiva, s tim da tu ima i nekih starih, koji su ljudima bili interesantni i na koje su reakcije bile veoma dobre.

Jedan od njih je motiv „Žena u pokušaju“, koji je postao nekako kultni, pre svega zato što je jedan od prvih crteža koji je uopšte štampan na Škrabac majici. A nastao je tako što mi je drugar jednom prilikom rekao da zbog mojih ponekad ne toliko ženstvenih reakcija nisam žena, već „žena u pokušaju“. I onda se ispostavilo da ima jako puno „žena u pokušaju“ jer se gomila njih pronašla u toj majici, i ona se rasprodala bukvalno odmah.

Škrabac

Škrabac, foto Stefan Đaković

MF: Pored izrade predmeta za sopstvenu kolekciju, sarađivala si i sa nekim brendovima i kompanijama…

Ana: Da, radili smo za kompaniju Coca Cola, ali to nisu bile majice već ilustracije koje su se štampale na rokovnicima za njihove direktore. Sa lancem kineskih restorana „Dva štapića“ i dalje sarađujemo, i za njih smo radili dizajn uniformi zaposlenih, kao i poklone koje daju svojim klijentima. Tu je i Purity Box, kompanija koja se bavi organskom kozmetikom i za njih sad radim dizajn pakovanja za različite proizvode. To sve radim ja kao autor, ali po senzibilitetu i dizajnu se to sve nekako vezuje za brend Škrabac.

MF: Kada bi trebalo da opišeš karakteristike brenda koji si stvorila, kako bi ih opisala? Koji su neki dalji koraci razvoja koji su tebi interesantni?

Ana: Mi pravimo smešne stvari (smeh). Šalim se, ali u stvari se i ne šalim. Ono što je karakteristično za Škrabac je da stvarno vodimo računa o svakom detalju. Bitno nam je da se sve pravi u Srbiji i trudimo se da se i šije i štampa kod nas, i da kompletna proizvodnja, koliko god je to moguće, bude u Srbiji. Želja nam je da radimo sa manjim i srednjim preduzećima i da se kroz celu priču uposli što više ljudi. Takođe, bitno nam je da materijali s kojima radimo budu kvalitetni, da vam se ne bi desilo da majica koja je prana samo par puta više nije za nošenje. I naravno, važne su i same poruke. Konkretno, kada na bazarima ljudi dođu i razgledaju majice, i kada vidim da se smeju i pronalaze u nekim od natpisa, meni je to lično najveća satisfakcija, jer znam da sam nekog stvarno nasmejala i da je on stvarno srećan zbog mog crteža.

Škrabac

Škrabac, foto Stefan Đaković

Volela bih da Škrabac dođe do što većeg broja ljudi, i da uskoro proširimo naš asortiman proizvoda. Postoji spisak stvari koji čekaju na svoj red, i volela bih da jednog dana da spojim moju prvu ljubav sa Škrabcem, a to je da dobijemo neki „naškrabani“ nameštaj. Pored toga, radim i na jednom neobičnom projektu koji može odvesti brend Škrabac u potpuno novom smeru: zove se „100%“ i na njemu radim u saradnji sa udruženjem „Moja kreativna kuća“ iz Kikinde i inicijativom Terra Panonica iz Mokrina. Ideja projekta je da se Škrabac crteži apliciraju na džempere i jastuke i da se neke tradicionalne tehnike, poput štrikanja i heklanja, prenesu na nešto što je modernog dizajna. Na ovaj način će se među mlađom populacijom barem malo podići svest o starim zanatima koji već izumiru, a Škrabac će krenuti u jednom potpuno novom smeru.

Posetite: Škrabac

Poslednja izmena dana 25. marta 2016. u 03:12


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vladimir Cerić

Već deceniju i po bavi se stvaranjem i uređivanjem sadržaja, i iza sebe ima preko 300 objavljenih članaka u štampanim i elektronskim medijima. Zahvaljujući specijalizaciji za IT i telekomunikacionu industriju imao je priliku da radi sa nekim od najvećih svetskih…… Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…