Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude.

Prevodilačkim poslom bavila se dugo. Na sajmu turizma u Beogradu bila je prevodilac gradonačelniku Krfa, radila prevode ispovesti Srba koji se ispovedaju u grčkoj crkvi, 10 godina držala je časove grčkog i engleskog jezika, čak i u Kini u jednom vrtiću gde je volontirala. Danijela je osoba sa mnogo hobija, voli da plete, veze, hekla, slika ali najsladji hobi je pretočila u posao i svoj mir pronašla u okruženju poslastičarske magije koju je nazvala Slatka strast.

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Kako se jedan iskusni filolog obreo u slatkim vodama?

Danijela: Moja majka je profesionalni dugogodisnji poslastičar I zanat je ucila od starih majstora. Radila je u poznatim firmama i stekla ogromno iskustvo. Znajući sve to, pre šest godina, došla sam na ideju da otvorimo našu malu zanatsku radnju u kojoj će njen talenat biti naš pečat. Počeli smo u Surčinu, gde nam je porodična kuća. Iznajmile smo jedan lokal i počele. Tamo smo bile pet godina, a sada smo se evo preselile na Novi Beograd.

MF: Da li si svemu pristupila strogo profesionalno ili je pravljenje kolača nešto što zaista voliš?

Danijela: Uz majku sam, jos od osnovne škole, učila tajne pripreme kolača i bila očarana smišljanjem recepata i mešanjem sastojaka koji, na kraju, zajednički daju divne ukuse. Domaći kolači, pravljeni po starim receptima pružaju neki poseban, ušuškan osećaj koji svakome prija. To je ono što svako traži u domaćim kolačima.

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Kaže se da je svaki početak težak. Kako je izgledao tvoj? Da li ste imali nekih problema, kako ste došli do mašina i alata koji su vam potrebni za pravljenje kolača?

Danijela: Budući da se moja majka godinama bavila poslastičarstvom u startu smo imale dovoljno sitnog inventara potrebnog za pravljenje kolača. Nismo krenule sa velikim kapitalom i kalkulisale smo šta je neophodno kupiti novo, šta polovno. Ako bi čovek krenuo u mali privatni biznis onako kako bi stvarno voleo teško da bi mogao da nađe dovoljno sredstava. Pored toga uvek je tu i bojazan da li će se uloženo vratiti, da li će sve uspeti ili ne.

Prvi lokal u Surčinu bio je krajnje običan, prostorija golih plavih zidova sa jednom vitrinom sa kolačima i jednim pultom. Ljudima je bilo iznenađenje što smo otvorili poslastičarnicu na takvom mestu. Šalili su se govoreći “njiva, njiva pa poslastičarnica”. Ipak, pošto se pokazalo da smo na pravom putu vremenom smo ušuškale i sredile lokal i od njega napravile slatko malo carstvo. Oplemenile smo prostor maketa tortama, raznim slikama i slatkim dekoracijama, tako da su posebno deca volela da provode vreme u lokalu koji su zvali muzej torti.

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Šta je karakteristično za torte i kolače koje pravi Slatka strast?

Danijela: Vreme se dosta promenilo. Danas je zavladao trend nekuvanih kolača, prah kolača. Mi se držimo starih recepata. Svaki krem se kuva, svaka kora se peče. Držimo se tradicije i, da tako kažem, prirodnih kolača.

Budući da sam dosta putovala, počela sam da uvodim i nove, pomalo egzotične recepte. Tu sam imala borbu sa majkom J Naročito je to bio slučaj sa tortom od macha zelenog čaja koju sam donela iz Kine, a koju je majka prihvatila tek posle godinu dana, što zbog samog zelenog čaja, što zbog činjenice da ona ima znatno deblju koru od torti koje su svojstvene našem podneblju. Danas je ta torta praktično naš zaštitni znak. Jedini smo koji je prave, a ljudi su oduševljeni tom tortom. Upravo zahvaljujući njoj veliki broj Kineza koji žive u Beogradu postali su naši stalni klijenti. Čak dolaze kod nas, ne samo iz Beograda, već i iz Obrenovca i Novog Sada, samo kako bi kupili tu tortu i kolače koje pravimo po receptima koje sam donela iz Kine.

Upravo su Kinezi naša najvernija klijentela, budući da proizvodimo kolače koji su specifični za njihovu kulturu.

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Kako si došla baš do ljudi iz Kine kao klijenata?

Danijela: Dogodilo se da je jedna Kineskinja došla u naš lokal želeći da naruči tortu. Imala je strplenja, objasnila nam tačno šta i kako želi i čak nam pokazala fotografiju. Porudžbinu smo ispunile tačno kako je želela i  bila je prezadovoljna. Nakon toga nas je preporučila prijateljima i od tada je broj ljudi iz Kine koji su nam postajali klijenti stalno rastao.

Kako bi smo im izašli u susret, otvorile smo i nalog na Wechatu. U pitanju je mreža koju uglavnom Kinezi koriste i pomoću koje smo ostvarili kontakt sa brojnim mušterijama.

Jedno vreme smo čak imale i lokal u Bloku 70, odnosno u kineskom tržnom centru. Međutim, Kinezi ne jedu kolače svakog dana, uglavnom samo poručuju torte za rođendane i slavlja. Torte moraju biti kružnog oblika, što je simbol jedinstva i spajanja ljudi. Obzirom da smo imale veliki broj porudžbina koje smo uručivale dostavom, ali da je sama poslastičarnica bila prazna, odlučile smo da se oslonimo samo na Wechat i sam lokal zatvorimo, budući da nije ispunjavao svrhu. Nismo osetile nikakvo smanjenje posla, a smanjile smo troškove.

Pored toga, čini mi se da je Kinezima od velikog značaja činjenica da sam jedno vreme živela u njihovoj domovini i tamo učila njihovu kuhinju, jezik i kulturu. To doživljavaju kao svojevrsnu garanciju da će dobiti proizvode baš kakve žele. Čak, svaki novi Kinez koji nas pozove, prvo što pita jeste da li je to ona žena koja je bila u Kini i zna šta Kinezi jedu.

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Da li je to, da tako kažemo, vaš glavni kredibilitet u njihovim očima?

Danijela: Zapravo ono što najviše cene kod nas i među sobom prepričavaju, jeste naše poštenje i sigurnost da će torte uvek biti onakve kakve očekuju. Mnogi od njih ne govore srpski jezik, već samo dođu sa papirićem na kome piše šta žele, pa im mnogo znece ove dve navedene osobine. Proizvodom se uvek iskreno oduševe i rado nas dalje preporučuju, pogotovo što im uvek izlazimo u susret – pišemo na kineskom po tortama i crtamo junake kineskih crtanih filmova za dečije torte.

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Pored Kineza, imaš li i drugih stranaca među klijentelom?

Danijela: O da. Evo baš smo imali ljude iz Bugarske, skoro su nam stalne musterije iz Rumunske ambasade, dovodili su Italijane da probaju domace kolace, Grci su dolazili…  Takođe, naši proizvodi su i putovali daleko. Do zemalja u Evropi su išli kolima, autobusom i avionom, a naše žito je putovalo i za Njujork. U pitanju je jedna gospođa koja, svaki put kada odlazi u posetu sinu, za Ameriku nosi nekoliko kilograma žita. Posto koristimo iskljucivo prirodne sirovine, nasi kolaci nisu puno slatki, I izgleda da to svima prija. Ali tu polazimo od nasih ukusa, ni mi ne volimo preslatko.

MF: Koje još metode koristiš kako bi doprlia do novih klijenata?

Danijela: Naravno tu su društvene mreže, a pre svega Facebook i Instagram. Takođe sam gostovala u brojnim kulinarskim emisijama. Nakon toga su me pozvali i voditelji i novinari sa različitih televizija, portala i novina i uglavnom im je interesovanje bilo vezano za tortu od macha zelenog čaja i za čokoladne ruže, koje nema koga nisu oduševile.

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Šta bi još mogla da izdvojiš kao posebno u ponudi Slatke strasti?

Danijela: Bejbi mafini za decu uzrasta 10-12 meseci koji su napravljeni od namirnica koje bebe smeju da jedu u tom uzrastu, a to i svaka majka zna. Na ideju sam došla zahvaljujući mom detetu. Trebalo je da mu proslavimo prvi rođendan, a bilo mi je nezamislivo da nema svoju prvu rođendansku tortu. Tako sam smislila bejbi mafine od voća, bez veštačkih boja i zaslađivača koji su postali izuzetno popularni i traženi.

Pored toga tu su i jestive, čokoladne ruže koje ljudi, ali i firme, često uzimaju kao poklon. Na ideju da ih pravim došla sam kada je trebalo da odem na slavu kod drugarice koja ne voli klasične poklone. U to vreme su se pojavile kutije sa cvećem i palo mi je na pamet kako bi bilo super da to cveće bude jestivo. Ruže su primljene sa oduševljenjem i često se traži da bude ispisana posebna poruka na kutiji pa čak i da u tu kutiju dodamo flašu vina. Mi taj proizvod zovemo tri u jedan, jer ispunjava “normu” klasičnog slavskog poklona – cveće, bombonjera i piće. Ipak, čokoladne ruže su najtraženije za 14. februar i 8. mart. Pored torte od zelenog macha čaja, one spadaju u naš zaštitni znak. Interesanto je da iz raznih krajeva sveta ljudi pišu na Instagram i poručuju ove bukete za svoje najmilije. I stvarno jeste poklon koji ima i miris, ukus, a i izgled koji sve oduševljava. Zbog ovog proizvoda, ali i mnogih drugih jestivih cvetnih aranžmana, dobili smo nadimak “cvećara poslastičarnica” 🙂

Poslastičarnica Slatka strast

Poslastičarnica Slatka strast, Stefan Đaković

MF: Kakvi su planovi za dalje?.

Danijela: Ne razmišljamo trenutno o proširenju i povećanju obima proizvodnje jer bi to moglo da nas odvuče od izvorne ideje ručnog pravljenja domaćih kolača i povuče u, da tako kažem, industrijalizaciju i gubitak kvaliteta. Mušterije koje su kod nas sve ove godine upravo to cene.

Planiramo da pokrenemo proizvodnju pita. Tu imamo neke nove recepte koji daju vizuelno privlačne pite koje su spolja hrskave, a iznutra sočne i punjene pravim voćem. To bi trebalo da plasiramo na tržište preko posebnog lokala.

Takođe na radio stanici Novosti emituje se emisija o kolačima po imenu “Danijelin slatki krug oko sveta”, to je jedno slatko i kratko druženje, gde svake subote delim recepte i slatke priče sa slušaocima, obzirom da su recepti suveniri koje donosim sa svojih putovanja. Nadam se i da ću izdati knjigu recepata u kojoj ću ispričati kako sam do njih došla, kako sam ih isprobala i kakav utisak ostavlja torta ili kolač na ljude koji ga probaju.

Posetite: Poslastičarnica Slatka strast

Poslednja izmena dana 15. marta 2018. u 09:14


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Ivan Radojičić

Diplomirani filozof, novinar, community administrator, copywriter i instruktor na obuci za poslovnu upotrebu društvenih mreža. Svoju veštinu pisane komunikacije izbrusio je u novinarstvu, prateći unutrašnje i spoljno političke teme. Radio je u više domaćih i stranih štampanih i online medija……. Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

2. aprila 2018.

Radionica ŽvrljaRučno izrađen nakit koji nastaje za srce jedne mame

Mina Vesković, po struci profesor književnosti, želela je da prvi crtež svoje kćerke sakrije od zaborava. Tako je iz majčinske ljubavi prema detetu nastala radionica Žvrlja, sjajno mesto na kome dečiji crteži postaju divan, unikatan nakit za roditelje koji žele…