klik za meni

Ako ste ljubitelj kulinarskih emisija, možemo da se kladimo da ste se bar jednom iznervirali kada je kuvar naglasio ključni značaj tog začina za koji nikada niste čuli za to jelo koje vam se baš dopalo. Našli smo ga! Sva je prilika da ćete naći svoj začin na rafovima jedne radnje u Čumićevom sokačetu. Dejan Zurovac je svoju ljubav prema internacionalnoj hrani pretvorio u porodični posao, donevši ukuse iz svih krajeva sveta u ovaj mali beogradski ćošak.

Dejan: Ova radnja nastala je usled jednog mirnog i letargičnog perioda mog života. Posle godina putovanja i traganja, života u Njujorku, vratio sam se u Srbiju i bio ponovo nezaposlen i na početku; a kako je to potrajalo, shvatio sam da ću morati sam sebi da izmislim posao. Trebalo je da zaključim nekoliko stvari kako bi mi se sve kockice u glavi sklopile: Život u Njujorku, gradu u kome možete pronaći restoran bilo koje svetske kuhinje, omogućio mi je da istražujem, probam i u nekom trenutku se zaljubim u gruzijsku kuhinju. Takođe mi se dopala i ukrajinska kuhinja, koja je slična našoj, zatim i latinoamerička, a onda i azijska, i tu ljubav sam preneo na svoje prijatelje koji su mi uvek, umesto suvenira, tražili začine. Što znači da u Srbiji nije postojalo mesto na kome možeš da pronađeš prave, originalne začine i pomislio sam da sam možda baš ja taj koji će ih prvi doneti.

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

Uz ogromnu podršku mojih roditelja, i pomoć oko administracije, koja i danas traje, to sam i ostvario. Pronašao sam mali lokal u Čumićevom sokačetu, što je lepa, ali pomalo zavučena lokacija. Zato sam spakovao svoju robu u male epruvete i izašao na Terazije da ih delim, besplatno. To je bio sjajan potez, jer se ukoro pročulo za “onog lika sa začinima” i moja radnja je iz dana u dan bivala sve punija. A kako se punila mušterijama, uporedo se punila i začinima. Kako se na početku nisam ni previše razumeo u začine, jer je to beskonačna tema o kojoj nikada ne možete sve da naučite, ja sam učio od kupaca. Kad god bi neko došao i tražio mi začin koji nemam, zapisao bih, istraživao i naručivao nove proizvode. Tako je sa potražnjom rasla i ponuda, a ja sam na tom putu naučio mnogo i o samom pripremanju hrane. Mušterije dolaze, vole da pomirišu začin, da popričaju, menjamo iskustva i recepte…

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

MF: Šta danas čini tvoju ponudu?

Dejan: Danas u ponudi imam nešto manje od 200 začina. Oni su podeljeni na slatke i slane, a onda i na tipove – postoje posebna dva rafa za soli, jedan za bibere, zatim za paprike i čili, a tu je i mnoštvo slatkih i slanih mešavina, podeljenih po regijama odakle dolaze. Tako imamo argentinsku, venecuelansku, južnoazijsku, gruzijsku mešavinu i mnoge druge, dok jedan broj ljudi koji se nešto više razume u začine pravi sam svoje mešavine. To su moji omiljeni kupci – znaju šta žele i pružaju mi priliku da mnogo naučim od njih. Isti ti ljudi znaju da kvalitet zaista košta. Kao što je slučaj sa bilo kojom namirnicom, ako želiš svež, originalan začin, sa pravog podbeblja, moraš da izdvojiš nešto veću svotu novca nego kada kupuješ njegovu industrijku repliku. Zato ja uživam da ljudima koji dođu u moju radnju predstavim raznoliku ponudu – bogate mirise karanfilića, cejlonskog cimeta ili španske dimljene paprike… kada jednom ostetite tu punoću mirisa, a onda i ukusa, vratićete se po još.

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

Znamo da su pre dolaska zapadne medicine biljke i začini korišćeni kao lekovi. Zato ja mislim da je njihova uloga i dalje važna, i da razlika u klasama kvaliteta čini istu onu liniju između brze hrane i pravih gurmanluka. To možemo da vidimo i na najjednostavnijem primeru soli, koje su davno prešle zasterelu granicu kuhinjske soli uobičajene u našim krajevima. Ona služi da nam, jednostavno, učini jelo slanim. Nekome je to dovoljno i to je sasvim u redu. Međutim, tu je spektar drugih načina da oplemenite svoje jelo tako što ćete ga posoliti – pustinjskim ili vulkanskim solima, na primer. Tu je i popularna himalajska so, koju bije tako dobar glas jer je nastala sendimentom, pokupivši mineralni sastav iz zemlje, pa je bogata gvožđem i mineralima.

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

MF: Koji su začini najpopularniji u tvojoj radnji? Šta vole tvoji kupci?

Dejan: To zavisi od sezone i medijskog uticaja u datom trenutku. Sve te emisije, pa i čitavi kanali posvećeni kuvanju su kod nas u velikoj ekspanziji. Trendovi ove vrste nisu samo kulinarski – nekada se radi i o zdravlju i lepoti. Tako se u nekom trenutku pročulo da je kumin dobar za skidanje kilaže, što sam saznao tek nakon što je broj žena koje su svakih nekoliko dana ponovo dolazile po kumin mnogostruko porastao.

Začini sa Bliskog Istoka su takođe veoma traženi, ali jedno pravilo uvek važi: šta god da vam predstavim što je u srodstvu sa začinom po koji ste došli, zavolećete ga. Po meni je biber najmoćniji i najvažniji začin, a kada jednom pronađu svog favorita, ljudi ne pitaju za cenu. Tako prestaje trošenje bibera isključivo na meso, već birate onaj koji ćete grickati uz vino. Šafran je takođe fenomenalan, a meskički začini su omiljeni budući da naš narod obožava ljuto.

Kada se radi o slatkim začinima, moje mušterije su uglavnom žene koje se bave domaćom proizvodnjom kolača. One su toliko naviknute na saradnju koju imamo da ih lično zovem telefonom kada stigne nova tura. Nedavno je vanila vrtoglavo poskupela na svetskom tržištu – usled najezda jedne vrste buba, gotovo cela sezona je propala. Ja se nisam osećao dobro da nudim istu robu po tri puta većoj ceni, ali žene su bile frapirane. “Šta sad mi da kažemo svojim mušterijama? Navikle smo ih baš na tu vanilu!” Pozvao sam dobavljača, a kada je roba stigla i mušterije, koje su sutradan došle po svoju vanilu.

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

Postoji i jedna veoma lepa priča koja počinje još sa otvaranjem radnje. Kada sam delio uzorke začina na Terazijama, pažnju mi je skrenula jedna baka koja se šetala sama. Prišao sam joj i pitao je da li možda sprema pitu od jabuka. Pošto je odgovor bio potvrdan, pružio sam joj slatku mešavinu začina i rekao joj “sledeći put kad budete savijali pitu, dodajte ovaj začin.” Baka se vratila posle dve nedelje i rekla mi da pedeset godina pravi istu pitu, a da je ovo bio prvi put da su joj svi koji su je probali tražili recept. Kupila je još, a ja sam joj tom prilikom poklonio i argentinski začin za meso.

Sada mi redovno dolaze i njeni unuci, koji su se zaljubili u francuski gurmanski začin koji je idealan za pečene krompiriće. Moja tajna je da ga pomešam sa parmezanom, pa sve zajedno pospem po krompirićima kada su napola pečeni. Među zanimljivim mušterijama tu su još dve bake, prijateljice, koje dolaze zajedno i kupuju po tri začina koje zatim podele međusobno. Sa njima se uvek sit ispričam i dobijem dobre savete – na primer, neki začin je efektniji kada se ubaci pred kraj kuvanja, neki treba pomešati sa uljem…

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

MF: Da li se tvoji začini mogu nabaviti još negde osim u radnji u Čumićevom sokačetu?

Dejan: Tu je online shop, koji možete naći na samom Spice Up sajtu. Stekao sam iskustvo online prodaje radeći za jednog gospodina u Njujorku i znao sam kako to radi. Neki su bili skeptični po pitanju onlajn prodaje u Srbiji, ali ja mislim da smo elektronski poprilično pismeni. Maltene nema ulice u koju nisam isporučivao. Online shop je sjajna prilika za svakoga, jer vam zapravo pruža priliku da otvorite još jednu radnju – bez svih onih troškova koji se inače podrazumevaju – samo što adresu radnje menja web adresa. Sarađujem i sa ponekom radnjom zdrave hrane i periodično sa restoranima i hotelima. 

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

MF: Da li će se posao širiti u budućnosti? Kakve su tvoje dalje ambicije?

Dejan: Primam narudžbine od nekolicine restorana i hotela, ali je stalna saradnja nemoguća kada uzmemo u obzir moje ambicije i principe. To znači da na lageru moram imati ogromne količine, što podrazumeva veća ulaganja i dovodi svežinu začina u pitanje, što je za mene prioritet. Kada bi nabavka postala masovna i kada bi se ova priča proširila na deset lokala po gradu, to više ne bi bilo to. Ljudi cene to što ja insistiram na kvalitetu, što mogu da probaju i pomirišu sve što im se dopadne, što se kosi sa ubrzanim životima kakve danas vodimo. Dobijao sam i ponude za otvaranje franšize iz Češke i Bugarske, pa ćemo videti šta će se sa tim dogoditi.

Spice up shop

Spice up shop, foto Stefan Đaković

Ali da se vratimo na Beograd. Smatram da mu i dalje nedostaje radnja u kojoj ćete kupiti druge fine dodatke jelima, kao što je, recimo, sirće od nara ili maslinovo ulje sa pomorandžom. Ljudi me pitaju zašto ne proširim ponudu i na ovakve proizvode. Ja im odgovaram da čekam da neko drugi to uradi, dok ostajem veran ovoj uzanoj niši u kojoj sasvim lepo rastem.

Druge godine poslovanja sam osmislio način da povećam prodaju – to su bile poklon kutije u koje može da stane 4 ili 8 začina, koje možete sami da iskombinujete. Ovaj potez je istog časa povećao prodaju, a kutije su i dalje veoma omiljene kod kupaca.

Posetite: SpiceUp.rs

Poslednja izmena dana 18. aprila 2017. u 00:30


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

22. maja 2017.

OklagiartRadite kao da rezervni plan ne postoji

Filologija, marketing, IT, kozmetička industrija, oklagije i kolači imaju nešto zajedničko. Ovom prilikom ih spaja Ana Bajagić, koja je prošla kroz sve ove segmente da bi našla mesto na kome se poslovni uspeh i lična sreća poklapaju. To znači da…

15. maja 2017.

Art studio DadaSimbioza umetnosti i industrije

Beogradsko Čumićevo sokače je pre nekoliko godina dobilo novi život. Mala ali uporna kulturna evolucija glavnog grada počela je da umiva njegove ulice i polurazrušene zidine pretvara u galerije, kafiće i koncept radnje. Ovog puta, međutim, govorimo sa vlasnikom lokala…

8. maja 2017.

DomacciniKada stvarajući za sebe stvarate za druge, rad postaje uživanje

Bolest modernog doba zvana masovna proizvodnja ima ogroman uticaj na kvalitet svega što konzumiramo – od cipela u kojima hodamo do hrane koja nam gradi zdravlje. Ivan i Marija Slović su, u želji da sastave kvalitetniji jelovnik za svoju porodicu…

1. maja 2017.

ImaginariumRadni dan u Zemlji čuda

Kao što smo mnogo puta zaključili razgovarajući sa preduzetnicima iz raznih sfera, serije odbijanja i prepreka na putu do nalaženja regularnog posla mogu da budu put ka velikom uspehu. Pre sedam godina, Tijana Živanović nije imala radno mesto, ali je…