Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Čak i danas, kada se prognozira da će mlade generacije u toku svog poslovnog veka promeniti desetak radnih mesta, teško nam je da iskoračimo iz sigurne zone koju zovemo “siguran posao”. Naravno, siguran posao ne znači i loš posao ali su se mnogi od nas našli u situaciji kada su se ova dva pojma podudarila, nemoćni da promenimo situaciju. I tu dolazimo do Biljane Čučković, koja je bila dovoljno hrabra da se posle petnaest godina rada vrati svojoj strednjoškolskoj strasti i napravi studio za obradu gline, koji će ubrzo postati njeno radno mesto. Upoznajemo vas sa još jednom pričom o hobiju sa srećnim krajem. Ili početkom.

Studio Glina

Studio Glina, foto Stefan Đaković

Biljana: Potreba za stvaranjem me je pratila čitavog života. Posle srednje škole sam se na kratko upoznala sa keramikom, što je na mene ostavilo dovoljno jak utisak da skoro deceniju i po kasnije poželim da joj posvetim svo svoje vreme i pokušam da od toga napavim posao. Kako to najčešće biva, život me je odvukao u drugom smeru i provela sam dosta godina radeći uglavnom administrativne i kancelarijske poslove. U nekom trenutku su se poklopili bujanje tih starih želja i nezadovoljstvo karijerom. Tada sam dala otkaz i krenula u ovu priču.

Petnaestak godina ranije sam se upisala na kurs obrade keramike i prošla kompletnu obuku. Nabavila sam osnovni materijal i krenula da pravim predmete najpre za sebe. Ipak, posao se isprečio, a želja se nije gasila.

Studio Glina

Studio Glina, foto Stefan Đaković

MF: Šta si naučila na kursu? Koje sve faze podrazumeva obrada gline?

Biljana: Pre svega je bitno imati osećaj za sam materijal. Obzirom na to da je mene ova želja pratila prethodnih godina, u međuvremenu sam dosta čitala i pregledala tutorijale na internetu na temu gline i njene obrade, tako da sam već imala ozbiljno predznanje. Verovatno je to čekanje i strast koju sam osećala uticala na to da se od prvog trenutka osećam kao da to radim ceo život.

Još kada sam bila na obuci, videla sam da imam smisla za to i već prva posuda koju sam napravila je bila sasvim solidna. Svaka posuda nastaje iz jednog komada gline, koji se mesi kao testo. Kada jednom imate loptu prave mekoće i veličine, u slučaju da pravite posudu, stavljate je na točak i vrtite, ili oblikujete rukama.

Tehnike obrade zavise od krajnjeg proizvoda, pa tako postoji i takozvana tehnika „iz ploča“ i tehnika sa „kobasicama”. Sledi obrada alatom uz pomoć koga dobijamo one fine ivice i oblike, pa nekoliko dana sušenja, pečenje, da bi se na kraju nanela glazura, odnosno boja, koja se opet peče.

Studio Glina

Studio Glina, foto Stefan Đaković

MF: Kako su izgledali tvoji prvi koraci u preduzetništvo?

Biljana Nisam znala šta da očekujem. Za početak sam htela malo da uživam i odmorim se od prethodnog posla, radeći ono što sam oduvek želela. Vremenom sam krenula u veću i intenzivniju proizvodnju sa ciljem da počnem i da zarađujem od svog hobija. U to vreme nisam imala peć, pa sam nosila nakit na uslužno pečenje. Proizvodni proces je takav da se nakit peče tri puta, u raznim fazama i to je bilo veoma naporno.

Izlagala sam radove na nekoliko marketa, od kojih je najznačajniji Mikser Design Market, koji je najposećeniji i koji mi je doneo mnogo kupaca i saradnika. Tako se saznalo za brend, a došla sam i do galerija koje su želele saradnju i u kojima i danas prodajem svoje proizvode.

Studio Glina

Studio Glina, foto Stefan Đaković

Kako je u ovom poslu estetika imperativ, potrudila sam se da napravim i dobre fotografije koje postavljam na društvene mreže pa i tim putem komuniciram sa publikom, premda ubedljivo najveći deo prodaje i dalje ide preko galerija i marketa.

Pošto su reakcije ljudi prevazišle moja očekivanje, naterale su me da radim i konstantno unapređujem proizvod, tehnički i estetski. Našla sam dobavljače iz Amerike od kojih kupujem pojedine delove, kao što je kvalitetan titanijum koji je hipoalergen. Pored toga se trudim da stalno unosim nešto sveže i novo u dizajn i samu obradu.

Studio Glina

Studio Glina, foto Stefan Đaković

MF: Da li su ti na putu pomogle i neke subvencije? Koliko su zapravo na raspolaganju malim preduzetnicima?

Biljana: Dva puta sam aplicirala i oba puta dobila ono što sam tražila. Potrebno je samo da redovno pratite konkurse i prijavite se za onaj koji vam zaista odgovara. U mom slučaju to je bila oprema za samu proizvodnju, kao što je peć, ali i dodatna oprema poput foto aparata i pojedinih alata. Mogućnosti postoje, samo treba biti uporan i iskren u onome što radiš.

Studio Glina

Studio Glina, foto Stefan Đaković

MF: Gde se danas može naći nakit Studija Glina?

Biljana: Glavna prodajna mesta su Mikser, Supermarket, Gradstor Design Hub-u u Beogradu i Misha Concept Store u Novom Sadu, a može se poručivati i putem društvenih mreža. U planu je svakako i web shop, za koji se nadam da ćemo uskoro pokrenuti.

MF: Osim web shop-a, kakvi su tvoji planovi za skoru budućnost?

Biljana: Želja mi je da proširim paletu proizvoda i na svećnjake, lampe i posudnu keramiku, ali da zadržim brend u okviru male zanatske radionice. Ako pričamo o globalnim planovima, svakako je cilj i izlazak na strano tržište. Danas se moji proizvodi prodaju i u Crnoj Gori i u Austriji, ali u okviru drugih brendova, tako da je misija da se isto dogodi pod imenom Studija Glina.

Studio Glina

Studio Glina, foto Stefan Đaković

MF: Možeš li za kraj da nam opišeš kako, na primer, nastaje jedan prsten?

Biljana: Prstenje pravim tehnikom iz ploča. To znači da se glina valja oklagijom i zatim seče na trake koje se spajaju u oblik prstena. Nakon toga se predmet suši, obrađuje i peče prvi put. Većinu toga danas radim na osećaj i to je najveći užitak stvaranja. Zatim se nanosi glazura sa tri osnovne boje koje koristim (crna, siva i bela). Bitno je znati da su ove boje vrlo specifične – dok radite sa njima nežne su i svetle, a na intenzitetu dobijaju tek nakon pečenja. Ono se obavlja na 1250 stepeni, pa se nanosi zlato ili platina koja se peče, po treći put, na 800 stepeni.

Posetite: Studio Glina

Poslednja izmena dana 25. februara 2017. u 23:05


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…