Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Digitalno doba nam je dozvolilo mnogo. Internet ima odgovor na svako naše pitanje, dotle da danas zvanično imamo i olimpijce koji su trenirali gledajući tutorijale na YouTube-u. U eri pre nego što je internet postao ravnopravni član svakog doma koliko i televizor ili tegla sa kafom, znanje je moglo da se prenese samo direktno, a ljudi su učili na svojim greškama. Irena Bursać – Gračanin je na samom početku devedesetih odlučila da napusti posao u vojsci i zakorači u čudeseni svet stakla, u koje se sasvim slučajno zaljubila na svom putu.

Irena: Tokom odrastanja mi je pitanje „šta ću biti kad porastem“ veoma teško padalo. Na kraju se dogodilo da sam se zaposlila u vojsci, gde sam imala stabilan posao na kom mi je, međutim, uvek nešto falilo. Jednostavno nisam osećala da dovoljno uživam niti da želim da svo svoje vreme ulažem u njega. Tako jednog dana nailazim na oglas – „traže se devojke za rad sa staklom“.

Svet stakla

Svet stakla, foto Stefan Đaković

Nisam imala pojma o čemu se radi ali me je zaintrigirala ideja o staklu kao materijalu. Ispostavilo se da se ne radi o običnoj staklorezačkoj radionici, već o fascinatnoj veštini pravljenja raznih staklenih figura od staklenih štapića i tako je ulazim u ovaj svet, 1991. godine. Šest meseci sam bila na obuci koja je prekinuta kada se u Jugoslaviji zaratilo.

Ljudi su se razišli na razne strane, radionica je ostala sama tako da sam ja, već zaljubljena u staklo, odlučila da preostali materijal i alat otkupim i da nastavim posao samostalno. Kasnije mi se priključio i suprug, nakon što je ostao bez posla. On je proširio spektar onoga što radimo i na prstenje, a kasnije je iz toga nastao čitav spektar nakita.

Svet stakla

Svet stakla, foto Stefan Đaković

MF: Kakve su veštine bile potrebne vama i bilo kome drugome ko bi želeo da se upusti u ovakav zanat?

Irena: Što se mene tiče, pre svega je presudila odlučnost – shvatila sam da je rad sa staklom nešto čime bih stvarno mogla da se bavim celog života. Kada sam ostala sama, imala sam svega tih 6 meseci iskustva i znala sam osnove – kako se staklo ponaša na kojoj temperaturi i kako bi rezultat trebalo da izgleda. U to vreme internet nije bio dostupan, niti je bilo YouTube-a koji danas nudi beskonačan niz tutorijala. Učila sam sama na svojim greškama i razvijala svoje znanje. Sa druge strane, teško da iko može da ima predznanje o ovom zanatu, osim ako se nije bavio srodnim poslom.

Tako da su kriterijumi drugačiji – potrebna je ljubav prema samom materijalu i opuštenost pri radu. Mnogi se uplaše kada vide kako staklo reaguje na vatru, kada počne da se topi i curi, a potrebno je samo ostati pribran i radoznao, posmatrati kako se staklo ponaša. Onda se uči pravljenje staklene kuglice, odakle sve počinje.

Svet stakla

Svet stakla, foto Stefan Đaković

MF: Da li ste negde izlagali svoje radove i gde se oni danas mogu naći? 

Irena: Uvek smo tu na Facebook stranici „Svet stakla“ i na jednom od štandva postavljenim na kraju Knez Mihajlove ulice gde ćete nas lako uočiti. Međutim, prava draž leži u proizvodnji uživo, pred publikom. Možda će vam se dopasti figurica ili par minđuša, ali kad vidite kako čarobno izgeda čitav proces njihovog nastajanja, one dobiju potpuno novu dimenziju. Kada smo u nekoliko navrata radili pred ljudima – prolaznicima ili posetiocima Misker Bazara, na primer – uvek se okupilo mnoštvo, od kojih se najviše oduševljavaju deca i turisti.

Jednom prilikom je jedan osamdesetogodišnji gospodin dugo stajao i posmatrao „predstavu“, da bi mi na kraju prišao i rekao: „Eto. Danas sam naučio nešto novo.“ To su dragoceni momenti u kojima se uspostavlja komunikacija i dobra energija između mene, stakla i kupaca. Njima se probudi mašta, izlažu svoje ideje i daju mi inspiraciju za nove radove. 

Svet stakla

Svet stakla, foto Stefan Đaković

MF: Kako dolazite do opreme i materijala? Šta je sve potrebno da bi nastala jedna figurica?

Irena: Kada sam se osamostalila preuzela sam deo opreme i materijale od svojih učitelja. To je potrajalo neko vreme. Osnovna aparatura je zapravo vrlo jednostavna, i se sastoji od brenera sa crevima, kiseonika i plina koji koristim za plamen, dok je ostatak prepušten kreativnosti. Tu je gomila sitnog alata, nabavljenog na Stomatološkom fakultetu, kao što su makazice i pincete, zatim brojne pločice i bockalice, sve što pronađem da može da mi posluži da oblikujem, pritisnem i razvučem staklo ili da napravim određeni reljef. Za to mi ponekad služe i delovi starih mapina. Kada jednom krenem sa radom, pravim i odgovarajući plamen čija se temperatura prilagođava vrsti i količini stakla. Staklo se topi na 470 stepeni, a radna temperatura je 800-900 ili u slučaju većih komada i do 1100 stepeni.

Svet stakla

Svet stakla, foto Stefan Đaković

MF: Da li postoje neke olakšice ili saradnja sa drugim zanatlijama koje bi mogle da komercijalizuju posao ove vrste?

Irena: Tokom ovih 25 godina smo prolazili kroz različite periode gde je prodaja išla bolje ili lošije, gde smo se udruživali sa kolegama i organizovali projekte u cilju promovisanja starih zanata. Međutim, pod uticajem komercijale, takvi poduhvati nisu opstali na duži rok. U razvijenijim sredinama stare zanatlije čak dobijaju platu od države kako bi se očuvali i nastavili tradiciju, ali kao što znamo, kod nas je situacija drugačija.

Postoji sertifikat koji smo dobili još pre 15 godina, namenjen starim i umetničkim zanatima i domaćoj radinosti, odnosno ručnom radu. Nije loše imati ga u posedu, a podrazumeva i oslobođenje od fiskalnih kasa i pojedinih taksi, ali to je sve. Od kada smo se mi sertifikovali, isto je uradilo još oko 500 zanatlija od kojih je do danas preživelo manje od pola.

Postoji začarani krug koji se proteže od velikih troškova do nemogućnosti da se napravi tolika količina koja bi nas izdigla visoko iznad nule – dakle teško je zaraditi dovoljno za veća ulaganja. Tako dolazimo do toga da ja, kao i većina mojih kolega, ovaj posao radi iz čiste ljubavi, ni jednog trenutka se ne kajući što smo tu gde smo.

Svet stakla

Svet stakla, foto Stefan Đaković

MF: Gde pronalazite inspiraciju i ko su vaše mušterije?

Irena: Najlepša strana ovog posla je upravo komunikacija sa ljudima. Oni koji se zaljube u staklo se uvek iznova vraćaju, pokreću me i daju mi nove ideje. Tako imamo jednu mušteriju koja je vremenom postala kolekcionar staklenih figurica i pošto je prikupio sve, počeo je da nam dolazi sa novim zahtevima: „A može sad pauk?“ „A krokodil?“ Inspracija najčešće dolazi kada se ljudi susretnu sa procesom nastanka figurica, koji je svima nov i zanimljiv.

Pre desetak godina sam imala jednu posebno pasioniranu mušteriju koja je bila oduševljena našim prstenjem. Ove godine me je ponovo posetila i nas dve smo sedele mesec dana tokom kojih je ona crtala, a ja pokušavala da pretočim crteže u predmete. To je bilo prstenje u obliku pečurki, buba mara, saksija sa cvećem… na kraju smo imale čitavu baštu na njenim rukama, a ona je sa ogromnom zalihom otputovala u Australiju gde živi. Postoji profil ljudi koji kupuju ovakve stvari. One nisu za vitrinu, posebno kada nastaju iz nečije želje. Ista ova devojka mi je objašnjavala svoj odnos sa svojom kolekcijom prstenja: „Probudim se ujutru, stavim prsten i sednem da popijem kafu.“

Svet stakla

Svet stakla, foto Stefan Đaković

Narudžbine koje smo do sad imali su uglavnom bile takve – lične i individualne, premda je bilo i prilika kada smo pravili „ozbiljnije“, poslovne poklone. Najoriginalniji zahtev koji sam dobila su bili od jedne stomatološke ordinacije za koju smo pravili različite delove i stomatološke instrumente od stakla, koje je tada bilo nemoguće nabaviti. Uvek je zabavno i inspirativno čuti novu ideju, koja te trgne iz uspavanosti i rutine u koju ponekad zapadneš. Tada otkrivaš šta sve zapravo možeš da uradiš, a nikada ti nije palo na pamet da probaš!

Bilo bi lepo da se ovaj običaj proširi a dalju saradnju sa firmama, u količinama koje možemo da proizvedemo. Ako neko naruči hiljadu pingvina, ja mogu da mu uslišim želju, samo što će za njeno ostvarivanje trebati 15-tak dana rada i što će svaki pingvin biti na neki način unikatan.

Ručna proizvodnja jednostavno ne dozvoljava dva ista primerka – ali to i jeste najveća draž ovog zanata.

Posetite: Svet Stakla

Poslednja izmena dana 1. februara 2017. u 16:31


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…