klik za meni

Dina Vitorović radi u marketingu, slobodno vreme posvećuje rekreaciji i eksperimentisanju sa zdravom hranom, što je poslednjih godina prenela i na svoju drugu polovinu – Srđana Zdravkovića, koji je posle godina bavljenja džezom takođe završio u marketingu. Mladi par vodi zanimljiv i dinamičan život, putuje, a uskoro očekuje i prinovu. Ono što nas zanima jeste trenutak kada se iz svega ovoga rodila strast koja je prerasla u pravi porodični posao. Na zajedničkom putovanju su se zaljubili u inovativnu kombinaciju zdravih namirnica zaokruženih u obliku ukusnih slatkiša na koje su mislili dugo nakon što su se vratili u Srbiju. Srećom, nisu uspeli da pronađu ništa slično u Beogradu. Da jesu, zajednički projekat zasnovan na domaćoj proizvodnji zdravih, energetskih čokoladica možda nikada ne bi ugledao svetlost dana.

Srđan: Poslednjih nekoliko godina Dina je počela da se brine o ishrani i zdravom životu generalno – počela je da priprema posebnu hranu, posvetila se treninzima, prilično posvećeno i dosledno. Ja nisam bio toliko uredan, tek bih povremeno ukrao od nje neku ideju koja bi mi se dopala. Onda smo se, u nekom trenutku, našli na odmoru u Barseloni. Posetili smo pijacu posvećenu zdravoj ishrani, prema čemu sam bio izuzetno skeptičan, verujući da me očekuje samo zeleniš. Ispostavilo se da sam se vrlo brzo najeo mesa i koječega i promenio mišljenje.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

Onda smo otkrili tezgu sa sirovim slatkišima, kojom je Dina bila oduševljena. Nedugo zatim sam i sam probao njen „ulov“ sa dotične tezge, koji mi se toliko dopao da sam se vratio da uzmem još jednu turu za sebe i tom prilikom porazgovarao sa bračnim parom koji je prodavao i pravio ove poslastice.

Kada je putovanje bilo gotovo, sedeli smo kod kuće sa lepim uspomenama i glađu za tim čokoladicama. Nigde nismo mogli da nađemo nešto slično pa smo odlučili da pokušamo da ih napravimo sami.

Dina: Moja priča je nešto drugačija. Ja sam oduvek želela i znala da će pre ili kasnije moj posao biti u okviru nekog „zdravog ćošeta“. Zamišljala sam mesto na koje ljudi mogu da svrate i dobiju svoju svežu dozu energije – ceđeni sok, sirovu grickalicu ili nešto slično. Prethodnih pet godina sam prvovela izbacujući iz ishrane sve što je bilo suvišno ili štetno i pritom naučila mnogo toga. Ali sam, na kraju, do realizacije svoje stare želje došla istim putem kao Srđan.

Kada smo se vratili iz Španije, suočena sa nedostatkom proizvoda na tržištu i željom za tim ukusima sa barselonske pijace, bacila sam se na istraživanje i osmišljavanje recepata. Sa sirovinama i blenderom koji smo imali, nisam mogla jednostavno da prekopiram recept sa interneta, već smo danima sedeli, isprobavali, degustirali, dodavali i oduzimali sastojke dok nismo došli do četiri ukusa koja su nam potpuno zadovoljila apetite. U međuvremenu sam došla na željenu kilažu, bila sam zadovoljna, dobro se osećala, tamanila po pet naših čokoladica za doručak a moje koleginice sa posla su postale radoznale, te sam i njima počela da donosim. Priča se proširila i malo-pomalo, počela sam da ih prodajem. Tako shvatamo da se naše kulinarske avanture mogu pretvoriti u posao.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

MF: Kako ste formirali recepturu i brend?

Dina: Ako prokrstarite internetom u potrazi za „energy bars“, „super food“ ili „raw food“, doćićete do mase recepata koji su, u osnovi, isti. Baza sastojaka se tek ponekad zameni nekom alternativom ili dodatkom. Zato sam se ja trudila da napravim svoju osnovnu recepturu, koristivši za to urmu i badem. Da bismo došli dotle najeli smo se raznih varijanti, ali uvek je nečega falilo – slatkoće, čvrstine, prave teksture… Radili smo, zabavljali se i zapisivali sve primedbe i kasnije se rukovodili njima. Kada smo bili sasvim zadovoljni ukusima, prešli smo na drugi problem, koji se ticao mehanike – morali smo zasigurno da znamo da želimo da krećemo u posao da bi imalo smisla ulagati u ozbiljan, industrijski blender.

Ta potraga je trajala dugo, čak smo na putovanju po Italiji svraćali u poslastičarnoce i tražili savete od domaćina. Onda smo konačno došli do čoveka koji je imao strpljenja da nas sasaluša i odgovori na sve naše potrebe. Međutim, savršeni blender je doneo novu muku – sa novim načinom seckanja i blendiranja ukusi su se promenili. Zato nam je trebalo još vremena da ih uskladimo i ponovo dovedemo sastojke u ravnotežu.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

Srđan: Na osnovu Dininih recepata i iskusta, formirali smo sliku željenih proizvoda. Dakle – treba da budu sirovi, od prirodnih sastojaka, bez šećera, soje, emulgatora i stabilizatora, termički neobrađeni kako bi sačuvali sve nutritivne vrednosti i vitamine. Odnos tih vrednosti je bio poseban posao. Izračunali smo da smo nasumično došli do savršene ravnoteže, ali nismo bili sigurni da li je to dobro ili loše. Slični proizvodi se najčešće reklamiraju kao „proteinski“, ili pak kao „puni vlakana“, dok mi nismo imali šta da izdvojimo. Prevagnuo je osećaj da je ovaj prirodan balans možda najbolje što možemo da ponudimo. Tome je doprineo i razgovor sa vlasnicima prodavnica zdrave hrane i makrobiotike, koji su nam u skoro stoprocentnom slučaju objasnili da, bio proizvod organski, prirodan ili ne, na našem tržištu je cena ta koja prevagne.

Ljudi će uvek odabrati jeftiniji od dva srodna proizvoda. Ipak, ostali smo verni pravilu da naše čokoladice moraju ostati prirodne i oslobođene svih veštačkih dodataka. Osnova, u kojoj se nalazi urma, proizvedena je od zdravih, ali ne organski uzgajanih urmi jer je razlika u ceni toliko velika da u ovim uslovima jednostavno ne bismo imali kome da prodamo svoj proizvod. Mi ih jedemo sa uživanjem i nema gotovo nikakve razlike.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

MF: Kako je izgledalo plasiranje proizvoda?

Srđan: Predstavili smo se samo putem interneta, odnosno društvenih mreža. Sarađivali smo i sa pojednim influenserima i dali poneki intervju. Na tome radimo sami i ide nam bolje nego što smo zamišljali – cilj je bio da prodamo prvih hiljadu komada u roku od 6 meseci, a prodali smo ih za samo mesec dana. Za sada ih prodajemo samo na ovaj način, raznosimo besplatno po Beogradu a šaljemo i kurirskom službom širom Srbije. Proveli smo dosta vremena i razmišljajući o pakovanju, koje na još uvek predstavlja problem – mašina za pakovanje je skupa, a naše količine još premale da bi firme koje se time bave htele da rade uslužno pakovanje. Do tada se služimo rinfuz kesicama, koje se ljudima, na naše iznenađenje, izuzetno dopadaju.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

Dina: Ja sam mislila da će nam ovo biti velika prepreka. Kupac treba da ti ukaže veliko poverenje da naruči od tebe hranu, bez uvida u proizvodnju i hermetičko pakovanje. Međutim, još nam niko nije postavio ovo pitanje. S druge strane, ljudi zovu i pitaju nas da li su sastojci zaista oni koji su navedeni – kao da nisu navikli da očekuju kvalitet i da „sugar free“ proizvod zaista bude „sugar free“. U svakom slučaju, ide nam bolje nego što smo zamišljali a čini mi se da to dugujemo kvalitetu i činjenici da nismo previše oklevali. Jednog jutra smo se probudili i rešili da podelimo svoje proizvode sa virtuelnim svetom. Nismo čekali da bude savršeno, ali smo imali odličnu bazu. Simpatičan brending savršeno oslikava sve što smo želeli da prenesemo – od imena „Wild bar“, koje ukazuje na nebrušenu, netaknutu prirodu i logo u obliku mamuta, snažne životinje, biljojeda iz paleolita koja ukazuje na paleo ishranu.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

MF: Ko su vaši kupci?

Dina: I ovo je bilo veliko iznenađenje. Očekivali smo većinu ženske publike, međutim, prvih nekoliko dana su gotovo svi poručioci bili muškarci. Sada, kada imamo malo širu sliku, možemo da podelimo svoje kupce u nekoliko grupa. Prvu grupu čine ljudi koji se bave sportom i fitnesom i vode računa o izgledu. Drugu čine vegetarijanci, vegani i konzumenti presne hrane, a treću ljudi koji su na određenom režimu ishrane, dijeti ili uzdržavanju od šećera. Tu je još jedna, manje brojna grupa – radoznalih ljudi koji žele da probaju nešto novo.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

MF: Da li postoje neki izazovi sa kojima se susrećete kao mali proizvođač? 

Srđan: Najveći problem je to što mali proizvođači nisu nikako zaštićeni od strane države, čak naprotiv. Kada napravimo određenu šaržu proizvoda, regulativa zahteva tehničku analizu. Međutim, ovo pravilo je prilagođeno velikim proizvođačima, čija šarža iznosi i po milion komada. Kada, kao mi, proizvodite 500 komada u seriji, nikako nije isplativa. Van toga postoji niz manjih problema koje je mnogo bolje nazvati izazovima – sada već primamo toliko porudžbina da teško postižemo da pripremimo barove sami, tako da će nam uskoro trebati pojačanje.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

MF: Šta planirate za naredni period?

Srđan: Sklopili smo saradnju sa nekoliko velikih kompanija, kao što je Microsoft i FitPass, i planiramo da nastavimo da širimo prodaju po kompanijama koje vode računa o ishrani svojih zaposlenih. Zapravo, sa kim god smo razgovarali pokazao je interesovanje tako da smo vrlo optimistični. Takođe sarađujemo sa fitnes centrima i teertanama, personalnim trenerima, nutricionistima, a sa svakim novim saradnikom šire se preporuke, a tako i proizvodnja. Tražimo ljude koji će se pridružiti timu i širimo dostavu, koju smo takođe uklopili u koncept – po Beogradu se ona vrši isključivo biciklom, dva puta nedeljno, besplatno.

Wild bar

Wild bar, foto Stefan Đaković

MF: Najslađe smo sačuvali za kraj – kakve sve ukuse nudite? 

Dina: U zvaničnoj ponudi imamo četiri kombinacije sastojka: kakao i čia, napravljenu od svežeg, mrvljenog a ne mlevenog kakaa što mu daje veoma zanimljivu teksturu. Zatim spirulina i kokos – moćna alga, antioksidans i čistač organizma razmrdana tropskim ukusom kokosa; super zdrava kombinacija đumbir i cimet i posebno zanimljiva kombinacija konoplja maka i muskatni orah. Konopljin protein ima umirujuće dejstvo na želudac, pluća i ostatak organizma, dok muskatni oraščić isto deluje na psihu.

Posetite: Wild Bar

Poslednja izmena dana 6. jula 2017. u 20:58


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim poznatim domaćim i svetskim kompanijama, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream i Home Center. Član tima producentske kuće Intermedia…… Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

25. septembra 2017.

Mesec i zecMagija na prodaju

Danas vas upoznajemo sa Teodorom Novaković, koja svoje misli i osećanja pretače u umetnost, i to uz pomoć raznovrsnih kristala. Njena umetnička karijera počela je davno, sviranjem violončela, da bi se zatim proširila na baletsku školu i konačno studije glume….

18. septembra 2017.

Opančareva kćiTradicija u ulozi visoke mode

Najmlađe dete porodice koja se tri generacije bavi proizvodnjom opanaka, Marina Aleksić je odrastala u okruženju u kome se krojilo, vezlo i tkalo. Porodična proizvodnja je sasvim lepo funkcionisala, a Marina je isprva u pauzama studija glume a zatim u…

11. septembra 2017.

Tibba ClothesOd mame za mame

Milena i Nemanja Živanović nisu baš uobičajna porodica. Oboje već godinama imaju svoju profesiju i karijeru u kojoj uživaju. Ipak, kada je u njihove živote stigao Vuk, njihova priča dobila je još jednu dimenziju, a njihove karijere jedan mali, ali…

4. septembra 2017.

Miin kutakPravo vreme da učite nikada ne prolazi

U garaži porodične kuće porodice Petrović, na čijem se čelu nalaze Jovana i Duško, svakodnevno nastaju impozantni, unikatni komadi nameštaja. Neke prave od samog početka do kraja, neki su pristigli iz tuđih domova, neki već bili osuđeni na otpad, a…