Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

O čemu ste sanjali u detinjstvu? Šta ste želeli da budete kad porastete? Od astronauta do balerina, retki su oni koji ostanu verni svom snu i onda kada prestanu da veruju u vile i Deda Mraza. Srećom – ima ih! Razgovarali smo sa Urošem Jankovićem, koji je ljubav prema drvetu iz dečačkih dana gotovo slučajno pretvorio u biznis.

MF: Kada je počelo tvoje interesovanje za nameštaj i drvo?

Uroš: Rastao sam u okruženju u kome je bilo lako zavoleti i jedno i drugo – moj otac i dve sestre su arhitekte, dok je dedina radionica bila moje omiljeno mesto od detinjstva. Umeo sam da provedem ceo letnji raspust između ta četiri zida gde sam se i susreo sa drvetom, počeo da ga proučavam i pravim jednostavne igračke koje su postajale sve složenije kako su moje veštine rasle. U osnovnoj školi sam počeo da konstruišem nameštaj i pohađam dodatne radionice časova tehničkog obrazovanja, što je učinilo da ta ljubav raste u meni i usmeri me na Šumarski fakultet, koji je bio glavno raskršće mojih interesovanja i mesto gde sam dobio svo potrebno znanje i inspiraciju da nastavim u istom pravcu. Tu sam upoznao svog velikog prijatelja i budućeg partnera u poslu, Vukašina Grubića sa kojim sam 2007. godine osnovao svoj prvi dizajn studio, Design Line, a u timu je bio i moj kum Željko Mirić. Međutim, ispostavlja se da smo bili suviše mladi i vodili različite živote u to vreme da bismo uspeli sa ovim projektom te se ubrzo razilazimo kao partneri.

Wood line Design Studio

Wood line Design Studio, foto Stefan Đaković

MF: Kako je došao na red studio koji i danas postoji?

Uroš: Prvi proizvod koji je predstavljen kao pravac i delo Wood Line studija bila je Kobra lampa koja je na Mikser festivalu 2010. godine dobila nagradu od strane Konstantina Grčića, poznatog svetskog dizajnera. To je bio komad oko koga se okupila trojka koja i danas čini Wood Line, 2009. godine. Timu se pridružio i Predrag Mladenović, fotograf, koji nam je pomogao da čitavu ideju upakujemo i plasiramo kako treba. Okupili smo se oko ideje da nameštaj treba i može da da novi smisao življenju, barem u smislu prostora u kome provodimo svoje dane, da evoluira i menja se. Odlučili smo da zastupamo autentičnost našeg podnevlja, prevashodno putem materijala koje koristimo – jasena, hrasta i oraha koji su karakteristični za naš region. Svakom komadu se posvećuje mnogo vremena, pre svega njegovoj funkciji, a naravno i samoj estetici, što je sjedinjeno u formi proizvoda. Krenuli smo sa lampom, kako bismo danas proširili asortiman i na komode i stolove manjih dimenzija.

Wood line Design Studio

Wood line Design Studio, foto Stefan Đaković

MF: Šta je osnovna karakteristika Wood Line studija koja ga može izdvojiti od ostalih?

Uroš: Naša želja nikada nije bila da budemo jednostavno drugačiji. Sve što smo želeli jeste da radimo kako mi mislimo da je ispravno i da prikažemo na koliko načina drvo može da se upotrebi za izradu nameštaja. Trudimo se da osluškujemo potrebe savremenog čoveka. Ako izučite psihologiju korišćenja komada nameštaja funkcija će se sama nametnuti. Iz funkcije, zatim,  proizilazi estetika. To mogu da objasnim na primeru lampe „Daline“ koja je dobila mnoštvo nagrada – na Mikser festivalu 2013, Beogradskom i Balkanskom Bienale festivalu 2015. godine. Ona je komad koji komunicira sa vama tokom celog dana – ne samo onda kada je uključujete i isključujete. Fleksibilna je, možete da podesite svetlo kako želite, pa čak i da promenute njen vizuelni identitet tako što ćete je presvući. Ona je naišla na tako dobar odaziv da smo isti princip primenili na proizvode koji su usledili, produbljujući funkciju i pretvarajući standardni komad u nešto mnogo interesantnije i jednostavnije za upotrebu i upravo nas je taj pristup projektovanju učinio različitima. Mislimo na estetiku, besprekoran rad, na kvalitet naročito, ali filozofija korišćenja je ono što čini da svaki komad našeg nameštaja ima svoju priču.

Wood line Design Studio

Wood line Design Studio, foto Stefan Đaković

MF: S obzirom na to da nameštaj nije mnogo evoluirao na našim prostorima poslednjih nekoliko decenija, na šta ste se vi oslonili i šta su vam bili uzori pri dizajniranju?

Uroš: Spajanje starog i novog. Kada se radi o tradiciji, tu je materijal – drvo, skandinavski nameštaj pedesetih i šezdesetih godina. Sa druge strane, tehnologija izrade, pristup i filozofija koje se držimo su prilično moderni. Inspiraciju pronalazimo svuda, pa i u nekim starim komadima koji su očuvali svoju vrednost, na koju dodajemo svoje ideje. Mogu da kažem da je svaki naš proizvod spoj pedesetih godina prošlog veka i 2020. godine – iako zvuči škakljivo, spoj naizgled nespojivog može dati fantastičan rezultat, što je predstavljeno i putem logoa Wooden Line-a, u vidu kombinacije pomalo arhaičnog i modernog fonta. Uz to, svaki naš proizvod ima prikrivenu funkciju koju nećete razaznati na prvi pogled na prvi pogled. Iako smo do ovog efekta došli slučajno, sa lampom „Kobra“, on je postao nešto po čemu smo prepoznatljivi.

MF: U kom trenutku je proizvodnja nameštaja prerasla iz hobija u posao i izvor prihoda? 

Uroš: U trenutku kada prvi put izlažemo svoje proizvode u prodajni prostor – studio „Šamlica“, 2013. godine. Sledi i studio „Domino“ i šourumovi, od kojih smo sa nekima još u pregovorima – dva u Srbiji i jedan u Budimpešti. Tada strast postaje, donekle, biznis i prvi put tržište izvlači proizvode od nas – za sedam godina napravili smo devet različitih komada, a prodali oko 400 proizvoda, sa ciljem da do kraja godine predstavimo još osam i objavimo prvi ozbiljan katalog i prvi put postavimo ciljeve koje želimo da dostignemo.

Wood line Design Studio

Wood line Design Studio, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda put od ideje do finalnog proizvoda?

Uroš: Izrada proizvoda je za mene lagan deo posla. Ideja se sama pojavi a ja je pretvorim u skicu, kanališem i razvijam dalje. Lampa „Daline“ je bila među prvim proizvodima sa kojim smo se probili i njoj je, verovatno, bilo posvećeno najviše vremena. Kada smo završili sa skicama napravili smo lampu u četiri primerka. Jednu sam odneo u svoj stan a ostale tri dao različitim prijateljima da je koriste u svojim domovima. Tako izgleda testiranje proizvoda – ja živim sa njim, izučavam koliko mi je korisna, da li me nervira, da li je namenski opravdana sa psihološke strane, ali i sa tehničke – da li se lak haba, ivica kruni….U slučaju ove lampe, za to mi je bilo potrebno godinu dana. Ako se to pokaže ispravnim, pravimo još jedan prototip na kome razrađujemo sve ideje koje su nam se učinile dobrim u periodu testiranja. Zatim prelazimo na treći prototip, kada formiramo specifikaciju i cenu, pravimo fotografije i plasiramo proizvod na tržište. U ovom poslu nema verovanja papiru – ni 3D crtanje ne može da dočara jedan komad nameštaja kao što može pravi, živi prototip koji možete da dodirnete i koristite. Drugi deo posla je sam plasman, koji zahteva onu drugu, menadžersku stranu posla na kojoj još treba da radimo.

Wood line Design Studio

Wood line Design Studio, foto Stefan Đaković

MF: Koja je ciljna grupa kupaca Wood Line studija?

Uroš: Nikada nisam duboko ulazio u analizu, ali mogu da kažem da je opseg godina od 20 do 50. To su uglavnom zaljubljenici u dizajn, ljudi otvorenog uma koji vole estetiku. Iako smo prodavali samo na teritoriji Srbije, imamo i mnoštvo stranih kupaca, čiji je pristup entarijeru otvoreniji i slobodniji, a kriterijum prevazilazi cene. Svest o nameštaju u Srbiji još nije na tom nivou, iako je u usponu.

MF: Kako je vaš proizvod našao put do kupaca?

Uroš: Kupcu su našli nas. Mi smo se potrudili tako što smo konkurisali za brojne sajmove, izložbe i festivale i tako se postepeno predstavljali budućim kupcima. Nakon prvog izlaganja na Mikser festivalu 2010. godine, kada nisam ni razmišljao da bi moj hobi mogao da postane pravi biznis, počele su da stižu prve porudžbine. Od tog trenutka smo bili na još četrdesetak izložbi i sajmova, što je proširilo potražnju. I pored toga, mi još uvek nemamo menadžerske sposobnosti, niti smo se previše trudili da se probijemo na tržište. Radimo ono što znamo – projektujemo, pravimo i kujemo svoj zanat nezavisno od aktuelnosti.

Wood line Design Studio

Wood line Design Studio, foto Stefan Đaković

MF: Spomenuo si da je Šumarski fakultet imao veliki uticaj na tvoju profesionalnu budućnost. Šta je to što ga razlikuje od drugih fakulteta u Srbiji?

Uroš: Svo znanje koje sam dobio studirajući na smeru projektovanje enterijera i dizajn nameštaja je daleko od osnovnog – o samom drvetu, njegovom oblikovanju, dizajnu. U svetu proizvodnje, delite se na inženjere i dizajnere, a meni su studije dale znanje za oba procesa. Naučio sam da osmislim ideju, da napravim projekat a zatim i primenim tu ideju. Za to je, pre svega, zaslužna profesorka Jelena Matić, koja mi je izuzetno pomogla da dođem ovako daleko, a zatim i Zdravko Popović, Igor Džindžić i Dušan Skakić i Branko Glavonjić. U jednoj instituciji sam za nekoliko godina dobio sve što mi je potrebno, što je od velike važnosti a tako malo poznato. To je zaokružilo moj dečački san, potvrdilo da sam na pravom putu i dalo mi vetar u leđa da ostanem veran svojim idejama.

Posetite: WOOD LINE design studio



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…