Od 1. maja 2018. sadržaj na portalu neće biti ažuriran.
klik za meni

Porodica Marić iz Čačka već nekoliko decenija, kroz nekoliko generacija, gradi uspešne poslovne priče u oblasti obrade drveta. Naša sagovornica, Milica, pre nekoliko godina se opredelila za drvo kao medij u kome će pokazati svoju kreativnost, kroz liniju nameštaja WoodMood. Ona pravi zanimljiv i funkcionalan komadni nameštaj koji svakom prostoru udahne dušu.

MF: Kako si došla na ideju da započneš svoju liniju nameštaja?

Milica: U mojoj porodici postoji duga tradicija obrade drveta, te sam ja odrasla okružena drvetom i bilo mi je sasvim normalno i logično da i sama postanem profesionalac na tom polju. Kako se svi bavimo različitim segmentima obrade drveta, nismo jedni drugima konkurencija već radimo udruženim snagama. Posle gimnazije koju sam završila u rodnom Čačku, preselila sam se u Beograd kako bih studirala unutrašnju arhitekturu (dizajn enterijera) na Fakultetu primenjenih umetnosti.

Tokom studija me je posebno zainteresovao nameštaj i tako u trećoj godini počinjem da se bavim njegovim kreiranjem, sa željom da on bude multifunkcionalan i, svakako – od drveta. Moja pažnja prelazi na sitnije komade i odlučujem da se bavim detaljima iz prostog razloga što sam u tome najviše uživala. Posle diplomiranja odlučujem da se ozbiljnije pozabavim radom u radionici i sa crtanja prelazim na pravljenje prvih prototipa, a crteži prvi put oživljavaju, baš onako kako sam ih zamislila.

WoodMood

WoodMood, foto Stefan Đaković

MF: Koliko si potrebnog znanja stekla na fakultetu?

Milica: Rad na fakultetu i rad koji sledi posle fakulteta su potpuno različiti. Na studijama smo satima i mesecima crtali skice, nacrte, 3D modele, čitava pažnja je bila usmerena na papir. Kada sam prešla u radionicu, dešavalo mi se da nakon prve skice već počnem da pravim prototip, želeći da osetim živ predmet i tako na licu mesta, u pokretu, radim na njegovim nedostacima i unapređujem ga.

Međutim, znanje koje sam stekla na fakultetu i sva ta praksa kada se radi o projektovanju je itekako korisna. Neophodno je školski proći kroz sve faze, što ti kasnije uliva samopouzdanje, razvija ti osećaj za nameštaj koji praviš, uči te istorijatu predmeta koje stvaraš i da ga razumeš. Ali dok ne dođeš u radionicu i ne probaš da svojim rukama sprovedeš plan u delo ne možeš imati realnog osećaja.

WoodMood

WoodMood, foto Stefan Đaković

MF: Kada je WoodMood zvanično nastao i kako si ga koncipirala?

Milica: Zvanično sam počela sa radim 2010. godine, kada sam završila fakultet. Moji prvi proizvodi su bili sto i krevet, što se odlično pokazalo – ljudi i dan – danas pitaju za moje krevete ali sam od njih morala da odustanem jer je proces bio suviše kompikovan. Zahtevao je mnogo više pari ruku, organizaciju transporta, a proizvod je bio takav da bi vremenom zahtevato serijsku proizvodnju. A ja sam želela da radim na svakom komadu i posvetim mu se.

Tako se vraćam na manje komade i postepeno počinjem da razvijam svoju liniju. Lamelirani hrast koji je kasnije postao moj zaštitni znak je do mene došao slučajno – nisam znala od čega da počnem, a moj drug je imao baš njega u zalihama materijala. Probali smo i ispalo je dobro. Tako nastaju prvi stočići, a onda i lampe, hoklice, čiviluci…

WoodMood

WoodMood, foto Stefan Đaković

I prva izlaganja na design week-ovima, sajmovima i festivalima. Osim što sam dobila priliku da se predstavim, mogla sam i da čujem i vidim reakcije ljudi i dobijem povratnu informaciju. To definitivno potvrđuje moju ljubav prema manjim, multifunkcionalnim i efektnim komadima. Deluje da je svaki od njih dobio dovoljno pažnje da izgradi i neku vrstu ličnosti, pa po istom principu moj nameštaj dobija imena.

Lampa „Cherry“, na primer, mi je ličila na neku staru damu. Stolice „Pufnice“ su mi jednostavno izgledale slatko i pufnasto, a rotirajuće fioke „Cakana“ su isto tako dobile svoj naziv. Trudim se da njihova imena bude lepa osećanja kod ljudi i izazivaju osmehe.

WoodMood

WoodMood, foto Stefan Đaković

MF: Dobila si više nagrada i potvrda za svoj rad. Šta je to značilo za tebe?

Milica: Nagrade daju brendu težinu i svakako utiču na dalju prodaju. S druge strane, kada dobijete potvrdu od stručnjaka iz svoje branše, kada vas ona prihvati i pohvali vaš rad – u tome leži prava vrednost ovih nagrada. Za mene je to bio vetar u leđa i potvrda da se krećem u pravom smeru.

Prvu nagradu sam dobila 2011. godine za izuzetno estetsko rešenje eksponata na Sajmu nameštaja, koji su činili sto, krevet, police i hoklice. Zatim sledi nagrada za dizajn nameštaja koja je za moj razvoj bila od najvećeg značaja – na konkursu NAF-a „Obnovimo drvnu industriju Srbije“, koji je bio pod pokrovitljstvom Vlade Srbije.

WoodMood

WoodMood, foto Stefan Đaković

I ne radi se samo o priznanju – zahvaljujući njemu sam stekla priliku da oživim svoje radove u radionicama „Simpa“, da učim stvari koje do tada nisam imala prilike i na kraju izložim svoje radove u Galeriji pošte u Beogradu. Više od dva meseca sam svakodnevno odlazila kod njih, gde sam imala i podršku dizajnera, stolara i tehničkog lica od kojih sam mnogo naučila.

Sledi Ghost project u organizaciji Mixer House-a i 100% Future Serbia, u organizaiji Design week-a. Na “Month of Design Ljubljana“ izlažem svoje radove već tri godine unazad, da bi kruna svega bila nagrada italijanskog konkursa A’ Design Award, za lampu “Lajka Štipaljka” u kategoriji dizajn svetla.

WoodMood

WoodMood, foto Dejan Jekić

MF: Kako si radila na promociji i kako si došla do svojih kupaca?

Milica: Najpre su to bili festivali, kao pristupačna mesta gde ljudi mogu da te upoznaju i vide tvoje radove na svetlosti dana – Katapult, Mikser, bazari. Ali ozbiljnija priča je krenula sa Sajmom nameštaja, a onda i stranicom na Facebook-u, gde sam mogla direktno da komuniciram sa svojom cijnom grupom, koja je donekle specifična. WoodMood komada nema u velikim količinama i serijama – oni su namenjeni ljudima koji vole specifične stvari, ili sam dizajn.

Kada me potencijalni kupac pita kako da uklopi određeni sto ili sa čim da ga ukombinuje – ja znam da je sva verovatnoća da to nije moj kupac. Oni kojima se dopada moj nameštaj kupuju ga samo zato – kao zaseban komad. Jer on i jeste dizajniran tako da sam po sebi bude akcenat, bez potrebe da se kombinuje ili ističe u odnosu na nešto drugo. I samim tim što je tako i što sa svakim predmetom razvijam poseban odnos i učestvujem u njegovom nastajanju znam i kako će ljudi na njega reagovati i da li će im i kada biti potreban.

Na Sajmu nameštaja su, recimo, Pufnice bile hit – rasprodali smo sve zalihe. S druge strane, lampe se najčešće prodaju u sezoni venčanja, pa su tako najprodavanije tokom maja. Sada, sa hladnim vremenom, dolazi sezona čiviluka koja će trajati do marta, mada uvek postoje iznenađenja i iskakanje iz pravila.

WoodMood

WoodMood, foto Dejan Jekić

MF: Koji su planovi WoodMood-a za budućnost?

Milica: Čeka me Sajam nameštaja u Beogradu koji počinje 8. novembra (hala 1a, štand Marić), gde se opet koncentrišem na detalje i nameštaj. Izlazak na strano tržište je svakako san, ohrabren i time što stranci vrlo lepo reaguju na WoodMood. Međutim, to iziskuje mnogo veče količine, koje dalje iziskuju nižu prodajnu cenu a mene isključuje iz procesa proizvodnje.

Nemoguće je da ja učestvujem u proizvodnji hiljadu istih komada, a s druge strane – neophodno, ukoliko stvarno pokušamo da izađemo iz granica naše zemlje. Sve ima svoje prednosti i mane i zahteva kompromise, a za sad sam tu gde sam – u svakom svom komadu, u ideji, skici, radionici i u prodaji… zbog čega i volim ovaj posao i zbog čega on funkcioniše.

Posetite: WoodMood

Poslednja izmena dana 27. oktobra 2016. u 20:44


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

30. aprila 2018.

Holy SmokesTeksaški roštilj sa beogradskim šmekom

Kada hobi postane posao, koliko god on naporan bio i ma kakve probleme je potrebno prevazići, on postaje uživanje. Ovo je priča koja stoji iza Holy Smokes, teksaškog roštilja u Beogradu i Aleksandara Vulićevića, čoveka koji je bio spreman da…

23. aprila 2018.

Il PrimoŠkola kućnog kuvanja za prave gastronome

Slobodan Radeta, po obrazovanju hemičar, a po izboru i ljubavi gastronom, krajem 2010. godine pokrenuo je školu kućnog kuvanja Il Primo. U pitanju je mesto na kome svako, uz zabavu i odlično društvo, može naučiti kako se pripremaju različita jela…

16. aprila 2018.

Mile CvikMobilna aplikacija koja pomoć na putu donosi na jedan klik

Vladimir Šijaković, po zanimanju ekonomista sa 25 godina izuzetno uspešne karijere, danas je samouki programer koji, sa svojim timom, stoji iza aplikacije Mile Cvik. U pitanju je aplikacija preko koje, u slučaju da vam je potrebna pomoć na putu, brzo…

9. aprila 2018.

Slatka strastSrpska poslastičarnica koju Kinezi obožavaju

Danijela Glamočak poseduje dve fakultetske diplome, profesor je albanskog jezika i književnosti i diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti.  Ipak, omiljeni jezik joj je poslastičarski. Jezik koji, bez obzira na kulturu i poreklo, uvek spaja ljude. Prevodilačkim poslom bavila se…