klik za meni

Teško je objasniti šta je Yugodom. Možemo da mu prišijemo etiketu stana ili muzeja, ili kako njegov tvorac sam kaže – boravišnog muzeja. Ali on se ipak mora doživeti. To je mesto koje vam pruža priliku da uz sav komfor današnjice iskusite lepote moderne inspirisane Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom, ušuškane u centar Beograda i 2016. godinu. Dobro došli u vremeplov kojim upravlja naš današnji sagovornik Mario Milaković.

MF: Kako si došao na ideju da napraviš mesto kao što je Yugodom?

Mario: Pre više od tri godine sam se sa studija u inostranstvu vratio u Beograd. Po profesiji sam dizajner i, kao i većinu, nije me dočekao najsjajniji scenario kada je pronalaženje posla u pitanju. Živeo sam u stanu na Dorćolu i stan je imao jednu prostoriju koja je bila neiskorišćena. U isto vreme Airbnb je uveliko bio u ekspanziji i došao sam na ideju da, kao i mnogi, tu jednu sobu uredim i pokušam sa izdavanjem za kraći boravak. S jedne strane nisam želeo da uređenje bude svedeno samo na nabavljanje kreveta, natkasne i stone lampe, a sa druge sam bio suočen sa činjenicom da nisam imao budžet. Veliki sam ljubitelj moderne pa sam odlučio da ceo prostor uredim u duhu te epohe ali sa nameštajem koji mi je dostupan, i finansijski i fizički, a to je onaj koji je proizveden u SFRJ.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

Nakon nekoliko prvih poseta i vrlo pozitivnih i ohrabrujućih recenzija i utisaka od strane gostiju, sledeća ideja se nametnula sama – da se sa jedne sobe proširim na tri i tako ceo stan zaokružim u jednu celovitu priču i projekat. I tako je nastao boravišni muzej – Yugodom! A onda sam ovog proleća realizovao ideju koju imam već neko vreme, a to je podela prostora u dve fizički nezavisne celine – u manji stan tj. Yugodom Studio i u veći sa terasom i odvojenom spavaćom sobom odnosno Yugodom Suite. Sve je to imalo za cilj što veći stepen komfora i udobnosti za goste.

Sve vreme sam pažljivo osluškivao njihove komentare i premda mnogima nije smetalo da dele kuhinju i kupatilo (što je takođe imalo određenu dozu socrealističkog iskustva), zapravo je svima mnogo lepše da ne moraju ništa da dele sa nekim koga ne poznaju. Tako da, iako je struktura promenjena, a udobnost unapređena, prvobitna estetika u potpunosti je sačuvana. Taj put od jedne do tri sobe, a zatim od tri sobe do dva stana zapravo je razvojni put Yugodoma. Ono što je meni posebno značajno u celoj priči jeste da sam svih ovih meseci, odnosno godina, radio na njemu sa puno ljubavi i entuzijazma, uživajući u celokupnom procesu i ne doživljavajući ga kao posao.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

MF: Koji su tvoji kriterijumi kod izbora nameštaja i kako si do njega dolazio?

Mario: Osim što sam želeo komade koji pripadaju epohi moderne, jedini filter koji sam religiozno primenjivao prilikom selekcije jeste etiketa „Made in SFRY“. Iskoristio sam pojedine komade koje smo već imali u porodici, ponešto sam dobio od prijatelja i poznanika, a do ostatka sam dolazio putem interneta, kopajući po buvljacima, kupujući u prodavnicama polovnog nameštaja… Neki komadi su zahtevali manje, neki više sređivanja, ali meni ne smeta da uprljam ruke, da stvaram, raduje me kada nešto što je staro i lepo ponovo zablista i povrati svoju originalnu upotrebnu vrednost… tako da sam sve ovo shvatio i kao dobru zabavu i istinski sam se sjajno zabavljao. Sve što sam našao sam manje – više sam restaurirao, osim kod nameštaja kome su bile potrebne veće prepravke koje prevazilaze moje veštine.

Najbliža porodica, bliski prijatelji i nekoliko poznanika bili su mi nemerljiva podrška, ne samo deklarativna nego su bili tu za mene, podmetali svoja leđa kada je to bilo potrebno i bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće. 
Pored jugoslovenske moderne druga značajna inspiracija mi je bila jugoslovenska kinematografija. Na zidovima Yugodoma se nalaze originalni filmski plakati iz tog perioda i svaka soba je posvećena različitoj deceniji SFRJ. Soba inspirisana kinematografijom šezdesetih nosi naziv „Ljubav i moda“, sedamdesete su omaž zabranjenim filmova i nose naziv „Misterije organizma“ po kultnom Makavejevom ostvarenju, dok je soba osamdesetih dobila naziv „Nije lako sa muškarcima“ po istoimenoj komediji.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

Komfora radi, morao sam da napravim i neke ustupke. Imao sam na umu da gosti, na koncu, dolaze i plaćaju da bi prenoćili, što znači da udobnost ne sme da bude zanemarena. Tako da su kreveti i dušeci, naravno, novi, a prisutni su i Wi-fi, klima, mali kuhinjski aparati i druge stvari koje su neizostavni deo doma i bez kojih bi, u današnje vreme, bilo gotovo nemoguće imati udoban boravak. Ustupke sam, osim radi komfora, pravio i na drugim mestima.

Jednom prilikom sam na Bajlonijevoj pijaci upoznao šarmantnu gospođu koja je, između ostalog, na svojoj tezgi prodavala i prelep, sjajno očuvan, tirkizni ventilator čiju mi je istoriju ispričala – koštao je mnogo, a kupljen je u Trstu. Iako nije proizveden u SFRJ mnogi Jugosloveni i Jugoslovenke su Trst doživljavali kao njihov i odlasci u kupovinu tamo legenda su koja živi i danas. Tako se i ovaj komad pridružio postavci jer nekako tu pripada. Bilo mi je bitno da bukvalno svaki predmet koji unesem u prostor osim funkcije ima i svoju jedinstvenu priču.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

MF: Yugodom je do danas imao mnogo posetilaca. Ko su oni i odakle dolaze?

Mario: Uglavnom dolaze iz zapadne Evrope i Severne Amerike a zatim i iz Skandinavije i Australije. Bude poneko i iz Severne Afrike, Turske, Rusije… Bilo je čak i gostiju sa Islanda, južnoameričkog kontinenta, iz Južne Koreje, Singapura i drugih azijskih zemalja… I svi su oni uglavnom tzv. nezavisni putnici koji već imaju dovoljno iskustva u putovanju i žele da vide i dožive nešto više i nešto drugačije. Žele iskustvo koje će biti lokalno, autentično, imaju interesovanja kao što su istorija, politika, dizajn, arhitektura, estetika… Svaki gost doživljava Yugodom na svoj način – za nekog je to nostalgija, neko će ga prepoznati kao stan svoje bake, a ako su mlađi njima će možda zaličiti na scenografiju serije Mad Men. To su samo neki od komentara koje sam imao prilike da čujem. Ipak, ono oko čega se svi slažu jeste osećaj udobnosti, ušuškanosti i prijatnosti koju Yugodom pruža, što je za mene ogroman kompliment.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

MF: Da li postoje komplimenti koji su ti posebno značili?

Mario: Jednom prilikom sam ugostio par iz Australije koji je u tom trenutku već godinu dana bez prestanka bio na putu. Kada smo se našli na kraju njihovog boravka kako bih preuzeo ključ, rekli su mi da se za sve to vreme nisu naspavali kao ovde. Objasnili su mi da je za dobar san potreban veći komfor od udobnog kreveta – neophodno je osećati se opušteno i sigurno a to je moguće samo ako imaš osećaj kao da si kod svoje kuće. Takođe se sećam i dva brata iz Izraela, koji su došli u Beograd na produženi vikend. Očigledno su bili zadovoljni boravkom ovde jer su mi se dva meseca kasnije javili sa željom da iznajme Yugodom na čak nekoliko nedelja, kao lični prostor za rad. Posao im je dozvoljavao putovanja, jer su obojica radili online, a za mene je to značilo da je neko u onome što sam stvorio našao ne samo komfor i ugodnost, već i inspiraciju.

Moram da pomenem i ekipu od četiri prijateljice iz Švedske koje su sve pomerile datume svojih godišnjih odmora kako bi u Beograd došle onda kada je Yugodom bio slobodan. Neko je svoje vreme prilagodio njemu i taj gest je vredeo više od bilo kakvog komplimenta. Nedavno mi se javila gošća koja živi u Kanadi i poslala nekoliko fotografija svoje preuređene dnevne sobe koju je redizajnirala inspirisana boravkom u Yugodomu. To su samo neke od inspirativnih priča koje su gosti podelili sa mnom.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

MF: S obzirom da se radi o izdavanju, posao uglavnom dolazi posredstvom velikih sajtova. Šta si još preduzeo kako bi došao do ovakvih rezultata?

Mario: Uvek mi je bilo bitno da imam dobre fotografije koje će realno predstaviti ono što nudim. Dakle, prirodno svetlo i bez objektiva koji uvećavaju i deformišu prostor. Od početka mi je geslo bilo „šta vidiš to i dobiješ“ i gosti to cene jer ako se neko u razočara čim stupi u kontakt sa prostorom, to momentalno i trajno kreira osećaj nepoverenja i nelagode. Takođe sam napravio i vodim oficijelne stranice Yugodoma na Facebooku i Instagramu. Zakupio sam i domen za web sajt čija je priprema je u toku jer to nisam umeo sam. Tako da kada je reč o promociji i povećanju vidljivosti nikada nisam sarađivao sa PR i marketinškim agencijama.

Uradio sam sve što sam mogao sam, bez velikih ulaganja ali su, na sreću, pojedinci došli do mene. Mislim da je sve počelo kada sam na Instagramu počeo da pratim jedan britanski online magazin koji se, između ostalog, bavi i dizajnom enterijera. Oni su zatim prečešljali profil Yugodoma i javili mi se sa idejom da napišu priču o njemu. Ubrzo zatim počeli su da se javljaju drugi online magazini, blogeri i cela stvar je stigla i do toga da uredništvo štampanog izdanja britanskog Independent-a naruči reportažu o Yugodomu i pošalje novinarku u Beograd, dok je američki magazin koji se bavi arhitekturom i enterijerom Dwell već čak dva puta pisao o Yugodomu.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

Pre nekoliko nedelja su dva doktoranta prezentovala naučni rad na međunarodnoj konferenciji u Milanu gde su tema bile kuće-muzeji. Sledeće nedelje izlazi članak o Yugodomu u najtiražnijem italijanskom dnevnom listu Corriere della Sera, a ugostiću i novinarsku ekipu nemačke nacionalne radio stanice. Dakle, interesovanja ima, iako se nisam mnogo direktno trudio oko publiciteta i verujem da to dugujem trudu koji sam uložio u dizajn koji mediji prepoznaju kao zanimljiv. Uvek se, kao i sada, odazivam pozivu i za sada je to dovoljno. Osim toga, mnogi gosti samoinicijativno pišu o svom boravku u Yugodomu na svojim blogovima, a kako to biva kada je internet u pitanju, priča se brzo raširi. Ipak, iako s jedne strane neobično a sa druge i logično – ovo se mnogo češće dešavalo u stranim medijima nego u domaćim.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

MF: Šta sledi? Da li imaš još ideja koje bi mogle da prošire Yugodom priču?

Mario: Kao što sam već pomenuo, potrudiću se da uskoro pronađem nekoga ko će mi pomoći da sajt bude u dogledno vreme završen. Upravo privodim kraju rad na vitrini koja će služiti kao izložbeno-prodajni prostor – nešto nalik mini tematskoj antikvarnici ili prodavnici suvenira koje lako možete poneti sa sobom i koji odgovaraju duhu perioda u koji je Yugodom uređen (a da to ne bude ni šolja, ni magnet). Takođe ću uskoro početi sa jednim manjim umetničkim projektom koji će sigurno trajati nekoliko godina, možda i duže. Ohrabriću goste, koji to budu naravno želeli, da podele svoje snove koje su sanjali tokom svog boravka u Yugodomu. Kada skupim dovoljan broj zanimljivih priča voleo bih da to objavim u knjizi koja bi se verovatno zvala Yugodom Dreams.

Yugodom

Yugodom, foto Stefan Đaković

Kad pogledam unazad, sve što je zahtevalo angažovanje profesionalaca sam sveo na najmanju moguću meru i verujem da je to upravo iz razloga što na Yugodom nikada nisam gledao kao na posao i mislim da sam zadovoljan da tako i ostane. Polako sam ga doveo do tačke samoodrživosti koja mi pruža slobodu kretanja i ne zahteva celodnevno angažovanje. Imam nekoliko različitih ideja na temu toga kako bi Yugodom mogao da se proširi i kada je reč o kapacitetima ali i kada se radi o sferi delovanja, međutim, sredstva kojima raspolažem ne bi mogla da podrže širenje projekta bez nekog partnerstva ili investitora tako da je to još uvek stoji po strani.

Ali zato postoje drugi načini proširivanja priče – želim da se okrenem i približim i domaćoj, lokalnoj publici kako bih Yugodom predstavio i kao prostor za manje specijalne prilike – promocije, rođendane, na primer, pa možda i originalno mesto za romantični sastanak. Iznad svega toga, bitno mi je da nastavi da živi i pronalazi put do onih koji će se u njemu dobro osećati. A samim tim i ja.

Posetite: Yugodom na Instagramu i Fejsbuku

Poslednja izmena dana 2. avgusta 2016. u 23:08


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »

Stefan Đaković

Rođen 1990. u Beogradu, profesionalnom fotografijom je počeo da se bavi 2008. godine, i do danas je uspešno sarađivao sa mnogim domaćim i svetskim kompanijama i brendovima, među kojima su Reebok, G-Shock, Mainstream, Home Center, Adidas, Shoestar, Telenor, Vip Mobile……. Saznaj više »

Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.


Prijavite grešku

OSTALI INTERVJUI

20. novembra 2017.

Boya PorcelainDnevni podsetnik za uživanje

Kada nešto posvećeno tražiš, pre ili kasnije shvatićeš da ista stvar traži tebe. U životu Bojane Brkić to je bio smisao na različitim nivoima, koji se najjednostavnije oslikava željom da posao bude zadovoljstvo, nešto u šta će verovati i rado…

13. novembra 2017.

TabanicaSloboda se stiče konstantnim učenjem

Dragana Pilipović je autorka jednog malog ispunjenog sna: ona pravi obuću koja vam pruža osećaj da hodate bosonogi. Iz lične želje za ovakvim parom obuće, koji će zov prirode doneti na gradski asfalt, razvila se priča koja će jednog filologa…

6. novembra 2017.

Pina & pastelDrvena bajka za vaš mali hram

Mladi bračni par Teodora i Strahinja Grkinić su se nakon venčanja, kako to obično biva, svim snagama i kreativnošću upustili u sređivanje svog novog gnezda. Ono što nije uobičajeno u ovoj priči jeste činjenica da se ovo sređivanje okončalo originalnom…

30. oktobra 2017.

M DesignNajudobnija umetnost

Unikat, priroda, udobnost, energija – ovim rečima možemo opisati radove Milice Petrović, dizajnerke i dekoraterke enterijera. Želja za stvaranjem i ljubav prema dizajnu visokom kvalitetu života rezultirale su spontanim nastajanjem kolekcije koja, u slučaju M Design-a, znači spektar raznih komada…