Ljudski mozak najbolje funkcioniše u uslovima rata. Šanse da ćete napraviti grešku su niže, jer znate da će vas greška skupo koštati. Um je fokusiran na cilj, fleksibilniji i brže reaguje. Nemate mnogo izbora – zato morate pažljivo da donosite odluke.

Rat se dešava svakodnevno i to u nama i oko nas. Problem je što većina ljudi ne shvata složenost međuljudskih odnosa – a upravo od načina na koji ćete se postaviti u svojoj firmi, porodici ili u svakodnevnoj komunikaciji zavisi da li ćete iz rata izaći kao pobednik.

Knjiga 33 strategije ratovanja donosi praktična znanja iz oblasti vojne strategije koja se mogu primeniti i u svakodnevnom životu. Štaviše, Grin tvrdi da ćete primenom neke od 33 strategija najpoznatijih svetskih stratega (Napoleona, Sun Cua, Ajzenhauera, Aleksandra Makedonskog), političara (Ruzvelta, Gandija, Cezara, Čerčila), umetnika (Hičkoka) ili sportista (Muhameda Alija) postići sve što poželite – i u poslu, i u privatnom životu.

Pisac

Robert Grin (1959), američki pisac, autor nekoliko bestselera, među kojima 48 zakona moći, Umetnost zavođenja, Majstorstvo (Mastery) i 50. zakon (50th Law). Tokom života promenio je preko 80 zanimanja, da bi se u poslednjih 20 godina posvetio pisanju. Smatra jednim od vodećih mislilaca makijavelijevske struje. Prema sopstvenom priznanju, knjiga 48 zakona moći predstavlja prekretnicu u njegovom životu: ideja o knjizi rodila se iz sasvim slučajnog razgovora sa jednim izdavačem kojeg je Grin upoznao dok je živeo u Italiji. Pored književne karijere, Grin je čest gost predavač i govornik na mnogobrojnim svetskim konferencijama i događajima.

O knjizi

U prevodu na srpski jezik, Grinova knjiga je predstavljena samo kroz praktični deo: nema inspirativnih priča iz života velikih vojskovođa, reditelja, državnika i književnika koje su, zapravo, srž ove knjige. No, i u skraćenoj verziji naših izdavača pronaći ćete dovoljno materijala za lakše savladavanje prepreka koje se javljaju na vašem putu.

Pozivajući se na tezu da je rat ljudska svakodnevica, Grin smatra da je naša pozicija dobrog stratega odlučujuća u dobijanju životnih bitaka, kako sa onima koji su protiv nas, tako i sa onima koji su nam bliski. Rat se uvek vodi na nekoliko frontova; naša sposobnost da uočimo opasnost i reagujemo u skladu sa onim što vidimo – vrlo je važno pristupiti činjenicama bez emotivnog upliva – odrediće i tok daljeg ratovanja.

Knjiga je podeljena na pet delova, a svaki od njih je posvećen određenim grupama ratnih strategija. Vredan dodatak je bibliografija na kraju knjige, koja se sastoji mahom iz knjiga iz oblasti vojne strategije. Tu je i indeks pojmova i imena korišćenih u knjizi.

Prvi deo se odnosi na strategije koje se koriste u ratu sa samim sobom. Čuvena je izreka “čovek je sam sebi najveći neprijatelj”, te je Grinov cilj da u ovom delu prikaže strategije koje će vam pomoći da izoštrite svoja čula, da rasteretite um nepotrebnih informacija i da svet oko sebe posmatrate racionalno, a ne emotivno. Bićete u prednosti ukoliko možete da razlikujete prijatelje od neprijatelja, da tačno znate ko su vam neprijatelji, da naučite kako da budete fleksibilni i spremni na sve.

Kada uspostavite samokontrolu, lakše ćete pristupiti ratovima koji se vode izvan – u različitim organizacijama čiji ste deo. Strategije za preživljavanje u grupi čine okosnicu drugog dela Grinove knjige. Ukoliko ne možete da razlikujete objektivnu stvarnost od emocionalnog odgovora na dešavanja, bićete u prilici da vas drugi uvuku u sopstvene bitke i nametnu vam tuđa pravila igre.

Svaki rat se vodi u dva pravca – u pravcu odbrane i pravcu napada. Treći deo svoje knjige Grin je posvetio strategijama odbrane, a četvrti strategijama napada. U odbrani je važno ekonomisati svojim snagama – imamo ograničenu količinu vremena i snage na raspolaganju; nije pametno rasipati ih na najmanje bitke. Prednost je kada možete da se povučete pred jačima od vas, regrupišete snage i zadate poslednji udarac. Kada napadate, morate pred sobom imati jasne ciljeve i jasnu sliku o svom neprijatelju. Ne dopustite da vas zastraši nečije prisustvo: pronađite pukotine koje ćete napasti i steći prednost koja vam je potrebna.

Poslednji deo knjige posvećen je nekonvencionalnim strategijama – ukoliko ne prezate od toga šta je korektno i moralno, ovo su strategije za vas. Manipulisanje percepcijom neprijatelja, pronalaženje načina da napadnete sa pozicije koju najmanje očekuje ili, pak, moralisanje samo su neke od strategija koje možete primetiti u svakodnevnoj borbi sa konkurentima, kolegama na poslu ili nadređenima.

Vrednost knjige ogleda se u jasnoći jezika kojim je napisana. Svaka od strategija nosi nešto što je primenljivo i što svako može da nauči. Pored toga, knjiga ne mora da se čita od korice do korice jer strategije nisu hronološki navođene. Možete početi od prvog dela, pa se prebaciti na poslednji ili obrnuto: bitno je da ćete u knjizi pronaći odgovore na pitanja koja se tiču problematičnih i složenih društvenih odnosa sa ljudima iz bliskog okruženja ili sa posla.

Pravi stratezi znaju kako da okončaju rat; potrebno je da u svakom trenutku znate izlaznu strategiju da biste mogli da računate na uspešnost ratovanja. U tome je umetnost ratovanja: da znate da preskočite ili prekinete bitke koje se mogu voditi u nedogled.

Posle knjige (Utisci)

Iako su mnogi svetski ratni stručnjaci osporavali Grinov pristup, tvrdeći da su uvidi o ratnim strategijama i taktikama previše pojednostavljeni i da nije moguće izjednačiti rat sa svakodnevnom životom, to ne umanjuje vrednost koju ova knjiga ima za sve one koji žele da kontrolišu dešavanja oko sebe. Grin je iskoristio metaforu rata i ratne strategije da bi ukazao na jedan od mogućih pristupa konfliktima. Ne očekujte da ćete dobiti korak po korak uputstvo, ali ćete dobiti dovoljno da pokrenete vijuge i počnete da razmišljate kao ratnik. Stvarna vrednost knjige je u tome što strategije opisane u knjizi možete da primenjujete odmah i na svima.

Citati

“Problem je što smo naučeni i pripremani za život u miru, a nismo nimalo spremni za ono što nas zaista čeka u svakodnevnom životu – rat.”

“Gledajte na stvari onako kako jesu, a ne onako kako vam emocije diktiraju.”

“Život je neprestana borba, konflikt; ne možete se boriti efektno ukoliko ne znate ko su vam neprijatelji.”

“Ključni elementi u ratu su brzina i prilagodljivost – sposobnost da se krećete i donosite odluke brže od neprijatelja.”

“Najbolji način da se rešite agresora jeste da ih sprečite u nameri da vas napadnu. Izgradite reputaciju: pomalo ste ludi. Boriti se sa vama nije vredno truda. Nepredvidljivost je često bolje oružje nego otvorena pretnja: ako vaši neprijatelji nisu sigurni koliko će ih koštati da krenu na vas, sigurno neće želeti ni da pokušaju.”

“Nikada se nemojte plašiti neprijateljevog prisustva. Umesto toga, tražite delove koji čine celinu.”

“Kada kontrolišete tuđu percepciju, imate apsolutnu kontrolu nad ljudima.”

“Najbrži način da dobijete ono što želite uz minimalno uložen trud i krvoproliće jeste neumorno građenje mreže saveznika, dovođenje drugih u poziciju da ispaštaju za vaše nedostake, da obavljaju prljav posao umesto vas, da vode vaše bitke.”

“Terorizam je ultimativni način da parališete ljudsku volju za opiranjem i uništite njihovu sposobnost da strateški isplaniraju odgovor.”

Poslednja izmena dana 1. oktobra 2017. u 05:37


Mina Božanić

Možda je poznajete i kao Madamme Mimi – voli da iskače iz jedne kože u drugu. Zaljubljenik u pisanje ali više u efekat koji ono izaziva u čitaocu. Kopirajtingom i kontentrajtingom ozbiljno se bavi dve godine. Na osnovnim, master i…… Saznaj više »