Znate ono kada vam neko za svog poznanika ili kolegu kaže da je energetski vampir?

Vaša instinktivna reakcija bi se u tom trenutku najverovatnije svela na jedan sažaljivi pogled, jer nema onoga ko bar jednom nije naišao na ovu specifičnu sortu kradljivaca energije. U idealnim uslovima, problem biste rešili ograničavanjem kontakta sa tom osobom (ili osobama) na najmanju moguću meru. Energetski vampiri, s druge strane, dolaze u mnoštvu različitih „boja i oblika“, i ponekad će vam trebati mnogo vremena da se iščupate iz njihovih nevidljivih kandži. U svakom slučaju, i dalje ste u neku ruku na dobitku – nakon takvog iskustva, moći ćete ih „nanjušiti“ na kilometar.

Ipak, neće sve okolnosti baš uvek biti idealne. I energetski vampiri, naime, veći deo dana provode na svojim radnim mestima uz zadatak da, baš kao i vi, donesu kakvu-takvu dobit poslodavcima. Bilo da sa njima delite radni prostor ili ste im u ulozi nadređenog, njihovi destruktivni obrasci ponašanja pre ili kasnije će iscrpeti motivaciju i ambiciju ostalih članova tima.

To važi za svaku radnu sredinu bez izuzetka, a nepoželjne osobine i navike toksičnih ljudi odraziće se pre svega:

  • Na atmosferu u poslovnom okruženju i međuljudske odnose;
  • Na produktivnost, odnosno rezultate radnih procesa koji su im povereni.

A evo i koji su najčešći tipovi „toksičnih“ radnika, kao i načina kako se prema njima postaviti u radnom okruženju.

1. Nesposobnjakovići

Ispuniti očekivanja nadređenih, odnosno uvek biti na visini zadatka ponekad je pravi izazov za sve zaposlene. Međutim, kad neko konstantno traži vašu pomoć, suviše se oslanja na tuđu podršku i očekuje da drugi ispravljaju njegove greške, onda definitivno imate posla sa nekompetentnim i nepouzdanim zaposlenim.

Tu može biti reč o nedostatku veština, ili o tome da ova osoba svesno odbija da uloži i najmanji napor. U svakom slučaju, njen ispodprosečni performans itekako će uticati na sveukupnu produktivnost i pritom staviti toleranciju i strpljenje ostatka tima na ozbiljan test.

Izražene osobine nesposobnjakovića:

  • Naučena bespomoćnost;
  • Neorganizovanost;
  • Nepouzdanost;
  • Urođeni otpor prema promenama.

Kako se prema njima postaviti:

  • Predložiti im model unapređivanja njihovih performansa;
  • Ponuditi im dodatne obuke i treninge;
  • Pružiti im podršku u radu;
  • Redovno pratiti njihov radni učinak.

2. Zabušanti

Iako pojedine osobine dele sa prethodnim tipom, ovi ljudi se izdvajaju po svojoj suštinsoj nezainteresovanosti za posao koji rade. Naime, zabušanti će svoja zaduženja rado prepustiti drugima, ne hajući pritom za kritike kolega ili nadređenih. Zapravo, najprigodniji opis njihovog odnosa prema radu bio bi traženje načina i opravdanja da izbegnu svoje obaveze.

Izražene osobine zabušanata:

  • Niska motivacija;
  • Nepoštovanje zadatih rokova;
  • Neorganizovanost;
  • (Učestalo) odsustvovanje sa radnog mesta.

Kako se prema njima postaviti:

  • Postaviti im jasne zahteve;
  • Skrenuti pažnju na odgovornost koja se od njih očekuje;
  • Beležiti rezultate njihovog rada;
  • Prepoznati i nagraditi uloženi trud.

3. Mučenici

Potpuno suprotan tip prethodnom je zaposleni koji bi komotno mogao poneti orden „svetog velikomučenika“. Ove osobe su, na prvi pogled, ideal svakog poslodavca – pokazuju izvanrednu predanost poslu i ići će preko krajnjih granica kako bi ispoštovali zadate rokove i svoje dužnosti odradili do perfekcije.

Problem nastaje kada se toj predanosti pridruže i konstantne žalbe na umor, iscrpljenost i preopterećenost silnim obavezama. To je sasvim dovoljno da shvatite koliko energije crpe osobe koje vas svakodnevno obasipaju jadikovkama i veličaju svoju žrtvu zarad „ljubavi“ prema poslu.

Izražene osobine mučenika:

  • Nepoznavanje sopstvenih limita;
  • Izrazito nekonstruktivan stav i odnos prema radu;
  • Podrivanje samopouzdanja ostatka kolektiva;
  • Podložnost tzv. burnout sindromu.

Kako se prema njima postaviti:

  • Nasuprot kompetitivnosti, istaći prednost timskog rada;
  • Predložiti različite metode prevazilaženja stresa;
  • Ukazati na prednosti delegiranja;
  • Ohrabriti ih da postignu balans između radnih obaveza i vremena za odmor.

4. Društvenjaci

Pozitivna radna atmosfera svakako je preduslov za negovanje prijatnog poslovnog ambijenta. Međutim, neki ljudi će u nameri da doprinesu tom opuštenom ambijentu ipak otići predaleko.

Neumorno prepričavanje detalja iz privatnog života ili pak, ometanje drugih u obavljanju svakodnevnih dužnosti, brzo će od šarmantnog kolege načiniti iritantnog pojedinca koji svojom ekstremnom društvenošću crpi energiju i koncentraciju ostatka tima. Drugim rečima, nema ništa loše u podsticanju pozitivnog raspoloženja, sve dok to ne prelazi prihvatljive granice.

Izražene osobine društvenjaka:

  • Nedostatak usredsređenosti;
  • Površan pristup radu;
  • Neprofesionalno ophođenje prema drugima;
  • Sklonost ka preteranoj euforiji ili drami.

Kako se prema njima postaviti:

  • Odrediti jasne kodekse ponašanja;
  • Usmeriti njihovu energiju na zadate dužnosti;
  • Podsticati i negovati komunikacijske veštine;
  • Razgraničiti poslovne aktivnosti od drušvenih.

5. Sociopate

Najekstremnije tipove toksičnih zaposlenih – i ujedno najdestruktivnije – prepoznaćete po nedostatku obzira i poštovanja prema ljudima sa kojima dele radni prostor. Ovi pojedinci će, naime, neretko svesno minirati tuđe napore, a kako su njihove potrebe uvek na prvom mestu, neće im biti problem da „gaze sve pred sobom“ radi ostvarenja ličnih ambicija.

Vremenom će takva osoba doslovno razoriti osećaj zajedništva u kolektivu, i to će se, pre ili kasnije, odraziti na efikasnost radnog procesa. Sem toga, destruktivni obrazac ponašanja ovih ljudi mogao bi ozbiljno ugroziti i reputaciju njihovih poslodavaca.

Izražene osobine sociopata:

  • Nepoštovanje utvrđenih protokola;
  • Sklonost ka manipulaciji;
  • Sabotiranje i zastrašivanje ostalih članova tima;
  • Neprihvatanje autoriteta.

Kako se prema njima postaviti:

  • Ozbiljno shvatiti upozorenja ostalih zaposlenih;
  • Otvoreno ukazati na nepoželjno ponašanje;
  • Podržati i zaštititi ostatak tima;
  • Dosledno sankcionisati nedolično ponašanje.

* * *

Najveća dilema poslodavaca u ovakvim slučajevima jeste do koje mere tolerisati ponašanje koje podriva radni proces. Gde povući granicu kada se toksičnim zaposlenima ipak pruži šansa za korigovanje njihovih navika?

Na ova pitanja je teško dati konkretan odgovor, jer neće svaka osoba ikazivati neprihvatljivo ponašanje na isti način (niti u istoj meri). Ponekad će upozorenje od strane nadređenih biti sasvim dovoljno, dok će u drugim slučajevima svaka mera biti uzaludna. U principu, mnogo toga zavisi od sledećih faktora:

  1. Koliko su takvi ljudi teški za saradnju;
  2. U kojoj meri njihovo ponašanje utiče na ukupnu produktivnost i dobrobit ostatka zaposlenih;
  3. Da li su oni spremni da to ponašanje i promene.

U svakom slučaju, poželjno je situaciju pokušati rešiti primenom asertivnog vida komunikacije. Ukoliko, pak, racionalan i odmeren pristup ni nakon više pokušaja ne urodi plodom, možda je najbolje takve osobe ipak udaljiti iz kolektiva, te ostataku zaposlenih obezbediti prijatan i zdrav radni ambijent.

Inspiracija: entrepreneur.com

Poslednja izmena dana 28. septembra 2017. u 02:20


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »